Starović: Cilj je da do kraja 2027. budemo spremni za pristupanje šengenskom prostoru

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je danas da je cilj da do kraja 2027. godine Srbija bude spremna za pristupanje šengenskom prostoru i naveo da je za otvaranje Klastera 3, najvažnije priznanje to što je Evropska komisija početkom jula dala šestu uzastopnu preporuku, naglasivši da ta institucija ima adekvatne mehanizme da na meritoran način proceni ispunjenost obaveza.

O Klasteru 3

Starović je gostujući na Radio Beogradu na pitanje kada će se pitanje Klastera 3 ponovo naći na dnevnom redu evropskih institucija objasnio kakva je procedura potrebna unutar Brisela.

– Kada će se naći na dnevnom redu, to pre svega zavisi od irskog predsedavanja, odnosno njihove procene da li je moguće obezbediti konsenzus svih 27 država članica. U tom smislu, potrebno je da prođe nekoliko različitih formata: od te radne grupe za proširenje Evropskog saveta, Komiteta stalnih predstavnika na nivou ambasadora, potom i Saveta za opšte poslove, koje čine ministri za evropska pitanja – rekao je Starović.

Ministar je dodao da je lopta u dvorištu organa i institucija Evropske unije, te da nije na Srbiji da daje bilo kakve najave.

Takođe, Starović je istakao da izostanak konsenzusa utiče na kredibilitet same Unije.

– Opet, sama činjenica da je izostao konsenzus krajem jula meseca, kada se o tome odlučivalo, negde urušava kredibilitet same Evropske unije. Nisu to samo moje reči, to je, recimo, mišljenje austrijske ministarke za evropske poslove Klaudije Bauer, na čemu sam joj i lično veoma, veoma zahvalan – naveo je Starović.

On je naglasio da proces pregovora sa Evropskom komisijom teče sadržajno, ali da rezultati izostaju jer je od pristupa zasnovanog na zaslugama jača politička percepcija ili volja pojedinih država članica.

Objašnjavajući značaj evropskih integracija mimo samog formalnog otvaranja klastera, Starović je podsetio da put Srbije prema EU obuhvata Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, viznu liberalizaciju i pristup IPA fondovima kroz koje država svake godine dobija oko 200 miliona evra na poklon za konkretne projekte, dok se ta sredstva sa planom rasta EU udvostručuju.

– Dakle, u širem smislu posmatrano, mimo samog pregovaračko-pristupnog procesa, proces evropskih integracija i te kako donosi veoma velike i značajne koristi našim građanima. I ja uvek potenciram i naglašavam činjenicu da ništa od onoga što smo postigli u proteklih desetak godina, u smislu i privrednog rasta i rasta standarda stanovništva, činjenica da su utrostručena lična primanja i tako dalje, ne bi bilo da za sve vreme nismo bili na evropskom putu, odnosno na putu ka članstvu Evropske unije, i toga moramo biti svesni i pošteno to oceniti – naveo je Starović.

Puna primena SEPA sistema

Kada je reč o efektima SEPA sistema i pripremi za “Roming kao kod kuće”, Starović je podsetio da puna operativna primena SEPA sistema od početka maja već tri meseca funkcioniše u Srbiji, što značajno smanjuje troškove bankarskih transfera.

– A neke procene su da naši građani i naša privreda imaju priliku da uštede i do 300 miliona evra godišnje zbog primene SEPA sistema, pa ja smatram da to ni u kom slučaju nije malo – rekao je Starović.

Srbija u niskom startu za ukidanje rominga sa EU

Prema njegovim rečima, Srbija je u “niskom startu” i spremna za početak formalnih pregovora sa Evropskom komisijom kada je reč o ukidanju rominga sa EU.

– To je nešto što smo, moram da naglasim, i mi potencirali kao delegacija Republike Srbije pre punih godinu dana na liderskom samitu u Skoplju. I ja verujem da ćemo u nedeljama koje su pred nama i početi taj formalni proces pregovora, mi smo spremni da u roku od nekoliko meseci primenimo sve ono što je bitno sa naše strane, radi se o izmeni zakona o telekomunikacijama, nekoliko podzakonskih akata, a onda je opet lopta u dvorištu Evropske komisije da nam omogući pun pristup tom sistemu – rekao je Starović.

On je podsetio i da je Srbiji do sada isplaćeno oko 168 miliona evra kroz predfinansiranje i prvu ratu iz plana rasta za Zapadni Balkan, dok se za drugu, treću i četvrtu tranšu potražuje nešto preko 300 miliona evra.

Naveo je i da od 11 predloženih projekata sa indikativne liste, su se izdvojili sanacija i rekonstrukcija hidroelektrane Podpeć kod Priboja i uvođenje obnovljivih izvora energije u sistem daljinskog grejanja Novog Sada.

Strateški dijalog Beograda i Vašingtona

Starović je naglasio da se se nedavno pokrenut strateški dijalog Srbije i Sjedinjenih Američkih Država međusobno dopunjuje sa evropskim putem i otvara perspektive za ozbiljne američke investicije koje bi mogle da dostignu i do 20 milijardi dolara u energetici, infrastrukturi i visokim tehnologijama.

Govoreći o regionalnoj saradnji, Starović je naglasio da inicijative poput Berlinskog procesa i Otvorenog Balkana pospešuju evropske integracije i da se moraju očuvati uprkos budućem članstvu pojedinih zemalja u EU.

Kada je reč o planovima ministarstva koje on vodi i promeni metodologije proširenja, Starović je podsetio da je Vlada Srbije formirala operativni akcioni tim predvođen Ministarstvom unutrašnjih poslova sa ciljem da se ispune uslovi za pristup šengenskom prostoru.

– Mi imamo naš Akcioni plan koji želimo da u potpunosti realizujemo do kraja 2027. godine, kako bismo bili spremni da pristupimo šengenskom prostoru. I mislim da je to jedna sledeća krupna i velika tema, jer mi smo svesni činjenice da suštinskog proširenja Evropske unije, odnosno punopravnog članstva za države kandidate, teško da će biti do kraja ove decenije, zbog problema koji u samoj Evropskoj uniji postoje.

Za nas je od ključnog značaja da ostvarimo na potpun način one četiri evropske slobode, a to možemo ostvariti kada govorimo o punoj slobodi kretanja ljudi kroz pristup šengenskom prostoru, i kada govorimo o punoj slobodi kretanja roba, kapitala i usluga kroz pristup jedinstvenom evropskom tržištu – naveo je Starović.

(Tanjug)