NIS pred ključnim rokom, a tržište nafte dodatno uzdrmano! Beslać: “Obične ljude čeka poskupljenje cena energenata”

Uoči isteka operativne licence za rad Naftne industrije Srbije u petak, pitanje njenog daljeg poslovanja ponovo je u centru pažnje. Neizvesnost oko nove dozvole dodatno je pojačana pregovorima o budućnosti kompanije i njenoj vlasničkoj strukturi, koji bi trebalo da budu završeni do 22. maja.

Istovremeno, situaciju komplikuju nestabilne prilike na globalnom tržištu nafte. Iako je cena barela privremeno pala na oko 95 dolara usled signala o mogućim pregovorima SAD i Irana, stručnjaci upozoravaju da su takva kretanja često kratkoročna i pod snažnim uticajem politike.

Ekonomista Milan Beslać ukazuje da ove oscilacije najviše koriste trgovcima, dok Nadežda Kokotović ističe da se pitanje NIS-a mora posmatrati u širem geopolitičkom okviru, uz važnu ulogu Mađarske i kompanije MOL, čiji uticaj obuhvata čitav region.

Ekonomista je istakao da česte i nagle promene cena nafte tokom dana najviše znače onima koji njome aktivno trguju, dok za širu javnost nemaju toliki neposredni značaj. Kako ističe, reč o takozvanim špekulativnim cenama, koje se ne formiraju isključivo na osnovu ponude i tražnje, već pre svega pod uticajem neizvesnosti i očekivanja na tržištu.

Dodaje i da trgovci pažljivo prate takve informacije i koriste ih za ostvarivanje profita, kupujući naftu kada je jeftinija, a prodajući je po višoj ceni. Ne isključuje ni mogućnost da se pojedine vesti plasiraju s namerom da izazovu oscilacije na tržištu i tako otvore prostor za dodatnu zaradu.

“Čeka nas pokupljenje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda”

– Obične ljude čeka poskupljenje cena energenata – i gasa i nafte, ali ih čeka i povećanje cena svih ostalih proizvoda. Ono što je najznačajnije jeste – poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Ali ono što je jako važno jeste to što će se smanjiti obim proizvodnje poljoprivrednih proizvoda u svetu. Zato što su amonijak i gas osnovne sirovine za proizvodnju veštačkih đubriva – bez veštačkih đubriva, nema povećanja obima proizvodnje poljoprivrednih proizvoda, nema povećanja obima proizvodnje poljoprivrednih proizvoda – biće veća potražnja. Veća potražnja izaziva veće cene i to vam je spirala inflacije – objasnio je Beslać za Blic televiziju.

Ekonomista je istakao da sposobnost budžeta da ublaži ovakve udare zavisi pre svega od onih koji ga kreiraju. Objasnio je da se budžetska ravnoteža može postići na dva načina – ili smanjenjem rashoda ili povećanjem prihoda. Kako je naveo, država je već planirala deficit od oko tri i po odsto, pa ukoliko želi da ga zadrži na tom nivou, moraće da bira između te dve opcije.

“Produženje dozvole za NIS i na duže od mesec dana”

U takvim okolnostima dodatnu neizvesnost unosi i situacija u energetskom sektoru. Posebna licenca koja omogućava nesmetano poslovanje Naftne industrije Srbije ističe u petak, a očekuje se njeno produženje, dok je 22. maj označen kao rok za završetak pregovora o budućnosti kompanije.

– Apsolutno očekujem da dozvola za NIS bude produžena i to ne samo na mesec dana, nego i na duže. Imamo sada jedan primer dobre prakse u regionu, Lukoilu u Bugarskoj generalno njihovim pumpama u svetu je omogućeno da manje više nesmetano rade do kraja oktobra. To je dobar signal, jer na taj način bi Sjedinjene Američke Države da smanje pritisak cene i na snabdevenost tržišta u ovom delu Evrope. Zato što za NIS zaista nije zgodno da u ovakvim uslovima imate produženje samo na mesec dana. Nafta je skupa i teško ju je dobiti, dostupna je i kad nemate sankcije, a kad imate dozvolu samo na mesec dana, onda je to zaista problem i za kompaniju i za Srbiju. Što se tiče ove druge dozvole za produžetak pregovora do kraja maja, mislim zaista da nije realno da se pregovori završe do tada u ovakvim uslovima kada se promenilo mnogo toga – rekla je Nadežda Kokotović iz Briselskog kluba za energetiku.

Odnosi Mađarske i Rusije i posledice na regionalno tržište

Nadežda Kokotović ukazala je da se pitanje budućnosti NIS-a ne može posmatrati izolovano, već isključivo u širem kontekstu odnosa između ključnih međunarodnih aktera – Rusije, Mađarske, Sjedinjenih Američkih Država i Srbije. Kako je objasnila, u fokusu je pre svega stav Moskve, odnosno spremnost Rusije da eventualno proda svoj udeo u kompaniji u novim političkim okolnostima u Mađarskoj. Ipak, naglašava da će takva odluka zavisiti od ukupnih odnosa Budimpešte i Moskve, koji su opterećeni, ali i dalje snažno povezani kroz dugoročne energetske aranžmane.

Posebno ističe značaj višedecenijskog ugovora o snabdevanju gasom, kao i saradnje na izgradnji nuklearne elektrane, što dodatno komplikuje eventualne jednostrane poteze. Zbog toga ocenjuje da će Mađarska i Rusija morati da sagledaju kompletnu energetsku saradnju pre donošenja bilo kakve odluke, uključujući i pitanje NIS-a.

Kokotović navodi i da će nova mađarska vlada, uprkos političkim promenama, verovatno voditi pragmatičnu politiku, balansirajući između saradnje sa Rusijom i potrebe za diversifikacijom izvora energije.

U javnosti se već ukazuje i na to da je Mađarska, nakon političkih promena, zadržala specifičnu poziciju svojevrsnog mosta između Evrope i Rusije, što dodatno komplikuje odluke koje predstoje novom rukovodstvu. Istovremeno, pažnja se ne zadržava samo na NIS-u, već i na znatno široj ulozi mađarske energetske kompanije MOL, čiji poslovni i strateški uticaj obuhvata više zemalja u regionu, uključujući Slovačku, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Upravo zbog te međusobne povezanosti energetskih sistema, svaka odluka u ovom segmentu ima potencijalno dalekosežne posledice na regionalno tržište.

Očekuje se kontinuitet u vođenju energetske politike

Kokotović dalje objašnjava da se, kada je reč o zemljama poput Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, u ovom kontekstu pre svega govori o snabdevanju naftom i naftnim derivatima. Naglašava da MOL u tim državama ima izuzetno važnu ulogu, kao jedan od ključnih aktera u distribuciji i stabilnosti tržišta.

Ukazuje i na to da se uticaj ove kompanije ne zadržava samo na regionu, već da je reč o široko rasprostranjenoj mreži koja obuhvata veliki deo Evrope – od Baltika, preko centralne Evrope, pa sve do Jadrana i Crnog mora. U tom prostoru, kako ističe, MOL zajedno sa kompanijom MVM predstavlja snažno razvijen i dobro organizovan energetski sistem.

Posebno naglašava visok nivo koordinacije između ovih kompanija, ocenjujući da je njihova strategija izuzetno usklađena i dugoročno postavljena. Upravo zbog takve uigranosti, smatra da se u narednom periodu ne očekuju značajnije promene u njihovom pristupu, već kontinuitet u vođenju energetske politike i poslovanja.