(VIDEO) INTERNACIONALNA LJUBAV POD CIRKUSKOM ŠATROM Upoznali se u Egiptu, a danas zajedno žive i nastupaju u Srbiji

“Kod nas kažu: ‘Život je cirkus, a cirkus je život’. U cirkuskom životu najjednostavnije što bih mogao da kažem jeste – osećaš slobodu, nisi vezan nigde. Nama je posao da budemo turisti i da usrećujemo ljude”, ovim rečima Santino Delavega otvara vrata sveta u kome se mašta i realnost dodiruju, dok ekipa “Blica” ulazi pod kupolu jedinog velikog putujućeg cirkusa u Srbiji.

Od petogodišnjaka na trapezu na 12 metara do “gospodara vatre”

Dok većina ljudi traži sigurnost u svakodnevnoj rutini, Santino Delavega (34) čitav svoj život pakuje u kamione i živi na relaciji između reflektora, visine i plamena. Njegovo odrastanje nije ličilo na uobičajeno detinjstvo, jer granica između dečije igre i magije cirkusa za njega nije da je postojala. Putovao je sa roditeljima do polaska u osnovnu školu, nakon čega je u cirkusu boravio tokom svakog školskog raspusta.

Sa samo pet godina, Santino je već nastupao pod cirkuskom šatrom na visini od čak 12 metara i to potpuno bez zaštitne mreže.

“Svaka cirkuska tačka je opasna na svoj način, pa i klovn kada se penje na stolicu može da padne i da se povredi, a da ne pričam o tačkama u vazduhu. Moja porodica je jedina u celoj Evropi radila bez ikakve zaštite. To se sada promenilo, i radi se tako da se ispoštuju svi standardi“, priseća se Santino.

Kako nam kaže, iako je u mladosti izvodio vazdušne akrobacije, poslednjih deset godina njegova glavna specijalnost je atraktivna tačka sa vatrom.

“Krao sam zanat po Evropi da porodični san ne nestane u Srbiji”

Porodica Delavega baštini skoro 200 godina cirkuske tradicije, a njihovi preci su kao nomadi nastupali širom sveta – na trgovima, u dvorovima, pred carevima i kraljevima. Ipak, Santino je 2023. godine doneo odluku da pokrene sopstveni porodični cirkus stacioniran u Srbiji. Njegov cirkus trenutno predstavama zabavlja beogradsku publiku u to u Bloku 61 u Novom Beogradu kod MZ Kozara.

Iako je imao brojne prilike da ode u inostranstvo, uporno je želeo da održi cirkusku tradiciju u svojoj zemlji. Zbog toga je obilazio cirkuse po Evropi, “krao zanat” i uložio u kupovinu potpuno novog cirkuskog šatora kako bi publici u Srbiji ponudio najsavremenije evropske standarde.

Iz programa su izbačene divlje životinje, a težište predstave prebačeno je na čistu ljudsku veštinu, glumu i vizuelni spektakl.

“Cirkus nije luna park – to je umetnost, a artisti u manježu su glumci koji ulaze u ulogu akrobate ili klovna. Najlakše i najjednostavnije što bih mogao da kažem jeste da u cirkuskom životu osećaš slobodu. Nisi vezan nigde, a uz to svi vole da putuju. Mi menjamo gradove na svakih 15 do 30 dana, i ukratko – mi smo turisti čiji je posao da usrećuju ljude“, objašnjava Santino filozofiju svog poziva.

“Moji roditelji nisu hteli da samo sedim kod kuće”

Među mladim snagama koje pokreću ovaj cirkus posebno se izdvajaju Taras i Sofija, čiji su putevi do cirkuske scene bili potpuno neočekivani.

Taras, koji se cirkuskom umetnošću bavi od svoje sedme godine, u ovaj svet uzašao je zahvaljujući roditeljskoj odluci i jednoj neuspešnoj epizodi u sportu.

“To je baš smešna priča. Moji roditelji nisu hteli da samo sedim kod kuće i morao sam stalno nečim da se bavim. Isprobao sam se prvo u karateu, ali mi tamo nije išlo. Onda sam otkrio cirkuski studio – tamo mi se odmah svidelo“, otkriva Taras.

Sa druge strane, Sofija iza sebe ima temeljno umetničko obrazovanje. Pre nego što je zakoračila pod šator, čitavu deceniju posvetila je potpuno drugom pozivu.

“Jedna zanimljiva činjenica o meni jeste da sam se deset godina bavila pevanjem. Nakon toga sam se školovala u cirkuskoj akademiji – to je najbolje mesto i tamo su prošle moje najbolje godine. Svaki dan smo imali predavanja od devet ujutru do jedan po podne, a zatim časove glume, pantomime i naravno neprekidne treninge”, priseća se Sofija.

Njen ulazak u svet kontorzije (umetnost ekstremnog savijanja i oblikovanja sopstvenog tela kroz intenzivne vežbe fleksibilnosti) dogodio se, kaže, sasvim slučajno. Sestra, koja je već trenirala u cirkuskom studiju, predložila joj je da joj se pridruži. Tu i otkrila koliko je prirodno fleksibilna, i usmerila se ka ovoj zahtevnoj disciplini, kojom se uspešno bavi godinama.

Ljubav se rodila u Egiptu: “Stalno smo na istoj talasnoj dužini”

Nomadski život od marta do novembra spaja ljude u dvorištima cirkusa i po osam ili devet meseci, pa se iz svakodnevnog rada često rode neraskidiva prijateljstva i romantične veze. Priča Tarasa i Sofije upravo je takav primer.

Kako nam kažu, upoznali su se na poslovnom putu u Egiptu, gde su nastupali u okviru istog cirkusa. Iz početnog kolegijalnog druženja postepeno se razvila ljubav koja uveliko traje.

“Konkretno, u našoj situaciji mi smo stalno na istoj talasnoj dužini i razumemo se sa pola reči“, sa osmehom priča Sofija.

Ubrzo su odlučili da spoje svoje veštine i naprave zajedničku tačku u paru, što im pruža i umetničko zadovoljstvo i dodatnu zaradu na sceni. Ipak, rad u paru donosi i svoje izazove.

“Ponekad bude teških izazova kada u zajedničkom nastupu ne uspeva sve da teče glatko, jer svako ima svoje mišljenje, pa dođe do nesuglasica. Ali u svakoj situaciji uvek treba umeti razgovarati, a ne ćutati. Važno je da sve rešavate zajedno i razgovorom”, kaže nam Sofija.

“Ljudi u cirkus uđu namršteni i nervozni, a izađu srećni”

Nakon završetka sezone u novembru, cirkuski kamioni se pakuju, a artisti odlaze svojim kućama gde tokom zime pripremaju nove predstave za narednu godinu. Za Santina i čitavu trupu, najveća nagrada su osmesi posetioca i pun šator.

“Svi brzo žive i imaju probleme. Kada dolaze na predstavu, neki ljudi budu namršteni, ljuti i nervozni. Ali kada izlaze iz šatora – to kao da su izašli neki drugi ljudi! Svi su nasmejani, šale se, a neki ostanu i da se druže sa nama”, s ponosom naglašava Santino.

Njegov cilj je da ostane u Srbiji dokle god ima publike koja to zna da ceni. Predstave Cirkusa Delavega namenjene su celoj porodici – od dece, preko roditelja, do baka i deka – pruživši im trenutak u kom zaboravljaju svakodnevicu.

“Kod nas kažu: ‘Život je cirkus, a cirkus je život.’ Dokle god uveseljavamo ljude i dok oni iz šatora izlaze sa osmehom, znam da radimo pravu stvar“, zaključuje vlasnik jedinog velikog srpskog cirkusa Delavega.