“12. OKTOBAR, VARŠAVA!” Šef NATO snaga odredio datum i vreme: Nisu pozvani Hrvati, Britanci, Francuzi…

Vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi, američki general Aleksus Grinkevič , pripremio je novu strategiju za brzo odbijanje potencijalnog ruskog napada na istočno krilo NATO-a. Plan, nazvan “Teorija pobede”, trebalo bi zvanično da bude predstavljen u ponedeljak, 12. oktobra, kada će se u Varšavi sastati neformalna radna grupa posvećena budućnosti NATO-a, saznaje Blumberg.

Reč je o takozvanom Bergenskom formatu, inicijativi čiji je prvi sastanak prošle godine održan u Bergenu, u Norveškoj, po čemu je grupa i dobila ime.

Na sastanku u Varšavi neće učestvovati većina članica NATO-a, među njima ni Hrvatska. Pored Poljske, u grupi su Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i Finska, dok bi se Danska uskoro mogla pridružiti.

Zanimljivo je da Pentagon na sastanak nije pozvao neke od ključnih američkih saveznika, među kojima su Francuska i Velika Britanija, kao ni baltičke države.

Kopnena blokada i masovna upotreba dronova

“Teorija pobede” zasniva se na kombinovanju tradicionalnih vojnih kapaciteta, poput avijacije, artiljerije, tenkova i pešadije, sa novim odbrambenim tehnologijama, pre svega veštačkom inteligencijom, bespilotnim letelicama i autonomnim sistemima sa minimalnim ljudskim angažovanjem.

Objavljivanje plana ima za cilj da pokaže spremnost NATO-a u trenutku sve većih tenzija između Alijanse i Rusije, ali i da saveznicima predstavi način na koji bi se konvencionalno naoružanje kombinovalo sa tehnologijama koje su postale jedno od ključnih obeležja ratovanja od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Portparol generala Aleksusa Grinkeviča, pukovnik Martin O’Donel, nije želeo da iznosi operativne detalje, ali je naglasio da je inicijativa “isključivo odbrambene prirode i namenjena očuvanju prednosti NATO-a”.

“S obzirom na nestabilno i složeno globalno bezbednosno okruženje, moramo sada stvoriti uslove za odvraćanje agresije i, ako bude potrebno, za pobedu u slučaju napada”, rekao je O’Donel.

Prema saznanjima Blumberga, u slučaju otvorene agresije na neku članicu NATO-a, Savez bi nastojao da zaustavi napad kombinovanjem kopnenih snaga sa masovnom upotrebom jeftinih dronova i sistema za navođenje zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.

Jedan od ključnih ciljeva bio bi brzo i masovno onesposobljavanje ruskih komandnih i upravljačkih sistema, čime bi se, prema zamisli autora plana, stvorili uslovi za brz poraz napadača.

Dokument istovremeno naglašava potrebu da se izbegnu nenamerne provokacije i da se ojača zajednički odgovor na hibridne pretnje – agresivne aktivnosti koje još ne predstavljaju otvoreni oružani sukob.

Cilj je da demonstracija pune vojne spremnosti NATO-a ubedi Rusiju da bi eventualni napad bio neuspešan.

Prioriteti za povećanje vojnih izdvajanja

Sličan stav zastupa i generalni sekretar NATO-a Mark Rute, koji je nedavno upozorio da, iako trenutno nema pokazatelja da Rusija priprema konvencionalni napad na članice Alijanse, Evropa mora biti spremna za hibridne napade iza kojih bi mogao da stoji režim Vladimira Putina.

Objavljivanje novog koncepta poklapa se sa širim preispitivanjem američkog vojnog angažmana u Evropi. Sjedinjene Američke Države su ovog leta poslale poseban upitnik evropskim saveznicima, tražeći podatke o njihovim izdvajanjima za odbranu, kao i o podršci politici predsednika Donalda Trampa.

Rezultati tog ispitivanja trebalo bi da posluže kao osnova za odluke o planiranom smanjenju američkih vojnih kapaciteta angažovanih u odbrani Evrope.

U okviru istog procesa, Vašington je od saveznika zatražio i informacije o tome da li imaju dodatne vojne snage koje bi mogli da stave na raspolaganje odbrambenim planovima NATO-a pod komandom generala Grinkeviča.

Nova strategija trebalo bi da pomogne evropskim prestonicama da odrede prioritete u budućim izdvajanjima za odbranu, odnosno da pronađu ravnotežu između tradicionalnog naoružanja, poput tenkova, i novih tehnologija.

Zemlje istočnog krila NATO-a već intenziviraju pripreme. Prema pisanju “Financial Times-a”, Estonija premešta deo svojih trupa bliže granici sa Rusijom, dok Poljska priprema zakon kojim bi trebalo da se uspostavi puna spremnost države za slučaj rata.

Prema navodima poljskih medija, predložene odredbe imaju za cilj da pojednostave sistem nacionalnog upravljanja odbranom i ubrzaju premeštanje trupa na ključne lokacije u slučaju bezbednosne krize.

Bonus video:

(Jutarnji.hr)