DVE NATO SILE NA IVICI RATA! Sukob preti da OPASNO eskalira, diže se vojska, aktiviran “AHILOV ŠTIT”: “Spremamo se na najgore!”

Situacija je sve gora i gora: Grčka se žali na kršenje vazdušnog prostora, turske nacionalne parkove na moru, koje smatra nezakonitim, kao i na prebacivanje turskih trupa na obalu. S druge strane, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan poziva Grčku da okonča „militarizaciju“ svojih ostrva. Zbog toga njegov ministar spoljnih poslova Hakan Fidan govori o bezbednosnoj pretnji za Tursku, piše Dojče vele.

Meri Bosis je profesorka emeritus međunarodne bezbednosti na Univerzitetu u Pireju. Ona upozorava na novu eru: „Svedoci smo sve veće eskalacije i preteće retorike i sa turske i sa grčke strane. Sve ovo, kao i neizvesno regionalno i međunarodno okruženje, doprinosi činjenici da bi ove tenzije mogle dostići ekstremniju tačku.“

Grčka se naoružava

Grčka vlada se sada oslanja na odvraćanje. Princip je jednostavan: ko želi mir, bolje da se pripremi za rat. Krajem avgusta, Grčka je potpisala višemilionski ugovor o naoružanju sa Izraelom. Projekat se zove „Ahilov štit“. Grčka će dobiti sveobuhvatni sistem protivvazdušne odbrane, a istovremeno će ulagati u sopstvenu odbrambenu industriju.

Destabilizovani region

Prema rečima grčkog analitičara i novinara Džona Psaropulosa, reč je isključivo o samoodbrani: „Iz grčke perspektive, destabilizacija regiona oko Ukrajine, a sada i u Persijskom zalivu i Crvenom moru, loša je vest za obuzdavanje ovog sukoba sa Turskom.“ Zbog ovih sukoba stvorena je „atmosfera bezakonja“, u kojoj se „rat normalizuje“.

Novinar Psaropulos se žali da se sukobu sa Turskom posvećuje malo pažnje u Evropi i Nemačkoj. Ali što duže sukobi ostaju nerešeni, veća je verovatnoća da će se na duži rok pojaviti ozbiljni problemi.

„Grčka vidi Tursku kao potencijalnu Rusiju. Percepciju pretnje koju Evropa danas ima prema Rusiji, Grčka je imala prema Turskoj već dugo vremena“, kaže on.

Istraživač: Ne postoji konsenzus o tome šta je zapravo kontroverzno

Ova percepcija ima dugu istoriju, koja datira još iz Osmanskog carstva. U poslednjim decenijama, posebno nakon turske invazije na Kipar 1974. godine, Grčka i Turska su se više puta sukobljavale oko raznih pitanja u Egejskom moru.

Ronald Meinardus je doktorirao na tu temu i dugo je živeo u Grčkoj. Sada radi kao istraživač u atinskom tink-tenku ELIAMEP. „Ne postoji konsenzus o tome šta je zapravo problem, niti o tome kako rešiti ta pitanja“, kaže on. Sukob je u pat poziciji.

Turska želi da promeni status kvo

Za grčku vladu, na primer, pitanje prava da proširi teritorijalne vode oko egejskih ostrva na 12 nautičkih milja je jasno. Naime, ovo pravo je omogućeno Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravu mora. Međutim, turski parlament je još 1995. godine odlučio da će takav potez Grčke smatrati razlogom za rat.

Turska se plaši da bi, zbog velikog broja grčkih ostrva, međunarodne vode u Egejskom moru mogle biti značajno smanjene, što bi drastično ograničilo turski pomorski saobraćaj.

Ali i dalje postoji mnogo kontroverznih pitanja. Turska, na primer, govori o određenim „sivim zonama“ u kojima suverenitet nad pojedinačnim ostrvima i nenaseljenim stenama nije razjašnjen. Međutim, iz grčke perspektive, njihov status je jasno regulisan.

Posmatrač Meinardus smatra da Turska namerno sprovodi strategiju proširenja broja spornih pitanja: „Što je manja korpa sporova, manje su šanse da iz nje nešto dobijete. Ali što više stvari u nju stavite, veće su šanse da možete nešto oduzeti“, opisuje on tursku strategiju.

Status kvo je, zapravo, u interesu Grčke. „A Turska želi da promeni taj status kvo. Turska je revizionistička sila“, kaže Mejnardus.

Turski politolog govori o „porodičnom sukobu“

Grčki posmatrači ukazuju, između ostalog, na tursku doktrinu „Plave domovine“, o kojoj bi uskoro trebalo da se raspravlja u parlamentu. Ona predviđa značajno proširenje turskih zona uticaja u Sredozemlju. Kritičari govore o neoosmanskim ekspanzionističkim planovima.

Politikolog Husejin Bagdži iz Ankare, međutim, pokušava da smiri situaciju: „Ne bi moglo biti vojnog sukoba između Turske i Grčke jer su obe strane članice NATO-a i to ne mogu da urade. To je porodični sukob i trebalo bi da se reši unutar NATO-a, ali i unutar Evropske unije.“

Domaći politički motivi?

Činjenica da je Turska sada poslala nešto više od 2.000 vojnika u priobalni region južno od Izmira je znak da je spremna za borbu. Ali predsednik Erdogan ionako nije zainteresovan za rat, prema Bagdžiju.

Stručnjaci se slažu da je veliki deo ovoga motivisan domaćom politikom. Grčka održava izbore na proleće, a premijer Kirijakos Micotakis ne želi da deluje slabo. Jedno je sigurno: vreme „mirnih voda“, kako je nazvan period zatišja nakon Erdoganove posete Atini 2023. godine, je završeno.

(Dojče vele)