U RUSIJI DANAS PRVI IZBORI OD POČETKA RATA! Ishod je već poznat, ali se ŠOKOVI TEK OČEKUJU: “Narod je u strahu šta sledi posle”

U Rusiji danas počinju parlamentarni izbori, prvi otkako je predsednik Vladimir Putin poslao svoje trupe u Ukrajinu 2022. Izbori će se održati i na okupiranim i anektiranim teritorijama Ukrajine. Ne očekuju se velika iznenađenja – glasanje se naširoko smatra usmerenim na potvrdu legitimiteta politika Kremlja – ali se zato mnogo plaše onoga što bi moglo da usledi nakon izbora.

U pitanju je izbor svih 450 poslanika donjeg doma ruskog parlamenta, Državne Dume. Politički sistem je strogo kontrolisan i očekuje se da će vladajuća Jedinstvena Rusija (ER), koju podržava predsednik Vladimir Putin, zadržati dominaciju u Dumi. Prema Rojtersu, pažnja će više biti usmerena na razmere očekivane pobede. ER trenutno ima 310 poslaničkih mesta u Dumi, a potrebno joj je najmanje 300 kako bi zadržala “super većinu” i mogućnost da progura ustavne promene bez podrške drugih stranaka.

Anketa državne agencije VCIOM, sprovedena krajem avgusta, pokazalo je da ER ubedljivo vodi sa 37 odsto podrške, a druga je bila Komunistička partija sa 11,6%.

Za Kremlj su ovi izbori veoma važni – prvi su otkako je rat počeo.

Ishod izbora već poznat

Zapadni analitičari se mahom slažu da će Kremlj ishod izbora – koji se uopšte ne dovodi u pitanje – verovatno predstaviti kao novu podršku Putinu i njegovim potezima prema Ukrajini.

Stiv Rozenberg, dopisnik BBC-a iz Moskve, navodi da će Kremlj iskoristiti izbore da tvrdi da većina Rusa podržava predsednika i rat, kao i da unapredi političke karijere vojnika koji su se vratili sa fronta u Ukrajini. Zvaničnici, naime, kažu da na izborima učestvuje skoro 200 ratnih veterana.

Rojters piše da će vlasti iskoristiti izbore da procene dubinu ratnog zamora u društvu, u trenutku kada je ekonomija pod pritiskom usled nestašice goriva izazvane napadima ukrajinskih dronova, visokih kamatnih stopa, manjka radne snage i zapadnih sankcija. Za Kremlj je to takođe vežba koju tradicionalno koristi da prikaže stabilnost.

Sem pobede Jedinstvene Rusije, očekuje se da će još četiri partije u parlamentu – koje uveliko podržavaju rat i glasaju isto kao ER o ključnim pitanjima – Komunisti, nacionalistički LDPR, Pravedna Rusija i Novi ljudi – ponovo osvojiti mandate.

Kratak vodič kroz izbore

• Parlamentarni izbori u Rusiji održavaju se od 18-20. septembra
• Bira se svih 450 poslanika Dume na mandat od pet godina. Polovina poslaničkih mesta raspodeljuje se na osnovu glasanja za stranačke liste na nivou cele zemlje. O preostalih 225 mesta odlučuje se glasanjem u jednomandatnim izbornim jedinicama
• Izbori se održavaju i na Krimu, koji je Rusija anektirala od Ukrajine 2014, kao i u delovima ukrajinskih oblasti Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson koji su pod ruskom kontrolom. Glasanje je u nekim područjima počelo ranije
• Među kandidatima su veterani iz Ukrajine, ali i jedina registrovana stranka koja se protivi ratu, Jabloko
• Brojnim opozicionim političarima zabranjeno je učešće na izborima nakon što su proglašeni “stranim agentima”
• Moskva nije pozvala međunarodne posmatrače OEBS da nadgledaju izbore. Jedina nezavisna organizacija koja je pratila izbore na nivou cele Rusije, Golos, koja je oštro kritikovala sprovođenje prethodnog glasanja, ugašena je 2025. godine

Veterani i antiratna stranka u trci za parlament

Većina stranaka bliskih Kremlju kojima je dozvoljeno da učestvuju na izborima ima kandidate označene kao učesnike SVO – ruske skraćenice za “specijalnu vojnu operaciju” u Ukrajini, kako zovu invaziju na suseda.

• Izborna komisija navodi da je skoro 200 kandidata služilo u Ukrajini
• ER ima nekoliko desetina kandidata sa ratnim iskustvom iz Ukrajine
• Jedan od istaknutijih kandidata je Vladislav Golovin (29), iz ER, koji se borio u bici za Mariupolj i ostao bez dela noge. Pojavljivao se na događajima sa Putinom, koji mu je dodelio odlikovanje Heroja Rusije, najviše državno priznanje u zemlji
• Još jedan od vodećih kandidata je Jevgenij Podubni, ratni dopisnik ruske državne televizije, koji je ranjen u napadu ukrajinskog drona

Na izborima učestvuje i Jabloko, jedina antiratna partija.

• Jabloko želi da Rusija pristane na prekid vatre u Ukrajini
• Vrhovni sud je zabranio Jabloku da učestvuje na izborima za stranačke liste, ali neki kandidati su i dalje u trci, jer se sudska odluka ne odnosi na jednomandatne izborne jedinice. Ipak, malo je verovatno da će osvojiti mesto

Polina Lerman (24), kandidatkinja Jabloka u Moskvi, rekla je Rojtersu da se plaši da bi vlasti mogle da je optuže za protivzakonite radnje i pošalju u zatvor, kao što se dogodilo njenim kolegama – Levu Šlosbergu koji je u avgustu osuđen na 11 godina zatvora zbog izjava o ratu, i zameniku lidera stranke Maksimu Kruglovu, koji je u junu osuđen na sedam godina zatvora po sličnim optužbama.

“Šokova će tek biti”

Prema Rozenbergu, ovog vikenda na izborima će se formirati još jedan parlament kojim će dominirati vladajuća ER, kao i poslanički dom čiji će članovi biti izrazito lojalni Putinu.

“Njujork tajms” piše da “ishod izbora u Rusiji neće biti šok”, ali da bi “ono što sledi moglo da bude”.

Rusi se pripremaju za moguće posledice po vojsku i privredu nakon izbora, navodi list. Glasine o velikoj mobilizaciji sve su prisutnije, ekonomija je pod pritiskom zbog nekontrolisane ratne potrošnje, dok ukrajinski napadi dronovima na rafinerije nafte prave duge kolone na benzinskim pumpama u zemlji.

– Ljudi žive za danas, jer niko ne zna šta će se dogoditi sutra. Svi su sve nesigurniji u pogledu onoga što bi moglo da se dogodi: da li će poskupeti cene ili porezi? Hoće li biti mobilizacije? Da li će ljudima biti potrebne bonove za gorivo? Osećanje nesigurnosti je svuda prisutno – rekao je listu Aleksej Venediktov, bivši glavni urednik radio-stanice Eho Moskve, koja je zabranjena u prvim danima rata.

Očekivanja da će ovi izbori doneti značajne promene veoma su mala.

– Zapadni izbori i izbori u Rusiji potpuno su različite stvari. Na Zapadu su izbori način formiranja vlasti, koja se kasnije menja ako birači nisu zadovoljni. U Rusiji, izbori nikada ne dovode do promene vlasti. U najboljem slučaju, oni su način da se na vlast utiče, da joj se pošalje određeni signal. Ali vlast u Rusiji se nikada nije promenila zahvaljujući izborima. Takva je Rusija – rekao je BBC-u kandidat Jabloka Grigorij Grišin.