- Blic
Kompletno nestajanje kiseonika dogodiće se relativno brzo, u roku od oko 10.000 godina nakon početka procesa
Ove promene će dovesti do izumiranja gotovo celokupnog poznatog života na Zemlji
Kiseonik neće zauvek ostati u Zemljinoj atmosferi, navodi se u naučnom radu objavljenom u prestižnom časopisu “Nature Geoscience”. Iako ove dramatične promene neće početi još milijardu godina, one će biti potpuno nepopravljive. Gotovo sav poznati život na Zemlji u potpunosti će izumreti, a glavni krivac za to biće sve intenzivnije i toplije Sunce.
Još u osnovnoj školi učimo da se Zemljina atmosfera sastoji od 21 odsto životodavnog kiseonika. Upravo ovaj gas daje našoj planeti prepoznatljivu plavo-zelenu boju. Međutim, prema najnovijim naučnim istraživanjima, ovakav sastav atmosfere nije trajan i pretrpeće drastične promene tokom vremena.
Sudbonosni preokret: Vraćamo se u doba od pre 2,4 milijarde godina
Stručnjaci procenjuju da trenutna atmosfera bogata kiseonikom najverovatnije neće biti trajna karakteristika naše planete. Istraživači Kazumi Ozaki sa Tehnološkog instituta u Tokiju i Kristofer Rajnhard sa Tehnološkog instituta u Džordžiji, tvrde da će visoki nivoi kiseonika opstati tokom narednih milijardu godina, a da će potom uslediti dramatičan pad.
Atmosfera će se brzo vratiti na izuzetno niske nivoe kiseonika, nalik onima koji su postojali pre takozvanog Velikog oksidacionog događaja, koji se odigrao pre oko 2,4 milijarde godina.
Kiseonik već jednom nestao sa Zemlje: Stiže metan
U praksi, ovo znači da će se za nešto više od milijardu godina atmosfera naše planete ponovo vratiti u stanje u kom ima vrlo malo kiseonika, a izuzetno mnogo metana.
Jedan od glavnih razloga za ovu katastrofalnu promenu jeste taj što Sunce kako stari postaje sve toplije i emituje znatno više energije. Naučnici predviđaju da će ovaj proces direktno izazvati drastičan pad koncentracije ugljen-dioksida, što je iz ljudske perspektive od ključnog značaja.
Da li je za sve krivo Sunce?
Za milijardu godina, nivo ugljen-dioksida u vazduhu pašće na toliko nizak nivo da organizmi koji zavise od fotosinteze, u prvom redu biljni svet – više neće moći da prežive, a samim tim ni da proizvode kiseonik.
Kada ovaj proces jednom počne, promene će se odvijati nevidenom brzinom (uzimajući u obzir starost naše planete). Naučnici procenjuju da će se kompletno nestajanje kiseonika odigrati u roku od svega 10.000 godina, što će označiti i konačni kraj živog sveta kakav danas poznajemo.
Fotografija napravljena uz pomoć AI (Foto: Google Gemini / AI)