‘Verovala sam da su mi preci antifašisti, a onda sam otkrila da je pradeda bio nacista’

„Dok sam odrastala, verovala sam i bila sam ponosna što potičem iz porodice antifašista”, kaže za BBC na ruskom 57-godišnja Roza iz Berlina.

Ime joj je promenjeno na njen zahtev.

Ali je na kraju saznala istinu: da je fašizam bio duboko ukorenjen u celom nemačkom društvu tokom prve polovine 20. veka, u vreme nacističke vladavine.

Zbog toga je rešila da otkrije da li su njeni preci podržavali režim Adolfa Hitlera.

Potrazi se nazirao kraj kada je nemački nedeljnik Cajt (Die Zeit) objavio milione dokumenata o bivšim članovima Nacističke partije.

Iako Roza kaže da je nova baza podataka njoj razrešila neke sumnje, ona je ponovo pokrenula raspravu o tome kako se Nemačka suočava sa njenom brutalnom prošlošću.

Odrasla je severno od Berlina, u Istočnoj Nemačkoj.

Ta država, osnovana 1949, zvanično se zvala Nemačka Demokratska Republika i bila je deo istočne Evrope kojom je dominirala Moskva.

Posle poraza nacista 1945. godine, saveznici u Drugom svetskom ratu – Sjedinjene Američke Države (SAD), Ujedinjeno Kraljevstvo (UK), Francuska, i Sovjetski Savez (SSSR) – podelili su Nemačku na četiri zone.

Početkom Hladnog rata, Nemačka je podeljena na dve države – Zapadna Nemačka bila je saveznik zapadnih zemalja, dok je Istočna Nemačka bila pod sovjetskim uticajem.

Posle raspada SSSR-a na kraju Hladnog rata, dve Nemačke su se ponovo ujedinile.

Lažni narativ

Kada je Roza odrastala tokom 1970-ih, svi aspekti života u Istočnoj Nemačkoj bili su pod strogom kontrolom države.

„Govorili su nam da su Istočni Nemci uglavnom potomci antifašista, dok su ‘loši momci’ dolazili sa Zapada”, priseća se Roza.

Deca u njenoj školi odrastala su čitajući knjige o sovjetskim vojnicima, oslobodiocima.

​​I Roza je Sovjetski Savez doživljavala kao prijatelja, „velikog brata”.

Zbog toga su je zbunjivale pojedine porodične priče o Drugom svetskom ratu.

Godinama nije mogla da razume zašto je njena baka „morala da beži od Crvene armije”.

„Duboko kopanje” po porodičnoj istoriji

Kada je Roza imala 16 godina, njenu školu je posetila jevrejska delegacija iz SAD-a radi rasprave na temu „Susret dece preživelih sa decom počinilaca“.

Tek pred kraj rasprave je shvatila da pripada drugoj, a ne prvoj grupi.

„Odjednom je sve imalo smisla: shvatila sam da su Nemci smatrani neprijateljima”.

Taj trenutak pamti kao „pucanje brane” – iznenadni preokret u razumevanju stvarnosti.

„Tada sam počela duboko da istražujem istoriju moje porodice”.

Roza je pretraživala arhive i tražila je od roditelja i starijih rođaka da joj pričaju o prošlosti.

Tokom godina je saznala da se brat njene bake pridružio vojsci kada je imao 18 godina, da je postao pilot bombardera i da je oboren iznad Grčke pre nego što je napunio 21 godinu.

Otac njene bake bio je državni službenik koji je podržavao naciste, iako njegova tačna funkcija nije poznata.

A postojao je i drugi pradeda, Oto, koji je već decenijama privlačio Rozinu pažnju.

„Bio je policajac u poljskom gradu Bjalistoku, blizu granice sa Belorusijom”.

Taj grad bio je poprište brojnih stravičnih epizoda Holokausta, među kojima je i spaljivanje stotina ljudi u sinagogi.

Posle objavljivanja baze podataka o članovima Nacističke partije, Roza je odmah počela da traži Ota.

Milioni pretraga

„Odmah sam pronašla njegovu člansku kartu.

„Stranci se pridružio još 1933, iste godine kada su nacisti došli na vlast.

„Da li sam bila iznenađena?

„Ne, u tom trenutku nisam.

„To je jednostavno bila konačna potvrda.

„Želela sam istinu i dobila sam je”, kaže Roza.

„Bilo je to kao da se stavlja tačka na dugu priču”.

Rozine pretrage bile su samo neke od miliona koje su obavljene od objavljivanja baze podataka u februaru.

Donedavno je za proveru da li je neki rođak bio član Nacističke partije bilo potrebno podneti zahteva Nemačkom saveznom arhivu.

Ali zahvaljujući digitalizovanoj bazi podataka, koju je prvi objavio Nacionalni arhiv SAD-a, a koju je ove godine nedeljnik Cajt pretvorio u alat za pretraživanje, sada je moguće mnogo brže obaviti pretragu.

Džudit Buš, portparolka nedeljnika Cajt, kaže za BBC na ruskom da je alat korišćen više miliona puta i da je izazvao hiljade komentara i poruka.

Članstvo u Nacističkoj partiji

Hitlerova nacistička stranka zvanično se zvala Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija (NSDAP).

Imala je više od 10 miliona članova pre nego što su je saveznici u Drugom svetskom ratu porazili 1945. godine.

Arhiva članstva, koja se čuvala u Minhenu, umalo je uništena na kraju rata: 50 tona dokumenata poslato je u fabriku papira, ali je direktor fabrike odbio naređenje i predao ih je američkim snagama.

Pitanje članstva u nacističkoj stranci je kontroverzna tema u Nemačkoj još od pada Hitlerovog režima.

Svi koji su za BBC na ruskom govorili o pretragama koje se obavili tražili su da ostanu anonimni strahujući da bi mogli da budu kritikovani ili osramoćeni kada drugi saznaju za njihove porodične veze sa nacistima.

Promenili smo njihova imena da im zaštitimo identitet.

„Mislim da je to zbog osećaja odanosti prema članovima porodice, čak i kada ti ljudi više nisu živi”, kaže Johanes Špor, nemački istoričar koji se bavi porodičnom istorijom.

„Ova tema je već dugo strogi tabu”, rekao je za BBC na ruskom.

„Svi koje poznajem i koji su pretraživali bazu podataka, pronašli su rođake u tim dosijeima”, kaže žena koju zovemo Herta.

Ona je u bazi podataka pronašla dvojicu pradeda – policajca i učitelja – ali veruje da nisu počinili zločine.

„Članstvo u Nacističkoj partiji u to vreme nije bilo neuobičajeno, a neki ljudi su čak morali da joj se pridruže jednostavno zbog njihovog posla”.

‘Nikada se ne učlanjuj ni u jednu političku stranku’

Čovek koga zovemo Martin je u bazi podataka pronašao ime njegovog pradede .

„Za mene je to bio prilično veliki šok.

„Otac mi je rekao da je moj pradeda govorio: ‘Nikada se ne učlanjuj ni u jednu političku stranku.

„Ja sam se učlanio u jednu, ali sam kasnije shvatio da je to bila pogrešna stranka'”.

Istoričari su uglavnom saglasni da niko nije postao član stranke „automatski”, već da je članstvo zahtevalo ličnu prijavu i odobrenje.

„Nije svaki član stranke lično bio umešan u zločine”, naglašava Kristijan Štas, urednik istorijske rubrike u nedeljniku Cajtu.

„Ali svako ko je odlučio da se pridruži NSDAP-u je time podržao nacistički režim, koji je bio odgovoran za rat, Holokaust i mnoge druge zločine protiv čovečnosti”.

Međutim, sama članska karta ne može da pokaže koliko je neko bio aktivan niti da li je počinio zločine, a da bi se to utvrdilo potrebna su dodatna istraživanja.

Roza i dalje nema detaljne informacije o tome šta je pradeda Oto radio u Bjalistoku.

Kroz taj grad su prošle desetine hiljada jevrejskih zatočenika, a posle rata pronađeni su zapisi o masovnim pogubljenjima i drugim zverstvima.

Pošto je potvrđena njena sumnju da je Oto bio član Nacističke partije, Roza kaže da oseća „odgovornost da se pobrine da se to više nikada ne ponovi”.

Strahovi zbog privatnosti

Dok mnogi pretražuju bazu podataka, drugi kritikuju objavljivanje takvih informacija.

Pojedini smatraju da objavljivanje takvih podataka predstavlja narušavanje privatnosti.

Drugi veruju da ponovno suočavanje sa greškama i traumama iz prošlosti sprečava Nemačku da ide napred.

„Tačno je da su neki Nemci umorni od ovih rasprava”, kaže Roza.

„Neki od njih kažu da bi sada trebalo da ‘podvučemo crtu'”.

Ona smatra da bi to bilo isto kao brisanje istorije.

„Ne možemo da prestanemo da o tome učimo decu”, kaže ona, i dodaje da danas sve više prepoznaje slične stavove u Nemačkoj.

Johanes Špor sumnju da istraživanje porodične istorije može da spreči ponavljanje grešaka iz prošlosti.

Ali kaže da suočavanje sa prošlošću može da podstakne zrelo razmišljanje i osećaj odgovornosti.

„Važno je da se oslobodimo svih mitova, pa čak i laži uz koje smo odrasli, onih koje takođe oblikuju nemačko društvo, da bismo razumeli ko smo i šta su naši preci radili”.

Pogledajte video: Jedan od poslednjih dečaka iz Aušvica

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Švajcarska otvara tajne arhive o doktoru Mengeleu, ‘Anđelu smrti’ iz Aušvica
• Kako je logor smrti Aušvic postao središte Holokausta
• Otac Ane Frank: „Upoznao sam je tek kroz njen dnevnik“
• Alojzije Stepinac: Svetac ili zločinac koji deli Balkan
• Partijska knjižica kao dokaz: Holandski princ Bernhard bio član Hitlerove stranke
• Mračna strana istorije: Kako su ukrajinski nacisti našli utočište u Kanadi posle Drugog svetskog rata