TRZAVICE U OPOZICIJI OPET NA TAPETU Jedni pričaju o planovima, drugi osuđuju, treći traže zajednički brend: Lazović se javno ogradio od Đilasa

Tri meseca pošto je pet parlamentarnih proevropskih stranaka postiglo dogovor o koordinaciji aktivnosti prema EU i dalje ima puno disonantnih tonova unutar ove grupacije: jedni iznose svoj predizborni program, drugi se ograđuju i osuđuju izjave potencijalnih partnera dok treći, preko medija, pozivaju na ujedinjenje. Analitičari ocenjuju da proevropska opozicija nema alternativu ako se ne udruži, jer će u suprotnom dovesti u pitanje svoj opstanak na političkoj sceni.

Kada su krajem prošle godine SSP, Narodni pokret Srbije, ZLF, PSG i Srce usaglasili svoje delovanje ka Briselu, mnogi su to videli kao najavu predizborne koalicije. Ipak, stižu i proleće i lokalni izbori u 10 opština, ali pet stranaka nije mnogo odmaklo na planu udruživanja.

U međuvremenu, neki su se manje ili više nudili studentima u blokadi za saradnju. Bilo je i onih koji su ulazili u raspravu sa studentskim pokretima, ali i onih koji su smatrali da je proevropska opozicija trebalo već da se brendira za predstojeće lokalne izbore.

SSP predstavio svoj program “Srbija 2030”

Da je zajednički nastup liberalnijeg dela opozicije još daleko ukazuje i to da su, recimo, SSP i njen lider Dragan Đilas, predstavili svoj program “Srbija 2030.” po kome će, kako tvrde u toj stranci, država biti u EU, a lekari imati “osnovnu početnu platu 400.000 dinara, medicinske sestre 200.000 dinara dok nastavnici 250.000 dinara” 2030. godine.

Đilas je, inače, nedavno ušao u klinč sa studentskim pokretom u vezi sa formiranjem zajedničke liste “Izlečimo sistem da Palanka ozdravi” studenata u blokadi i opozicije za lokalne izbore u Smederevskoj Palanci, nakon čega je došlo do raskola i formiranja dve liste.

“Osuđujem napade prema studentima”

Nakon toga reagovao je Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta, uz ocenu da se “stvorila loša atmosfera”.

– I ja bih hteo javno da kažem da se apsolutno ograđujem i osuđujem napade koji dolaze nekad prema studentima, koji dolaze od imenovanih, neimenovanih botova, nekad dolaze od političkih lidera poput Dragana Đilasa. Mi to ne podržavamo i ne stojimo iza toga. A sa druge strane, niti su studenti iznad kritike, niti treba da budu. Ja mislim da kritika može da nas samo jača i što se nas tiče, mi ćemo pokušati da svima budemo saveznici – poručio je Lazović koji za razliku od SPP smatra da da “Srbija može da uđe u EU do 2032. godine ukoliko vlast bude smenjena”.

Sve to dolazi svega desetak dana pošto je Zdravko Ponoš, predsednik pokreta “Srce”, ocenio da je trebalo da parlamentarne proevropske stranke izađu na lokalne izbore 29. marta kao brend “EU5”.

Ili zajedno ili nikako

Nikola Parun, politikolog, kaže za “Blic” da se nada da predstavnici proevropskih stranaka međusobno komuniciraju.

– I to ne samo između stranaka nego i unutar stranaka, pošto se događa da i ljudi iz iste stranke daju suprotstavljene izjave – smatra Parun.

Kako kaže, ili će proevropska opozicija izaći zajedno na jednoj listi na izbore ili je neće biti.

– Međusobnim napadanjem neće ništa postići jer se radi o strankama koje imaju po jedan, dva odsto podrške. Dovoljno je što ih napada studentska lista koja ima znatno veću podršku. Zato i ne razumem od čega se Radomir Lazović ograđuje u vezi sa izjavama Dragana Đilasa o situaciji u Smederevskoj Palanci – pita se Parun, i dodaje da “nije dobro za opoziciju ni da se međusobno kače ni da se kače preko leđa studenata”.

Dodaje da ako postoji želje i razuma među proevropskim strankama, one će zajedno izaći na izbore.

– To je jedino racionalno. Po mom mišljenju, najbolje bi bilo da naprave jednu stranku ili političku opciju srednje veličine – navodi Parun.

Jabuka razdora od 2024. godine

Đorđe Vukadinović, politički analitičar, kaže za “Blic” da njemu sa strane deluje da unutar parlamentarne proevropske opozicije, najblaže rečeno, nije idilično.

– Takva situacija nije od juče. Poslednje izjave iz tih stranaka ukazuju na to. Mislim da je jabuka razdora bio spor unutar tog bloka u vezi sa ponovljenim beogradskim izborima u junu 2024. godine. Jedni su izašli, drugi bojkotovali. Te razlike su malo amortizovane tokom litijumskih protesta, a naročito nakon pada nadstrešnice, ali nikada nisu do kraja prestale – analizira Vukadinović.

Kako kaže, zbog toga i sada vidimo varnice.

– Uprkos svemu, mislim da parlamentarna proevropska opozicija nema ozbiljnu alternativu osim da napravi koaliciju. Postoji nužnost saradnje uprkos nekad glasnijim nekad tišim polemikama. Prosto, moraće da idu u pravcu saradnje ukoliko ne žele da budu počišćeni sa političke scene i dovedu u pitanje svoj opstanak – navodi Vukadinović.

“Neće nestati šumovi”

Dodaje da verovatno neće nestati “šumovi unutar tog bloka”.

– Ali će ih biti sve manje kako se bliže vanredni parlamentarni izbori. EU priča svakako ima svoje uporište i pristalice koje se ponekad čak i fanatično ponašaju. Čak i kada bi samo deo njih glasao za tu potencijalno proevropsku koaliciju postoji mogućnost dvocifrenog rezultata na izborima – smatra Vukadinović.

Vidi još jedan razlog zbog čega bi ta koalicija mogla da se formira.

– Na ruku te grupacije proevropskih stranaka idu i dileme o stavu studentske liste u vezi sa evrointegracijama, odnosno neizjašnjavanje studentskog pokreta o toj temi pa čak i konfuzija. To može da bude dodatan vetar u leđa proevropskoj koaliciji – zaključuje Vukadinović.