У разговору за Радио Београд, у емисији “У средишту пажње”, Станић истиче да је у савременим околностима немогуће искључити Кину из међународних економских токова, као и да Србија има шансу да искористи најављени период релаксације односа између Запада и Пекинга.
“Оно што је битно када говоримо о нашем партнерству, оно јесте базирано на традиционалном пријатељству, стратешком, политичком партнерству и рекао је председник Кине да ти односи поверења, политичког поверења између две земље стоје чврсто као стена”, подсећа Станић.
Објашњава да Кина посматра Европу као територију са изузетно великом куповном моћи за коју жели да се веже кроз пројекат “Појас и пут”, а да Србију види као једну од кључних тачака на том европском делу иницијативе.
Балансирање између Запада и Кине као економска шанса
Према речима представника ПКС-а, економски и политички аналитичари најављују период релаксације односа Запада према Кини, који би могао да потраје целу деценију. Станић сматра да би то могло да позиционира Србију као својеврсно трговинско и инвестиционо чвориште.
“Србија, која је до сада економски балансирала и у погледу споразума о слободној трговини са Европском унијом, а и слободног споразума о трговини са Кином, могла би додатно да се користи тим потенцијалом да привуче инвеститоре и са Запада и из Кине да међусобно тргују преко Србије у најпозитивнијем смислу”, наводи Станић.
Коментаришући трговинске односе глобалних сила, Станић каже да се Европа налази између САД и Кине и да је од обе зависна, што је позиција слична српској. Он напомиње да увоз из Кине, упркос томе што прави дефицит у размени, смањује трошкове производње унутар земље, чиме домаћа привреда постаје конкурентнија на трећим тржиштима, попут ЕУ.
Више од 30 споразума вредних милијарду евра
Током четвородневне посете кинеске делегације потписана су 33 споразума чија укупна вредност износи милијарду евра. Станић наглашава да ово представља “свеж ваздух” за директне инвестиције у Србији и Европи, које бележе пад у претходном периоду.
“Прилив инвестиција из Кине би могао значајно да побољша слику која би се одразила и на наш платни биланс. Оно што бих рекао, јесте да управо ми верујемо да ће у оквиру тих договорених споразума бити што више додате вредности у производњи њихових инвеститора који овде долазе, како бисмо унапредили нашу излазну структуру”, истиче Станић.
Додаје да у извозу у Кину и даље доминира сировинска база (бакар, гвожђе, челик, грађа), док се из Кине увози широка лепеза производа – од робе широке потрошње, преко телекомуникационе и војне опреме, па све до микрочипова.
Као важан циљ за српску економију издваја се веће укључивање домаћих микро, малих и средњих предузећа са српским капиталом у ланце снабдевања кинеских глобалних компанија које већ послују или ће тек доћи у Србију.
Од тешке индустрије до високих технологија и роботике
Док су досадашњу сарадњу обележили инфраструктурни пројекти и велики погони попут железаре у Смедерову, рудника у Бору и фабрике Линг Лонг, нова фаза односа доноси улагања у напредне технологије. На питање о најављеној фабрици хуманоидних робота у Шапцу, Станић позива на стрпљење до званичног објављивања детаља споразума, али указује на значај таквог пројекта.
“То је релативно дуготрајан процес. Не може се то очекивати преко ноћи… Ту су такозване ‘чисте собе’ које се по најсавременијој технологији производе. Дакле, није у питању производња металних конструкција, ауто-делова, него заиста једна софистицирана економска делатност која би свакако направила Србију препознатљивом и у погледу роботике, и у погледу примене роботике у производним процесима, не само у делу југоисточне Европе, него на нивоу целог света”, објашњава Станић.
Поред роботике и вештачке интелигенције, потписани споразуми обухватају и сарадњу у области иновација, туризма, енергетике са акцентом на обновљиве изворе, па чак и нуклеарне енергије. Посебна пажња биће усмерена на улагања на југу Србије и Поморављу (Пчињски, Јабланички, Топлички и Нишавски округ), што би кроз аутоматизацију и роботизацију процеса могло економски да унапреди делове земље који тренутно заостају за републичким просеком.
Примена Споразума о слободној трговини и питање јавног дуга
Споразум о слободној трговини, који је функционалан од 1. јула 2024. године, отвара могућност за пласман око 10.000 српских производа на кинеско тржиште. Ипак, Станић напомиње да је кинеско тржиште због јаке конкуренције и логистичких трошкова за мале домаће фирме и даље тешко докучиво, те да је решење индиректни наступ кроз глобалне ланце снабдевања.
Осврћући се на питање јавног дуга и повољности кинеских билатералних кредита за инфраструктуру, Станић наглашава да у случају Србије не постоји ризик од презадужености.
“До сада Србија нема велику изложеност према Кини, посебно када се погледа укупан јавни дуг, који је комфорно испод 50 одсто у односу на БДП, и самим тим о томе говори и недавна оцена агенције за кредитни рејтинг, која је потврдила инвестициони ниво кредитног рејтинга за Србију. Дакле, нису рекли да Србија улази у проблем презадужености према Кини… У том погледу заиста не видимо никакав ризик за сада задуживања код Кине, посебно када је у питању могућност финансирања инфраструктурних пројеката који се тичу и Експа, а и ове шире иницијативе државе која се зове ‘Србија 2030′”, прецизира Станић.
Орден пријатељства као круна политичких односа
Станић је посету оценио као „спектакуларну“, издвојивши чињеницу да је председник Србије одликован Орденом пријатељства, највишим признањем које Кина додељује странцима, а које су пре њега примили лидери попут председника Русије, Вијетнама и бивших председника Бразила и Казахстана.
“То осликава заиста то велико поверење у политичком смислу, то стратешко партнерство, али ми верујемо да би ти односи били и у економском смислу одрживи, онда се мора имати у виду интерес несразмерно слабије стране у овом економском односу, а то је у овом случају Србија”, закључује Станић, уз напомену да Србија треба да тежи одрживом пласману прехрамбених производа и вина, чиме би се дугорочно смањио трговински дефицит.
