Evroliga već nekoliko godina unazad razmatra proširenje takmičenja, ali se čini da bi do velikih promena moglo da dođe najpre u Evrokupu.
Prema pisanju portala “Basket News”, Evrokup je predložio novi format takmičenja sa 32 tima i proširenom plej-of strukturom, gde bi na kraju dva najbolja tima išla u Evroligu.
Pomenuti izvor navodi da bi uz velikih promena u strukturi takmičenja bio uvede i sistem dugoročnih licenci, po ugledu na Evroligu, u trajanju na 3+2 godine. Na taj način Evrokup želi da unapredi finansijsku stabilnost, podstakne komercijalni rast, uključi što više zemalja u priču, ali i otvori dodatne puteve ka evropskoj eliti.
Potencijalni izgled novog formata
Predlog podrazumeva proširenje turnira sa 20 na 32 tima. Prema izvorima “Basket News-a”, regularni deo sezone imao bi četiri grupe sa po osam timova koji bi igrali po ligaškom sistemu.
Zatim bi usledila Top 16 faza sa četiri grupe od po četiri tima, takođe po ligaškom sistemu, odakle bi po dva najbolja išla u plej-of.
Četvrtfinale, polufinale i finale igrali bi se na tri dobijene utakmice, što bi značajno povećalo broj utakmica visokog nivoa i mogućnosti za prihod od domaćih mečeva za klubove.
Po predloženom sistemu, Eurokup bi imao između 286 i 293 utakmice tokom sezone koja bi trajala od 26 do 29 kola.
Prema predloženoj strukturi, 24 kluba dobila bi dugoročne licence (3+2), dok bi još tri tima ušla putem specijalnih pozivnica. Takođe, još pet mesta bilo bi raspodeljeno kroz domaća prvenstva, pri čemu bi najbolje rangirani timovi nakon plej-ofa, koji pritom ne učestvuju u Evroligi, stekli pravo nastupa u Eurokupu.
Ako neki kvalifikovani klub odbije učešće, to mesto bi bilo popunjeno putem specijalne pozivnice koje bi dodelilo takmičenje.
Finalisti zajedno u Evroligi
Detalj sa meča Bešiktaš – Burg (Foto: Eurocup/Tolga Adanali)
Osvajač EuroKupa bi i dalje direktno obezbeđivao plasman u Evroligu, ali bi uz njega put elite mogao i poraženi finalista.
Ova promena bi zvanično zaživela od momenta kada Evroliga doživi proširenje na 24 tima, navodi pomenuti izvor.
Nove mogućnosti za prihode
Takođe, navodi se i da Evrokup takođe planira i veliku komercijalnu reorganizaciju.
Očekuje se formiranje novog komercijalnog tima fokusiranog na maksimalno unapređenje produkcije sadržaja, sponzorskih prilika i ukupnih prihoda lige.
Vlasnici dugoročnih licenci takođe bi činili upravni odbor Europupa, kako je to slučaj i u Evroligi.
Projekat uključuje i platforme za renoviranje i razvoj arena kako bi se klubovima pomoglo da unaprede infrastrukturu i finansijsku održivost.
Uslovi za dugoročne licence
Prema izvorima, kriterijumi za dobijanje dugoročne licence za Eurokup (3+2 godine) uključivali bi minimalni godišnji budžet od 5.000.000, minimalni kapacitet hale od 5.000 mesta, odsustvo dugovanja i sportsku konkurentnost, uključujući plasman u gornju polovinu tabele domaćeg prvenstva.
U međuvremenu, osnovni minimalni kriterijumi za učešće putem specijalne pozivnice ili kroz domaće lige zahtevali bi minimalni budžet od 2.500.000 evra i kapacitet hale od najmanje 2.500 mesta.
Prema izvorima “Basket News-a”, svaki klub učesnik bi po novom sistemu dobio garantovanu minimalnu uplatu od 150.000 evra.
Rok za klubove da odgovore na predlog postavljen je do 8. juna.
VIDEO: Olimpijakosovo veče za pamćenje: Crveno-beli preokrenuli i zabili Real za titulu šampiona Evrope!
