Holandski kruzer “Hondius”, koji je poslednjih dana bio u žiži svetske javnosti zbog pojave hantavirusa, trenutno je usidren na Tenerifama. Evakuacija putnika sprovedena je pod strogim merama bezbednosti, dok se sumnja da je žarište infekcije bila Ušuaja, najjužniji grad Argentine, odakle su putnici krenuli na ekspediciju ka Antarktiku. Iako broj zaraženih raste, stručnjaci poručuju da mesta panici nema, ali upozoravaju na sve učestalije zoonoze – bolesti koje sa životinja prelaze na ljude.
Imunolog prof. dr Borislav Kamenov i veterinar dr Srećko Radojičić, analizirali su trenutnu situaciju i objasnili specifičnosti ovog virusa.
Od “mišje groznice” do fatalnih plućnih sindroma
Profesor Kamenov ističe da hantavirusi nisu novost u medicini, te da je poznato oko 20 različitih sojeva. Prvi put su identifikovani tokom Korejskog rata, po čemu je i čuveni “Seul” soj dobio ime. Dok je ovaj azijski tip virusa, koji pogađa i naše prostore, poznat po izazivanju bubrežnih problema sa relativno niskim mortalitetom, situacija na kruzeru je znatno ozbiljnija.
– Na brodu je identifikovan Andski soj, karakterističan za Južnu Ameriku, gde smrtnost dostiže i do 40 procenata. Za razliku od azijskog soja koji napada bubrege, ovaj izaziva teške respiratorne simptome, poput edema pluća i oštećenja krvnih sudova – objašnjava dr Kamenov.
Dr Borislav Kamenov Foto: Printscreen/Youtube
Posebno zabrinjavajući podatak kod Andskog virusa je mogućnost prenosa sa čoveka na čoveka, što kod drugih sojeva nije bio slučaj. Kamenov navodi primer pacijentkinje koja je napustila brod i otišla u Francusku, gde se osoba koja je bila u kontaktu sa njom takođe razbolela. Ipak, on smiruje javnost rečima: “Taj prenos nije intenzivan kao kod kovida. Potreban je veoma blizak kontakt sa sekretima i pljuvačkom zaražene osobe”.
Imunološki odgovor i “citokinska oluja”
Govoreći o tome kako bolest napreduje, profesor Kamenov naglašava da virus direktno oštećuje ćelije respiratornog sistema i krvnih sudova. Kada krvni sudovi postanu propustljivi, tečnost ulazi u tkivo, što aktivira imuni sistem do tačke pucanja.
– Dolazi do onoga što zovemo citokinska oluja. Organizam pokušava da reši problem, ali je taj odgovor često kontraproduktivan. To je ono što pravnici zovu ‘prekoračenje nužne odbrane’ – odgovor sistema je toliko žestok da klinička slika postaje izuzetno teška – ističe imunolog.
Kamenov je posebno kritikovao ignorisanje preventivnih mera koje mogu ojačati organizam, poput upotrebe vitamina D. Prema njegovim rečima, studije su pokazale da je smrtnost od virusnih infekcija bila i do 14 puta manja kod pacijenata sa normalnim nivoom ovog vitamina.
Foto: Shutterstock, AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia, Joel Reyero/AP
– Vitamin D nije lek, ali može značajno da doprinese zaustavljanju replikacije virusa na nivou makrofaga i ublaži žestinu reakcije imunog sistema – dodaje on.
Glodari kao glavni rezervoari
Veterinar dr Srećko Radojičić potvrdio je da su glavni prenosioci hantavirusa glodari – miševi i pacovi. On podseća da su kroz istoriju upravo ove životinje bile uzročnici velikih pošasti, poput kuge, ali i savremenih bolesti kao što je leptospiroza.
– Hantavirus se najčešće prenosi kontaktom sa česticama isušenog izmeta, urina ili pljuvačke zaraženih glodara. Ljudi se obično zaraze tokom čišćenja zapuštenih vikendica ili radova u polju gde je prisutna velika populacija glodara – objašnjava Radojičić.
On se osvrnuo i na širi kontekst zoonoza, podsećajući da je rezervoar za SARS, odnosno Kovid-19 bio slepi miš, dok su prelazne vrste, poput cibetki, igrale ključnu ulogu u prodoru barijere vrsta.
Opasnost od mutacija i prelazak na ljude
Stručnjaci se slažu da su mutacije virusa prirodan proces, ali da postaju opasne onog trenutka kada virus “nauči” kako da preskoči sa jedne vrste na drugu.
Foto: Arturo Rodriguez/AP
– Mutacije mogu biti bezazlene, ali i katastrofalne po čovečanstvo. Veliki problem nastaje kada virus prodre kroz barijeru vrste. Ako se zadržava unutar jedne životinjske vrste, to nije tolika pretnja, ali čim pređe na čoveka i počne da se širi među ljudima, suočavamo se sa potencijalnom epidemijom – upozorava dr Radojičić.
Iako situacija na kruzeru “Hondius” zahteva maksimalan oprez i međunarodnu saradnju, zaključak stručnjaka je jasan: ključ je u higijeni, kontroli populacije glodara i jačanju sopstvenog imunog sistema kako bi organizam bio spreman na eventualni susret sa patogenom.
