Doplate za avio-karte koštaće nas od 20 do 120 evra po letu iz Srbije: Turizam u senci rata i skupog goriva, interesovanje palo za trećinu

Ratna dešavanja i globalna ekonomska neizvesnost značajno su preoblikovali planove putnika iz Srbije za predstojeću sezonu. Prema novim podacima asocijacije Juta, opšte interesovanje za putovanja trenutno je za trećinu manje u odnosu na isti period prošle godine. Dok prodaja aranžmana za inostranstvo stagnira, domaći hotelijeri beleže odlične rezultate, a kapaciteti u najvećim turističkim centrima Srbije su gotovo popunjeni za predstojeće praznike. Jednako, sve brine – buduća cena avio-karata.

U fokusu doplate za gorivo: Koliko ćemo plaćati više?

Jedna od najvećih briga za putnike koji su već uplatili aranžmane su naknadne doplate za avio-gorivo. Iz Jute potvrđuju da su takvi zahtevi, vrlo izvesni. Primera radi, procenjuje se da bi doplata za Egipat mogla iznositi i do 100 evra po putniku.

Petar Vojinović, stručnjak za vazduhoplovstvo i urednik Tango Six portala, objašnjava za “Blic Biznis”mehanizam ovih poskupljenja:

“Doplata za avio-gorivo razlikuje se od kompanije do kompanije. Namenjena je donekle kompenzovanju dramatičnog rasta cene kerozina. Avio-kompanije bi za potpunu kompenzaciju ovog povećanja trebalo da gotovo dupliraju cene karata, ali bi to uništilo tražnju, pa pribegavaju manjim iznosima tih doplata. Iznos doplata može iznositi od 10 do 20 evra na kraćim, evropskim destinacijama, do 100 do 120 evra na dugolinijskim – kaže Vojinović za naš portal.

Ugovori sa avio-kompanijama obično predviđaju da svako povećanje cene goriva za više od dva odsto povlači doplatu, dok agencije mogu da prihvate maksimalno do osam procenata takvih troškova.

Kako sa povraćajem novca?

Mnogi putnici suočavaju sa dilemom – da li krenuti na uplaćeni put ili otkazati aranžman zbog neizvesne situacije.

Marko Dragić, pravni savetnik pri Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS), objasnio je za “Blic Biznis”, da li putnici imaju pravo na povraćaj novca, ali proces nosi određena pravila i troškove.

Sagovornik “Blic Biznisa” objašnjava da trenutno nije proglašena vanredna situacija ili vanredno stanje na destinacijama u kojima se trenutno nalaze naši turisti, a koji strahuju zbog sukoba na Bliskom istuku.

To, dodaje, otežava ugovorene aranžmane, ali prvi savet je da se prati preporuka resornog ministarstva i Vlade u koje zemlje se ne putuje.

Šta brine turističke radnike?

Nakon Sajma turizma, prodaja aranžmana bila je u porastu za oko 10 odsto, ali su ratni sukobi i pritisak naglo zaustavili taj trend. Iako za sada nema masovnih otkazivanja ranije uplaćenih putovanja, sektor se suočava sa velikom neizvesnošću.

Prema našim saznanjima, pojedine turističke kompanije, koje su ranije imale po 30 upita dnevno, sada imaju toliko nedeljno.

– Logično je da celokupna situacija dovede do pada interesovanja. Prodaja je išla vrlo lepo, ali je onda sve stalo. Ljudi su pod pritiskom zbog celokupne situacije – objašnjava Aleksandar Seničić, direktor Jute.

Promena fokusa: Traže se “sigurne luke” i fleksibilnost

Putnici se ovog proleća masovno okreću bližim i bezbednijim destinacijama. Dominiraju “city break” putovanja u Evropi i regionu, gde se traži veća fleksibilnost aranžmana.

• Najtraženije evropske metropole: Rim, Beč, Budimpešta i Prag.
• Regionalni favoriti: Ohrid i Budva.
• Domaći turizam: Banje i planine u Srbiji beleže ogroman skok interesovanja, a cene su ostale stabilne, što ih čini primarnim izborom za vaskršnje praznike.

Prava putnika

Zbog straha od širenja sukoba, mnogi su u dilemi da li da odustanu od putovanja. Prema domaćim propisima, putnici imaju pravo da raskinu ugovor bez penala ukoliko na destinaciji nastupe neizbežne i vanredne okolnosti poput ratnih dejstava.

U takvim slučajevima, koji se smatraju “višom silom”, agencija je dužna da vrati celokupan uplaćeni iznos, obično u roku od 14 dana. Važan faktor su i zvanične preporuke Ministarstva spoljnih poslova Srbije – ukoliko država izda upozorenje da se ne putuje u određenu zemlju, to je direktan osnov za raskid ugovora bez troškova.

Napominje se da standardno putno osiguranje obično ne pokriva troškove izazvane ratom, pa je otkazivanje često jedina sigurna opcija.