NAFTNA kriza u Ormuskom moreuzu za sada nije dovela do naglog pada potražnje za gorivom, ali trgovci upozoravaju da bi do toga moglo doći ako se situacija ne promeni, pišu mediji.
Foto: Tanjug/AP Photo
Prema oceni stručnjaka, što duže Ormuski moreuz bude ostao zatvoren, to će više države morati da smanjuju potrošnju goriva kako bi je uskladile sa ponudom, koja je pala za najmanje 10 odsto.
Gubitak milijardu barela nafte praktično je zagarantovan — što je više nego dvostruko u odnosu na vanredne rezerve koje su vlade oslobodile nakon početka sukoba na Bliskom istoku krajem februara, ističu mediji.
Države se trenutno oslanjaju na strateške rezerve nafte, što za sada ublažava rast cena, ali pošto blokada moreuza traje već devetu nedelju, pad potražnje širi se na tržišta širom sveta.
– Smanjenje tražnje dešava se na mestima koja nisu očigledni centri formiranja cena – rekao je glavni ekonomista kompanije Trafigura grup Saad Rahim na samitu FT Komoditis Global Samit u Lozani.
On je upozorio da su tržišta u „kritičnoj tački preloma“.
Trejder Gunvor grup očekuje da će gubici nafte narednog meseca biti udvostručeni i dostići pet miliona barela dnevno, odnosno pet odsto svetskih zaliha, što povećava rizik od ekonomske recesije.
Drugi analitičari smatraju da su gubici već dostigli četiri miliona barela dnevno.
U najtežem scenariju koji je modelirala Evropska centralna banka, cena nafte Brent mogla bi da dostigne 145 dolara po barelu.
Prema procenama konsultantske kuće Ef-Dži-I Neksant I-Si-Ej, svetska tražnja mogla bi već ovog kvartala da padne za 5,3 miliona barela dnevno, a dvanaestonedeljna blokada Ormuskog moreuza podigla bi cenu nafte Brent na 154 dolara po barelu.
– Pošto još nema vidljivih znakova katastrofe u zapadnim zemljama, ljudi misle da je sve u redu i da je jedina posledica blago poskupljenje benzina – izjavio je Džunejt Kazokoglu iz kompanije Ef-Dži-I.
Ipak, kako je naglasio, pad potražnje je neizbežan i već se širi talasno.
– Prva je pogođena Azija, sledeća će biti Afrika. U Evropi se već govori o nestašici pojedinih vrsta goriva i oseća se uticaj cena – dodao je on.
U ekstremnim scenarijima Ef-Dži-I procenjuje da bi cena nafte mogla skočiti i na 250 dolara po barelu.
– Ako u roku od tri meseca ne dođe do obnove rada moreuza, to će postati makroekonomski problem i svet će se naći na ivici recesije – upozorio je Frederik Laser iz Gunvora.
Posebno su ugroženi takozvani srednji destilati, među kojima je i dizel gorivo. Cena dizela u Evropi prošlog meseca premašila je 200 dolara po barelu, što je najviši nivo od 2022. godine.
U Indiji se transportne kompanije već pripremaju za racionalizaciju goriva i prvo značajno poskupljenje posle više godina.
– Za nekoliko nedelja počećemo da dobijamo izveštaje o problemima u snabdevanju dizelom — a to je osnova svetske ekonomije, jer pokreće transport robe – rekao je strateg Makvori grupe Vikas Dvivedi.
Zemlje Međunarodne energetske agencije, uključujući SAD, Nemačku i Japan, najavile su oslobađanje 400 miliona barela rezervi kako bi ublažile nestašicu, dok je i Kina koristila svoje rezerve.
(Sputnjik)
BONUS VIDEO:
RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja
