Пар авиона Ф-16 прозујао је изнад глава изненађених туриста, Турака и Грка, који су се последњих дана маја, отварајући туристичку сезону, сјатили на егејска острва. Бука млазних мотора одјек је нових варница између Анкаре и Атине око турског концепта “Плаве домовине” и грчког одговора – бесомучне куповине оружја.
Генералштаб грчких оружаних снага је, од почетка године, избројао 159 инцидената у којима су турски војни авиони повредили ваздушни простор Грчке. Годину пре, регистровано је 225 таквих случајева.
Између купача и млазних авиона, некако, умешали су се и експлозивна пловила и поморске мине, који су, намерно или не, са украјинско-руског фронта допловили до грчких острва, као упозорење у којем би се правцу, ако ствари крену наопако, ситуација могла кретати.
Мистерија украјинског дрона из којег је извађено и касније детонирано око 300 килограма експлозива још није ни изблиза решена, када су рибари на Криту открили непознату лоптасту направу, који су одмах прогласили за мину и изазвали праву панику у читавом региону.
Истрагом је утврђено да је поморска мина са Крита уствари део пројектила који испаљује противавионски систем “Оса” који у наоружању имају оба учесника рата у Црном мору, али и Грчка, чији су примерци недавно употребљавани током вежби у заливу Соуда на Криту.
Кад борбени авиони прелећу купаче
Таман када се паника због мистериозних објеката смирила, над грчким острвом Кастелоризо, свега три наутичке миље удаљеним од турске обале, пролетео је пар авиона Ф-4, што је изазвало бурне реакције у Анкари, која је последњих недеља и сама доприносила тензијама организујући поморске маневре необично налик десантима на грчка острва на која полоаже права.
“Наша права и интереси у Егејском мору, на источном Медитерану и Кипру засновани су на историјским, правним и легитимним односима. Нећемо прихватити максималистичке иницијативе усмерене ка стварању стања свршеног чина”, рекао је турски министар одбране Јашар Гулер.
Гро беса турског министра усмерен је ка Кипру, чије су власти недавно потписале споразум о одбрамбеној сарадњи са Индијом, што је у Анкари протумачени као први корак ка куповини хиперсоничних противбродских пројектила “брахмос”, индијске верзије руске ракете “оникс”.
Анкара: Кипар се игра ватром
“Кипар се игра ватром”, наслов је којим је дневник Хуријет обзнанио да кипарски Грци, за 1,2 милијарде долара, набављају пројектиле домета неколико стотина километара.
Индијска публикација Џаипур дајалог је отишла и корак даље, па је под насловом “Индија наоружава Кипар против Турске”, набавку пројектила “брахмос” објаснила као контраодговор Грка на нове турске пројектиле великог домета.
Друга ствар која је озбиљно узнемирила Турску је америчка најава да ће први борбени авиони Ф-35 стићи у Грчку до краја 2028. године, посебно јер је Вашингтон пре извесног времена “избацио” Анкару из тог програма због куповине руског система С-400.
Турска се одмах бацила на развој сопственог авиона пете генерације, те потписала споразум са Британијом, којим јој се отварају врата за куповину половних “јурофајтера” из Катара, Омана и Велике Британије за око 15 милијарди долара. Тај маневар тумачи се куповином времена док нови турски ловац не буде спреман за употребу.
Анкара је, претходних година, представила читав арсенал новог оружја – носач дронова, хаубице, тенкове, беспилотне летелице и прототип борбеног авиона пете генерације, што су аналитичари оценили као упозорење потенцијалним противницима.
Умереније снаге на обе стране Егејског мора надају се да ће лидери у Атини и Анкари дипломатију претпоставити оружју, те да ће спорна питања бити решена каквом међународном арбитражом.
Ердоганова “Плава домовина” и 25. меридијан
Нови талас тензија производ је спекулација да би се пред турским парламентом, ускоро, могао наћи предлог закона којим би Анкара преузела права над низом поморских зона, укључујући и оне на које права полажу чланице Европске уније, Грчка и Кипар.
Концепт “Плаве домовине”, који са мањим или већим интензитетом провејава турском политиком већ две деценије, суштински, представља отклон од стања ствари према којем су територијалне воде одређене положајем грчких острва, тражећи да убудуће тај појас буде дефинисан од копнених граница држава.
Званичници владе турског председника Реџепа Тајипа Ердогана тврде да овај предлог не представља претњу Грчкој, јер се њиме, осим у случају рата, и даље признаје појас територијалних вода широк шест наутичких миља.
Осим острва, територијалних вода, историје и рудних богатстава, сукоб Турске и Грчке, неминовно, прелио се и на трпезе, па су две државе покренуле озбиљне акције како би у тековине сопствених кухиња, ексклузивно, уписале и шкембиће.
Шкембе чорба у Турској или паца у Грчкој, на око делују истоветно и имају прилично сличан укус, све до тренутка док се кувари из две државе не упусте у расправу да ли је ово јело прва, током Хомеровог покоља просаца, прва скувала Одисејева супруга Пенелопа, или потиче из пустахија Анадолије.
Тензије, на волшебан начин, престају викендом, када Турска и Грчка не усмеравају борбене авионе једне ка другим, остављајући туристима да ручају на миру, ослобођени буке коју ствара пробијање звучног зида.
Међу туристима из две државе, последњих година, нису бележени какви озбиљнији инциденти, па се најмање два милиона Грка и Турака, којико их сваке године летује на ривалским државама, нада да би туристички детант могао прећи и у политичке воде.
