Posete Ekspu 2027 biće deo obrazovnog procesa, što je praksa i u drugim državama, i nema nikakve državne prinude
Ministar podržava dolazak stranih univerziteta u Srbiju, smatrajući da bi to povećalo kvalitet i konkurenciju u visokom obrazovanju
Dejan Vuk Stanković, ministar prosvete, izjavio je danas da će završni ispit za upis u srednje škole polagati više od 64.000 učenika i naveo da će biti mesta da se svi upišu, ali da je za pojedine škole veliko interesovanje i da na jedno mesto konkuriše čak 10 učenika.
Dejan Vuk Stanković je rekao da se završni ispiti u sklopu male mature održavaju 15, 16. i 17. juna i da su učenici dobili jasna uputstva o testovima, kao i da su rezultati probnog ispita bolji nego prošle godine.
”Ova godina je bila regularnija nego što je bila prošla. Normalizovali smo i stabilizovali prilike u obrazovnom procesu, škole rade normalno, održavaju se časovi, održavaju se provere znanja. Učenici su dobili vrlo jasna uputstva o tome kako će testovi da izgledaju, vežbalo se sa nastavnicima, mogli su i preko digitalne platforme RTS Planeta samostalno kod kuće da vežbaju i da se pripremaju”, rekao je Stanković za TV Prva.
Izrazio je nadu da će učenici upisati srednje škole po svom izboru i naveo da će biti škola u kojima će biti velika konkurencija.
Ima mesta za sve, ali negde ima i po 10 kandidata za jedno mesto
‘‘Ima mesta u svim srednjim školama, samo je stvar koliki procenat učenika će upisati školu po svom prvom izboru. Biće škola gde će biti čak i ’10 na jedan’, ali to pokazuje da postoje tražena zanimanja i tražene škole. Te škole imaju šanse da proberu najkvalitetnije đake koji će, uz pomoć nastavnika i uz pomoć kvalitetnih planova i programa razviti svoje znanje i veštine”, rekao je Stanković.
“Poseta Ekspu kao i u mnogim drugim zemljama”
Na pitanje da prokomentariše optužbe studenata u blokadi da se donošenjem pravilnika da su škole obavezne da predvide posetu učenika Ekspu 2027 vaspitno-obrazovni sistem koristi kao sredstvo za promociju političkih i investicionih projekata, Stanković je rekao da je Vlada Srbije uvrstila posetu dece specijalizovanoj izložbi Ekspo vodeći se iskustvima i primerima iz država koje su organizovale Ekspo u prethodnom periodu.
“U Milanu, u Osaki i u Dubaiju, deca su takođe organizovano dolazila na posetu specijalizovanim izložbama. U Dubaiju je čak milion đaka bilo. Niko nijednu reč na račun toga nije rekao, niti od toga pravio političku priču. Ekspo je šansa da se mladi ljudi upoznaju sa svim onime što će preko 130 zemalja prikazati u našem glavnom gradu”, rekao je Stanković.
Pored toga, dodao je ministar, Ministarstvo prosvete organizovaće i prezentaciju našeg prosvetnog sistema, znanja i stvaralaštva mladih ljudi na Ekspo.
“To je šansa, nikakva državna prinuda”
“Biće paviljon prosvete gde ćemo organizovati i mlade naučnike i mlade kreativce iz raznih oblasti umetnosti, od muzičke umetnosti preko folklora do drugih oblika izražavanja mladih, pokazujući da u ovoj zemlji ima talentovane dece koje uz pomoć svojih savesnih i posvećenih nastavnika mogu svoj talenat da pretvore u izuzetno znanje, veštinu ili majstorstvo u umetničkim veštinama. Dakle, Ekspo vidim kao šansu, nema tu nikakve državne prinude, to je praksa u zemljama u kojima se Ekspo organizuje“, istakao je Stanković.
O stranim univerzitetima u Srbiji i novom zakonu
Što se tiče ideje o potrebi novog zakona koji bi otvorio vrata stranim univerzitetima u Srbiji, Stanković je rekao da je izneo ideju da bi u okviru nekih budućih izmena i dopuna zakona o visokom obrazovanju ili donošenja novog zakona, trebalo otvoriti prostor za dolazak stranih univerziteta, jer bi na taj način ponudu visokog obrazovanja učinili bogatijom.
“Dolazak franšiza nekih od eminentnih evropskih ili svetskih univerziteta u Srbiji svakako bi omogućio da naši mladi ljudi mogu da steknu vrlo slično ili identično obrazovanje onom obrazovanju koje stiču u inostranstvu. Pritom, ne moraju da plate cenu koštanja života i cenu koštanja studiranja kakvu plaćaju u evropskim ili svetskim metropolama”, rekao je ministar.
Istakao je da se podrazumeva da bi svi ti univerziteti čije bi franšize došle da posluju u Srbiji, bili akreditovani pod istim uslovima pod kojima se vrši akreditacija domaćih državnih i domaćih privatnih fakulteta.
“Zdrava konkurencija može da proizvede novi kvalitet, a istovremeno i da otvori mogućnost da se mladi ljudi možda obrazuju na neki kvalitetniji način. Država nema obavezu da daje monopol određenom tipu univerziteta u odnosu na druge. Pošto smo svi za liberalnu ekonomiju, cilj je da država stvori predvidive i čvrste zakonske osnove da se podstakne načelo konkurencije, i to načelo konkurencije treba da važi i u visokom obrazovanju”, ocenio je Stanković.
“Strah od konkurencije zapravo je strah od gubitka monopola”
Na pitanje da prokomentariše tvrdnje dela akademske zajednice da bi dolazak stranih univerziteta mogao da oslabi položaj državnih fakulteta, Stanković je odgovorio da ne zna na čemu se bazira ta vrsta bojazni.
“Ukoliko domaći univerziteti budu posvećeni sticanju, prenošenju i verifikaciji znanja kod svojih studenata, oni, ukoliko su kvalitetni, ne moraju uopšte da se plaše konkurencije. Mislim da taj strah od konkurencije zapravo je strah od gubitka monopola”, ocenio je Stanković.
Naglasio je da je na univerzitetu zabranjeno bavljenje politikom i svaka vrsta politizacije.
“Zato što univerzitet jeste institucija znanja i institucija koja treba da, pre svega, ponudi znanje i verifikuje znanje kod svojih studenata i podstakne njihovu želju da to znanje tokom svoje karijere stiču. Što se tiče tih bojazni, mislim da se radi o nečemu što je preterano dramatizovano”, rekao je ministar.
Kako je rekao, takve bojazni šire oni koji su “zloupotrebljavali autonomiju univerziteta”.
“To su oni koji su brutalno gazili autonomiju univerziteta, politizujući je, učestvujući u dnevnopolitičkim događajima. Mi moramo da shvatimo da univerzitet mora da bude odvojen od politike, a što se tiče odluke koju će država doneti, ja mislim da će država doneti odluku da, u jednom trenutku, promenama zakona o univerzitetu otvori mogućnost da zdrava konkurencija bude sastavni deo akademskog života i kada je reč o visokom obrazovanju”, naveo je Stanković.
Dodao je da je država, od 2025. godine, kada je univerzitet značajan deo godine bio u blokadi, povećala izdvajanja za visoko školstvo.
“Mi smo povećali značajno plate u visokom školstvu, više od 30 odsto, a dali smo 50 odsto školarine samofinansirajućim studentima. Tu praksu smo zadržali za ovu godinu. Uveli smo sistem SPIRI da bismo učinili transparentnijim finansiranje univerziteta. Nismo nikome ništa oduzimali. Paradoksalno je da pričaju kako želimo da blokiramo nekakva sredstva, a u stvari mi smo ti koji smo i u ovoj budžetskoj godini dali više i nastojaćemo da damo što više, jer nama je cilj kao državi kvalitetno visoko obrazovanje, jer obrazovanje je glavni resurs naše države”, zaključio je Stanković.
Polaganje ispita (Foto: Una Škandro / Ringier)
