“KO JE TEODORIN OTAC ZNAMO ONA, ON I JA” Gordana Bjelica je ovako govorila o Miroslavu Lazanskom: “Odluka da rodim dete bila je moja, seljakale smo se kao podstanari”

Glumica Gordana Bjelica danas slavi 67. rođendan, a svoj bogat privatni i profesionalni put – ispunjen usponima, padovima, krizama i lepim trenucima pretočila je u autobiografiju pod nazivom “Osveta francuske sobarice”. Gordana Bjelica je o vezi sa pokojnim Miroslavom Lazanskim govorila pre nekoliko godina.

U svojoj autobiografiji Gordana Bjelica se dotakla i odnosa sa bivšim suprugom i brojnih udvarača. Odluka da se nakon razvoda više ne udaje bila je konačna.

“Od trenutka razvoda zarekla sam se da se nikada više neću udavati. Brak me naučio da se ljudi menjaju kada pristanete na taj ‘ugovor’. Bila sam tada suviše mlada, ali shvatila sam da su posesivnost, permanentna kontrola, odvajanje od glume i prijatelja držanje u zlatnom kavezu. Bog mi je odškrinuo vratanca i to mi je dalo znak da nismo u veku bračnih robovlasnika”.

“Ko je Teodorin otac znamo ona, on i ja”

U periodu kada su osvanule priče da je otac Teodore Bjelice ratni izveštač Miroslav Lazanski, glumica je ovako tada prokomentarisala navode:

“Odluka da rodim dete bila je samo moja jer smatram da bi svaka žena koja je u mogućnosti trebalo da postane majka i nikada od muške strane nisam tražila bilo šta. Ko je Teodorin otac znamo ona, ja i on.”

“Seljakale smo se kao podstanari”

Glumica je tada govorila o tome kako se snalazila kroz život kao samohrana majka.

– Fatalistički jer rodbine nije bilo ni na vidiku. Pamtim vreme bombardovanja, sve vreme smo bile u stanu. Legnemo u krevet, uspavam Teodoru, pa ja šetam po kući ali blizu nje da mogu, ukoliko se nešto dogodi, da se bacim na nju. Što se i desilo, tri puta. To je bilo vreme čekanja po redovima za namirnice. Na svu sreću, Teodora se ne seća ama baš ničega – otkrila je Gordana, pa priznala koliko je ponosna na ćerku.

– Pored mog ličnog stana, koji mi je oduzet, dosta smo se seljakale kao podstanari. Desilo se da me je jednom na stepenicama zaustavila komšinica i za Teodoru pitala čije je ono divno dete koje se svima lepo javi i pridrži vrata. Punih usta sam rekla: “Moje” i tada sam bila najponosnija. Na nju i na sebe. Smatrala sam da je najvažnije da joj prenesem ljubav kada već nisam mogla da izbegnem da pati zbog nedostatka druge figure. Srećna sam što ima drugove i drugarice još iz osnovne škole, što je svoja, želi svima da pomogne, što se bori sama. Nisam želela da se bavi glumom, ali njen talenat je očigledan, kao i ljubav i posvećenost.

(Story)

BONUS VIDEO:”TO JE ODSKOČNA DASKA” Glumica Tamara Radovanović o ulozi u “Robinu Hudu”: