BORBA ZA FOTELJE MOGLA BI DA IH KOŠTA MILIONE Priština dobila žuti karton: Marta Kos otkazala posetu, Brisel i Vašington gube strpljenje

Taman kad se vanrednim izborima rešila jedna kriza, nesuglasice oko imena novog kosovskog predsednika otvorile su vrata za novu. Čeka se da Ustavni sud preseče i reši ide li Priština na novo glasanje ili ne, a postavlja se pitanje kako će se prema upornim otvaranjima novih nestabilnosti postaviti Evropska unija (EU) i Amerika, koja važi za njenog najvećeg saveznika. Analitičari ocenjuju da bi mogli da ostanu bez finansiranja EU.

Miloš Pavković, direktor strategije u Centru za evropske politike, ocenio je da međunarodni akteri nisu zadovoljni političkom situacijom na Kosovu, ali da se i pored toga neće direktno mešati i vršiti pritisak na političke aktere.

– Izaslanik EU za dijalog Peter Sorensen nedavno je boravio u Prištini. Otkako je formirana vlada, dva puta je posetio Prištinu i izrazio očekivanja EU da se organizuje sastanak na visokom nivou, do čega neće doći ukoliko padne vlada. Tako da na to sigurno neće gledati blagonaklono – ocenio je Pavković.

Kako je dodao, u principu, međunarodni akteri nisu baš zadovoljni ovim što se dešava, ali on ne očekuje da će se oni direktno mešati i vršiti pritisak na političke aktere.

– Posebno zato što su oči javnosti, pre svega diplomata, usmerene na druge delove sveta, kao što su Izrael i Iran i sukob na Bliskom istoku. Tako da mi se čini da nema kapaciteta ni želje da se ozbiljnije sada bave institucionalnom krizom na Kosovu – ocenio je Pavković za “Kosovo onlajn”.

“Više neće tolerisati status kvo”

Sasvim drugog stava je Škumbin Misini, profesor ekonomije na Kosovu. On smatra da su predstavnici EU i Vašingtona razočarani procesom vođstva na Kosovu i da više neće tolerisati status kvo, jer ga, kako ističe, vide kao pretnju regionalnoj bezbednosti.

– Kosovo rizikuje da ne dobije nova priznanja i da mu se obustave integracioni procesi u međunarodne organizacije. Što se tiče ekonomije, to može dovesti do egzodusa strateških investitora i pretvaranja zemlje u “nestabilnu zonu“ koja se smatra rizičnom za strane investicije – istakao je Misini u pisanoj izjavi za “Kosovo onlajn”.

Kako je dodao, ukoliko politička kriza ugrozi reforme na Kosovu, u pitanje bi moglo da dođe i finansiranje iz Plana rasta EU.

Baš je zvaničnica EU, Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je otkazala je prvu posetu Kosovu zbog, kako su rekli, poslednjih političkih dešavanja na Kosovu.

– Tokom telefonskog razgovora sa premijerom Aljbinom Kurtijem, komesarka Kos mu je rekla da će odgoditi planirano putovanje na Kosovo zbog nedavnih političkih dešavanja – navodi se u saopštenju pres službe Evropske komisije, uz najavu da Kos namerava da otputuje u glavni grad, Prištinu, “što je pre moguće”.

Šta se izdešavalo u Prištini

• Ustavni sud u Prištini izrekao je pre dva dana privremenu meru koja važi do 31. marta, kojom se zabranjuje “bilo kakva radnja predsednika Kosova u vezi sa dekretom od 6. marta, kao i bilo kakva radnja Skupštine Kosova“ do konačne odluke suda.
• Osmani je tada raspustila skupštinu privremenih prištinskih institucija dekretom i pokrenula proces za vanredne parlamentarne izbore. Na to se odlučila nakon što je istekao ustavni rok za izbor predsednika Kosova (5. marta u ponoć), a pošto je vanredna sednica skupštine prekinuta zbog nedostatka kvoruma.

A viši saradnik Instituta za spoljnu politiku Džons Hopkins, Edvard Džozef ocenio je da bi nova institucionalna neizvesnost mogla da oslabi međunarodnu podršku Kosovu od strane SAD, EU i NATO-a ističući da Priština izazivanjem veštačkih kriza šalje loš signal.

– Kada pokažete da ste u potpuno nepotrebnoj, veštačkoj ustavnoj krizi nakon dugotrajne nemogućnosti da se formira vlada, kakvu poruku šaljete? Da li šaljete poruku da ste sposobni da budete punopravni partner? Ne, ovo je samo davanje argumenata protivnicima Kosova, uključujući, naravno, i one u Srbiji. Ovo je potpuno pogrešan, nepotreban signal. Postoji veoma jednostavno rešenje. Ako Ustavni sud presudi da Skupština nije potpuno raspuštena i da izbori još ne moraju da se održe, onda bi rukovodstvo trebalo da se okupi i podrži Osmani, ako ni zbog čega drugog, onda zbog interesa Kosova i da bi se izbegla kriza – rekao je Džozef za “Kosovo onlajn”.