Vožnja sa spuštenim prozorom ili 15 minuta na koncertu: Navike koje oštećuju sluh – kad jednom nestane, nestao je

Dok je za oštećenje sluha prva asocijacija rok koncert ili buka na gradilištu, audiolozi upozoravaju da slušalice, vožnja sa spuštenim prozorom na auto-putu ili upotreba kućnih trimera prave jednako trajna oštećenja.

Kada se napravi pauza u teretani i zanemari rutina vežbanja, mišići mogu da se obnove za nekoliko meseci znoja i posvećenosti. A, sluh – to je funkcija koja ne može ponovo da se istrenira.

I dok je odavno poznato da se sluh vremenom pogoršava, audiolozi danas primećuju gubitak sluha kod sve mlađih pacijenata – uključujući tinejdžere i decu mlađu od 10 godina.

– Kada jednom nestane, nestao je – upozorava doktorka Valeri Pavlovič Raf, audiolog i specijalista za gubitak sluha u Klivlendskoj klinici u Ohaju.

Pritom, oštećenja sluha ne izazivaju samo ekstremne situacije poput lansiranja raketa ili rok koncerata. Mnoge uobičajene, svakodnevne aktivnosti imaju iznenađujuće negativan efekat na sluh.

– Svi smo prilično nemarni prema sluhu dok smo mlađi. Međutim, ta oštećenja se godinama akumuliraju, pa se posledice onoga što smo radili u mladosti ispolje tek kasnije u životu – ističe dr Džejmi Bogl, audiolog u Majo klinici u Arizoni.

Kako funkcioniše sluh i zašto je gubitak trajan

Iza bubne opne i duboko u unutrašnjem uhu nalazi se komora ispunjena tečnošću koja se naziva kohlea (slušni puž). Ona je obložena hiljadama sitnih ćelija dlačica. Na vrhu svake ćelije nalazi se čuperak od desetina nežnih malih vlakana, a na dnu je neuron koji se hrani slušnim nervom, koji prenosi električne signale do mozga.

Kako zvuk ulazi u uho u obliku talasa pritiska, ove sitne dlačice se njišu poput drveća na vetru. Kretanje ovih dlačica se pretvara u električne impulse, koje mozak tumači kao zvuk.

Izlaganje preglasnim zvucima tokom predugog vremena deluje poput olujnog vetra, savijajući ili lomeći ove sitne dlačice. I za razliku od trepavica, one ne rastu ponovo.

– Čovek se rađa sa tačno onim brojem ćelija dlačica koje će imati do kraja života. Kada se jednom izgube te ćelije, gubitak je trajan. Ne može da se popravi – naglašava za BBC dr Pavlovič Raf.

Istraživači sa Harvarda trenutno rade na razvoju genskih terapija za ponovni rast sitnih dlačica u uhu, inspirisani načinom na koji se ćelije dlačice regenerišu kod nekih životinja, poput zebrica i pilića. Međutim, dok ta tehnologija ne zaživi, jedina efikasna odbrana jeste očuvanje postojećeg sluha.

Uživo muzika: 15 minuta na koncertu dovoljno za oštećenje

– Uživo muzika se po pravilu pojačava i gotovo uvek je preglasna – navodi dr Pavlovič Raf.

Kako ističe, na jačini zvuka koja je uobičajena za većinu koncerata i svirki, kumulativno opterećenje unutrašnjeg uha postaje štetno već nakon 10 do 15 minuta. Zbog toga se na koncertima preporučuje nošenje zaštite.

– Dakle, ako želite da ostanete na celom koncertu, trebalo bi da nosite čepiće za uši. Ali čepići za uši od pene će zapravo izobličiti zvuk muzike, pa je bolja opcija ulaganje u visokokvalitetne čepove koji ublažavaju jačinu bez promene karaktera zvuka – napominje dr Pavlovič Raf.

Isto važi i za sportske događaje na stadionima, gde publika često pravi ekstremnu buku.

– Često vidim bebe koje nose zaštitu za sluh na sportskim događajima, a roditelji ne nose. Šta je sa vašim ušima? Zar ne želite da čujete ovu bebu kada odraste? – pita dr Valeri Pavlovič Raf.

Slušalice kao najveći svakodnevni rizik

Ipak, većina ljudi ide na koncerte i sportske događaje tek s vremena na vreme. Umesto toga, glavni svakodnevni kontakt sa muzikom i glasnim zvucima ostvaruje se preko slušalica, a određene slušalice emituju nivo buke jednak zvuku motorne testere ili poletanju aviona.

Sve veći broj tinejdžera i male dece suočava se sa oštećenjem sluha usled dugotrajnog izlaganja preglasnim zvucima. Doktorka Pavlovič Raf se seća šestogodišnjakinje koju je nedavno lečila u klinici: iako porodica nije primetila nikakve razlike u njenom sluhu, na pregledima su uočeni jasni znaci oštećenja sluha nastali od maksimalne jačine zvuka na njenom školskom laptopu.

Studija sprovedena na devetogodišnjacima u Švedskoj, objavljena 2016. u “International Journal of Audiology“, otkrila je malu, ali statistički značajnu razliku u sluhu između dece koja su redovno koristila slušalice i one koja ih nisu koristila. Istraživači procenjuju da čak 1,35 milijardi ljudi mlađih od 35 godina može biti u riziku od prevremenog gubitka sluha zbog pojačanog zvuka i slušalica.

Mnogi savremeni uređaji automatski ograničavaju jačinu zvuka na bezbedan nivo (eng. volume limiters), pa je veoma važno ne ignorisati ta fabrička upozorenja i limite.

– Ako tokom nošenja slušalica i dalje možete normalno da komunicirate sa nekim ko stoji blizu, jačina je u redu. Ako neko mora da viče ili ga uopšte ne čujete, zvuk je preglasan – jasna je dr Pavlovič Raf.

Od dvorišta do auto-puta: Kako vetar i kućni alati uništavaju sluh

Kosilice, trimeri, duvači lišća i cirkularna testera za najnoviji “uradi sam” projekat – baštovanstvo i popravke u kući, mogu biti iznenađujuće bučni. Tokom ovih poslova preporučuje se obavezno nošenje zaštite – bilo da su to čepići, antifoni (štitnici preko ušiju) ili obe opcije zajedno.

– Štitnici za uši su malo veći, pružaju malo bolju zaštitu od buke i teže ih je pokvariti ili loše postaviti – objašnjava dr Bogl.

Posebnu zamku predstavlja vožnja sa spuštenim prozorom – i dok je to u redu na mirnim gradskim ulicama, vožnja sa spuštenim prozorom na auto-putu može biti izuzetno štetna za sluh.

– Taj nalet vetra je znatno glasniji nego što se misli. Audiolozi redovno primećuju jednostrani gubitak sluha kod ljudi koji imaju naviku da voze sa spuštenim prozorom. Problem pogoršava stari običaj – vozači nesvesno pojačavaju radio da bi čuli muziku preko vetra. To je dvostruki udarac – ističe dr Pavlovič Raf.

Motociklisti bi zbog toga uvek trebalo da koriste čepiće za uši. Preporuka je da to budu visokokvalitetni čepići koji će omogućiti da se čuju vozila hitnih službi i drugi zvuci u saobraćaju, dok će zvuk motora uspešno smanjiti.

Zamka prekomernog čišćenja i začepljenja ušiju

Iako zaštita jeste važna, prečesto stavljanje predmeta u ušne kanale nosi druge rizike. Uho funkcioniše kao sistem koji se sam čisti – koristi ušni vosak (cerumen) za podmazivanje kanala i eliminaciju mrtve kože i bakterija. Pokretima vilice tokom govora i žvakanja, vosak se postepeno pomera od bubne opne ka spoljašnjem otvoru, odakle se ispira tokom tuširanja.

Sve što se nasilno ubaci u ušni kanal – bilo da su to štapići za uši ili čepići za zaštitu – može da sabije ušni vosak i potisne ga duboko nazad ka bubnoj opni. To dovodi do svraba u ušima ili osećaja pritiska u ušima, a vremenom formira barijeru koja prigušuje zvučne talase, što rezultira prigušenim sluhom. Sve te nakupljene bakterije i zarobljena vlaga iza čepa takođe mogu da izazovu ozbiljne infekcije.

U slučaju sumnje na nakupljanje voska, najbolje je potražiti pomoć lekara ili audiologa. Za kućnu upotrebu postoje kapi za omekšavanje cerumena, koji se zatim lagano ispira toplom vodom pomoću namenskog šprica.

– Najbolje je da se čepići za uši ne nose svake noći tokom spavanja. Ali za kraće periode – tokom odmora u bučnom kraju ili tokom leta sa specifičnim okolnostima – upotreba je sasvim u redu, sve dok uši imaju priliku da se same prirodno očiste tokom dana – objašnjava dr Pavlovič Raf.

Socijalne i kognitivne posledice gubitka sluha

Kako nastupi proces starenja, gubitak sluha može direktno dovesti do socijalne izolacije i usamljenosti. Ljudi koji su zabrinuti da će reći pogrešnu stvar zbog toga što su loše čuli sagovornika, skloniji su povlačenju iz društva.

Pregled studija objavljen 2024. u časopisu “Science Direct“, takođe je povezao gubitak sluha usled starenja sa kognitivnim padom ili demencijom.

Međutim, dokazi prikupljeni do danas još ne dokazuju direktno da sam gubitak sluha uzrokuje ove mentalne promene. Umesto toga, gubitak sluha i demencija mogu jednostavno biti simptomi istog osnovnog degenerativnog procesa u organizmu.

– Ova dva stanja se u ranim fazama lako mogu pomešati. Neka osoba možda uopšte nema kognitivne probleme, već jednostavno ne čuje šta joj se govori – napominje dr Pavlovič Raf.

Kada je vreme za testiranje sluha

Dok se u mnogim školama deca redovno testiraju, odrasle osobe retko odlaze na preglede pre nego što primete ozbiljan problem. Tradicionalni savet jeste da se prvi skrining uradi pre 60. godine, ali pošto oštećenja sluha ne biraju uzrast, pažnju treba obratiti znatno ranije.

Ukoliko tridesetogodišnjaci ili mlađe osobe primete da otežano prate razgovor u bučnom okruženju, to je jasan znak za akciju.

– Pregled treba zakazati čim se pojave prve poteškoće. Gubitku sluha izazvanom bukom često prethodi tinitus – zujanje u ušima. Ako nakon izlaganja buci uši nastave da zuje, poseta audiologu je najbolji sledeći korak – poručuje dr Valeri Pavlovič Raf.

Da li slušalice koje štite od buke zapravo oštećuju sluh i mozak

Surfersko uho nije isto što i plivačko: Kako hladna voda i vetar izazivaju gubitak sluha

Od analgetika do antibiotika: Pet lekova koji mogu da oštete sluh