Nema turiste koji nije stao ispred ovih zelenih vrata u Italiji, a malo ko zna da VEKOVIMA ČUVAJU TAJNU: Jedan pogled kroz ključaonicu dovoljan je da shvatite zašto ljudi ispred njih čekaju satima

Neki od najlepših pogleda u Rimu ne čekaju vas na vrhu kupole Bazilike Svetog Petra niti sa poznatih vidikovaca. Dovoljno je stati ispred zelenih vrata na Aventinskom brežuljku, jednom od sedam rimskih brežuljaka na kojima je prema legendi nastao Rim, strpljivo sačekati svoj red i pogledati kroz staru ključanicu.

U tom malom otvoru krije se prizor koji već decenijama očarava putnike iz celog sveta – aleja tamnih čempresa savršeno uokviruje kupolu Bazilike Svetog Petra, stvarajući kadar koji izgleda gotovo nestvarno.

Čeka se i više od sat vremena

Ipak, red ispred vrata ponekad je toliko dug da se čeka i više od sat vremena. A kada konačno dođete na red, imate tek minut ili dva da uživate u prizoru iza ključaonice. Ako se zadržite duže, vrlo brzo ćete osetiti nestrpljive poglede i uzdahe ljudi koji čekaju iza vas.

Posebno su nervozni muškarci koji strpljivo čekaju svoje supruge dok one prvo fotografišu ključanicu iz svih mogućih uglova, zatim pokušavaju da “uhvate” savršen kadar pogleda iza nje, a na kraju obavezno naprave i selfi za uspomenu. Strpljenje tada postaje prava turistička disciplina.

Ključaonica koja je postala jedna od najvećih rimskih atrakcija

Na prvi pogled reč je samo o običnim vratima. Međutim, ona pripadaju Vili del Priorato di Malta, sedištu Suverenog Malteškog reda, čiji posed uživa poseban eksteritorijalni status.

Upravo ta neobična lokacija dala je povod jednoj od najpoznatijih rimskih priča: kaže se da kroz ključaonicu jednim pogledom možete obuhvatiti čak tri različite jurisdikcije – posed Malteškog reda, grad Rim u Italiji i Državu Vatikan. To je zanimljiv odraz posebnog međunarodnog statusa ovog istorijskog mesta.

Tri jurisdikcije u jednom pogledu

Dok ljudi ispred vrata strpljivo čekaju svoj red, vlada neobična atmosfera. Niko ne govori glasno, kao da svi osećaju da ih iza ključanice čeka nešto posebno.

Kada konačno prislonite oko uz otvor, buka grada odjednom nestaje. Pogled prolazi kroz uredno podrezanu aleju čempresa i zaustavlja se na kupoli Bazilike Svetog Petra, udaljenoj gotovo tri kilometra. Perspektiva je toliko precizna da deluje kao da je prizor nacrtan, a ne stvaran. Nažalost, mobilnim telefonom prizor koji vidite golim okom nije moguće dovoljno verno zabeležiti.

Ko je osmislio ovu savršenu vizuru?

Istoričari potvrđuju da je trg i ulaz u Priorat u 18. veku preuredio slavni umetnik i arhitekta Đovani Batista Piranesi. Ipak, iako mnogi veruju da je upravo on namerno projektovao pogled kroz ključanicu, za to ne postoji istorijski dokaz.

Moguće je da je reč o genijalnom planu, ali jednako je moguće da je čudesna perspektiva nastala kao srećna slučajnost. Upravo ta mala doza neizvesnosti dodatno hrani legendu.

Ko su zapravo vitezovi Malteškog reda?

Zanimljivo je i da Malteški red, čije se sedište nalazi iza tih vrata, nema veze sa savremenom državom Maltom, kako mnogi pretpostavljaju. Reč je o gotovo devet vekova starom viteškom redu koji je nastao tokom krstaških ratova kako bi pomagao hodočasnicima i lečio bolesnike.

Danas deluje kao međunarodna humanitarna organizacija sa diplomatskim odnosima u brojnim državama sveta.

Malo mesto koje je osvojilo ceo svet

Aventinska ključaonica dugo je bila dobro čuvana tajna Rimljana. Nekada su za nju znali uglavnom lokalni stanovnici i retki putnici, dok se danas ispred vrata često formira red.

Uprkos tome, iskustvo nije izgubilo svoju čar. Naprotiv, iščekivanje samo pojačava trenutak kada kroz mali otvor ugledate jedan od najprepoznatljivijih simbola Rima.

Vredi zastati i u neposrednoj okolini. Nekoliko minuta hoda dalje nalazi se Giardino degli Aranci, vrt narandži sa jednim od najlepših panoramskih pogleda na grad, dok obližnja bazilika Santa Sabina, jedna od najbolje očuvanih ranohrišćanskih crkava iz 5. veka, pruža potpuno drugačiji doživljaj rimske istorije.

Možda upravo zato pogled kroz Aventinsku ključaonicu ostaje tako dugo u sećanju. To nije najveći, najviši ni najraskošniji prizor koji Rim nudi. Njegova čar je u jednostavnosti – u jednom malom otvoru koji otkriva koliko ovaj grad voli da iznenadi one koji su spremni da zastanu, pogledaju i dopuste da ih istorija osvoji iz sasvim neočekivane perspektive.

(Fenix – magazin)