Porodični spor zbog stana: Brat tvrdi da mu ga je otac usmeno ostavio, majka i sestra strahuju da će ostati bez nasledstva

Nasledstvo neretko postaje uzrok porodičnih sukoba, posebno kada iza preminulog ostane stan ili druga vrednija imovina. Upravo u takvoj situaciji našla se jedna Hrvatica nakon iznenadne smrti oca.

Ona je u anonimnoj objavi na Fejsbuku navela da je njen brat pokrenuo ostavinsku raspravu zbog očevog stana u Zagrebu. Na raspravu su pozvane i ona i njihova majka, ali je problem nastao kada je brat ustvrdio da stan treba da pripadne samo njemu.

Brat tvrdi da postoji usmeni testament

– Brat je pokrenuo ostavinsku raspravu za tatin stan u Zagrebu. Pozvane smo i ja i mama. Tata je iznenada umro – napisala je žena.

Prema njenim rečima, otac nije ostavio pisani testament, ali brat tvrdi da će njihove tetke svedočiti da je pokojnik usmeno rekao da stan ostavlja njemu.

– Tata ima dve sestre. Brata su okrenule protiv vlastite majke. Brat sa tatom nije pričao dosta vremena pre smrti, a sada je zapretio da će tetke reći da je tata usmenim testamentom stan ostavio njemu. Tata inače nije imao testament. Da li je moguće da mama i ja tako ostanemo bez svog dela? – upitala je.

Sama tvrdnja da je pokojnik ostavio usmeni testament, međutim, ne znači da će takav testament automatski biti prihvaćen u ostavinskom postupku.

Prema hrvatskom Zakonu o nasleđivanju, usmeni testament može da bude važeći samo pod određenim uslovima. Moraju da postoje vanredne okolnosti zbog kojih ostavilac nije mogao da sačini testament u drugom obliku, a svoju poslednju volju mora da izjavi pred svedocima koji ispunjavaju zakonske uslove.

Usmeni testament mora da se dokaže

Zbog toga usmeni testament može da bude predmet dokazivanja i spora. Nije dovoljno samo tvrditi da je preminuli nešto rekao. Potrebno je utvrditi da je zaista reč o njegovoj poslednjoj volji i da su ispunjeni zakonski uslovi da takav testament bude važeći.

Čak i ako bi usmeni testament bio priznat, to ne znači automatski da bi supruga i ćerka pokojnika ostale bez nasledstva.

Hrvatski zakon poznaje nužne naslednike, među kojima su potomci i bračni drug. Njima pripada nužni deo, koji se testamentom ne može jednostavno zaobići ako nisu ispunjeni zakonski uslovi za isključenje iz nasleđivanja.

Ko bi nasledio stan ako nema testamenta

Ukoliko je pokojnik iza sebe ostavio suprugu i dvoje dece, a nema drugih okolnosti koje utiču na nasleđivanje, oni su zakonski naslednici.

Prema hrvatskim pravilima o nasleđivanju, bračni drug i deca u prvom naslednom redu nasleđuju na jednake delove. To bi, u slučaju da je stan u celosti bio imovina pokojnika, značilo da bi supruga, sin i ćerka nasledili po jednu trećinu stana.

Zbog toga bratova tvrdnja da postoji usmeni testament sama po sebi nije dovoljna da majka i ćerka ostanu bez nasledstva. U ostavinskom postupku prvo bi moralo da se utvrdi da li takav testament zaista postoji i da li ispunjava uslove propisane hrvatskim zakonom.

(Blic Biznis/dnevno)