“NEKA SE PLAŠE” Moskva objavila rat evropskom biznisu, Putin UDARA GDE NAJVIŠE BOLI: “Dolaze i po ostale, ovo je poruka Nemačkoj i EU”

Predsednik Vladimir Putin naredio je da se ruska imovina nemačkog maloprodajnog lanca “Metro” stavi pod privremenu upravu, u trenutku pojačanih pojačanih tenzija između Nemačke i Rusije zbog rata u Ukrajini. Smatra se da je ovaj potez, do kojeg je došlo nakon što je Rusija ranije ovog meseca stavila pod privremenu upravu i imovinu švajcarskog giganta “Nestla” i francuskog “Ošana”, poruka Moskve Evropskoj uniji, koju Kremlj optužuje za umešanost u rat.

U Putinovoj naredbi za “Metro”, koja je objavljena u ponedeljak na vladinom sajtu, ne navodi se razlog za ovu odluku. Privremene uprave dovele su do toga da ruski vlasnici preuzmu poslovanje francuske kompanije za proizvodnju mlečnih proizvoda “Danon” i danskog proizvođača piva “Karlsberg”, po višestruko sniženim cenama.

“Metro” je u saopštenju naveo da je kompanija – iako im “Metro Rusija” i dalje formalno pripada – izgubila svaku operativnu kontrolu nad poslovanjem. Prema naredbi, imovina je stavljena pod upravu “UK Torg Rus”, koju je “Metro” u saopštenju opisao kao “kompaniju izvršnog direktora Metroa Rusije Johanesa Toleja”.

“Metro” je naveo da je od ruske invazije na Ukrajinu 2022. postepeno smanjivao veze sa poslovanjem u Rusiji. Trenutno se analiziraju dalje posledice uredbe, navela je kompanija.

Tenzije između Nemačke i Rusije

Do ovog je došlo u jeku tenzija između Nemačke i Rusije, nakon što je Nemačka optužila Moskvu za napad dronom na aerodrom u Lajpcigu u avgustu, te zatvorio i ruski konzulat u Bonu i ruski kulturni centar u Berlinu. Moskva je to negirala i kao odgovor zatvorila nemački konzulat u Sankt Peterburgu.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov sastao se u subotu sa nemačkim kolegom Johanom Vadefulom, na njihovom prvom bilateralnom sastanku od početka rata u Ukrajini – i to “neprijatnom”. Lavrov je kasnije rekao da je sastanak bio nepotreban i da “nije čuo ništa drugačije” od onoga što Berlin javno govori svakog dana.

– Prosto je ponovio svoj zvanični javni stav kojim osuđuje Rusiju… Sami možete da procenite da li se to može nazvati dijalogom ili ne – rekao je Lavrov.

Štefan Majster, stručnjak za Rusiju iz Nemačkog saveta za spoljne odnose, rekao je AP-u da “Rusi pojačavaju pritisak na Nemačku u okviru svog hibridnog rata”.

– Jasno se stavlja do znanja da bi Nemci mogli da izgube još više kompanija i imovine u Rusiji, kako bi se povećao pritisak nemačke poslovne zajednice na nemačku vladu – rekao je on, dodajući da Rusija Nemačku vidi “kao ključnog protivnika, budući da je ona najvažnija pojedinačna pristalica Ukrajine”.

Više od 100 stranih kompanija u Rusiji pod privremenom upravom

Neke velike zapadne kompanije prestale su da posluju u Rusiji i otpisale svoje poslovanje nakon 2022. Od tada je Kremlj uveo stroge uslove za prodaju lokalnih filijala, zahtevajući da budu prodate uz veliki popust, uz plaćanje izlaznog poreza i uz odobrenje države. Druge kompanije smanjile su obim poslovanja, dok neke i dalje posluju kao i ranije. Ali, “Ošan” i “Nestle” nisu napustili rusko tržište nakon invazije na Ukrajinu i Rusija je stavila njihovu imovinu pod privremenu upravu na osnovu uredbe iz 2023, usmerene na kompanije povezane sa “neprijateljskim zemljama”, navodi AP.

Benet Friman, koosnivač i član Upravnog odbora inicijative B4Ukrajina, globalne koalicije organizacija civilnog društva, piše za “Kijev indipendent” da je još 2022, kad je Putin još 2022. zaplenio udeo kompanije “EgzonMobil” u zajedničkom preduzeću za proizvodnju nafte, “već bilo jasno šta sledi”.

Potom su na redi došli “Danon” i “Karlsberg”, “Uniper” i “Fortum”, “Rokvol” i “Kanpek”, kao i druge zapadne kompanije, navodi Friman, dodajući da je “Mekdonalds” na vreme napustio rusko tržište, u mesecima nakon početka invazije, dok je “Unilever” prodao svoje poslovanje u oktobru 2024.

Drugi čekaju dok ne postanu sledeće mete prinudne zaplene imovine, što je stvarnost koju “Nestle” i “Ošan” sada uče na teži način. Moskva će nesumnjivo doći po druge, naveo je Friman.

Od početka rata Rusija je uvela privremenu upravu u 135 kompanija povezanih sa stranim firmama, od kojih je ogromna većina iz zemalja EU, navodi Rojters.

Poruka Moskve Evropi

Rusija je posebno usmerila pažnju na evropske kompanije, rekli su upućeni izvori Rojtersa.

– Došlo je vreme za asimetrične mere. Neka razmisle o tome kakve mere preduzimaju i kakve sankcije uvode – rekao je Rojtersu neimenovani ruski visoki zvaničnik vlade neposredno upućen u te mere.

Na pitanje koje bi kompanije mogle da budu sledeće na meti i da li bi ruske filijale italijanske banke Unikredit i austrijskog Rajfajzena mogle da budu stavljene pod privremenu upravu, taj izvor je kratko rekao: “Neka se plaše”.

Visoki menadžer jedne evropske kompanije, koja je deo sve manje zajednice stranih firmi koje posluju u Rusiji, rekao je Rojtersu da evropske kompanije u neposrednoj budućnosti očekuju da postojeće stanje ostane nepromenjeno.

Kremlj optužuje EU za umešanost u rat u Ukrajini, dok je Evropa – koja čvrsto podržava Kijev u ratu – optužila Rusiju za izvođenje napada na njihovoj teritoriji, a neki čak upozoravaju na mogućnost buduće ruske invazije. Moskva je negirala te optužbe. Kremlj je u utorak saopštio da su odluke posledica „sve većeg nivoa uključenosti ovih neprijateljskih zemalja u direktna borbena dejstva“ protiv Rusije, ali je nagovestio da bi te mere mogle da budu “poništene”.

– Za sada ne vidimo nikakve osnove za njihovo ukidanje – rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Rusija takođe kritikuje EU zbog “krađe” oko 210 milijardi evra njenih sredstava, koja su zamrznuta kao odgovor na rat, kao i mera usmerenih protiv imovine ruskih kompanija u Evropi i drugim zapadnim zemljama.

Šta je sa američkim kompanijama?

Nijedna velika američka kompanija nije bila meta sličnih mera, iako su pod privremenu upravu stavljene i neke manje firme, poput američkog fonda privatnog kapitala NCH Kapital, čije poslovanje u Rusiji obuhvata i poljoprivrednu imovinu.

Američka privredna komora u Rusiji procenila je da u toj zemlji ove godine i dalje posluje oko 300 američkih kompanija.