DAN KADA SU OČI CELOG BALKANA UPRTE U OVU ZEMLJU! Donosi se istorijska odluka o EU, ovo će biti “zlatna karta” za ceo region?

Oči celog Zapadnog Balkana uprte su u ostrvo od jedva 400.000 stanovnika! Građani Islanda danas izlaze na referendum koji bi mogao da izazove politički “zemljotres” u Briselu i širom otvori vrata Evropske unije za proširenje. Situacija je “sad ili nikad”, a mogla bi da posluži kao “zlatna karta” za ulazak Crne Gore u EU, ali i kao snažan vetar u leđa za Srbiju i ostatak regiona.

Posle 13 godina pauze, najređe naseljena država u Evropi odlučuje hoće li da sedne za sto u Briselu. Poslednja anketa pokazuje da tesna većina Islanđana podržava nastavak pregovora o pristupanju EU .

Referendum o EU na Islandu: “Sad ili nikad”

Za razliku od njih, tamošnja vlada ovo glasanje vidi kao priliku “sada ili nikad” i ne libi se da to kaže. Tako je premijerka Kristrun Frostadotir jasno rekla da bi negativan glas eliminisao izglede za članstvo u EU.

I oni koji zastupaju “za” ili “protiv” imali su prethodnih meseci prilike da iznesu svoje argumente.

Pristalice članstva u EU veruju da bi to ojačalo islandsku ekonomiju, omogućilo zemlji da bolje brani svoje interese sa svojim glavnim trgovinskim partnerima i pomoglo joj da se odupre rastućim tenzijama na Arktiku, posebno imajući u vidu nameru američkog predsednika Donalda Trampa da preuzme kontrolu nad susednim Grenlandom.

Protivnici članstva u EU smatraju da bi pristupanje prenelo deo moći donošenja odluka na Brisel, a da se pritom ne ojača bezbednost Islanda.

“Pozitivan uticaj na proširenje kao politički instrument”

Malo ko se od njih nadao da će privući toliku pažnju. Jer, ovaj referendum ima potencijal da pokrene lavinu ne samo na Islandu. Ne tako mali broj diplomata EU, ali i stručnjaka, smatra da bi pozitivno izjašnjavanje Islanda učinilo proširenje prihvatljivijim.

– Ukoliko bi Island pristupio Uniji, to bi imalo pozitivan uticaj na proširenje kao politički instrument. Postoji određeno oklevanje kada je reč o Zapadnom Balkanu, Moldaviji i Ukrajini. Kada je Island u pitanju, vidim samo pozitivne aspekte… ima modernu ekonomiju, dinamičan je i mali – rekao je jedan diplomata EU za Rojters.

“EU očito želi brža postupanja”

I domaći poznavaoci političkih prilika isto misle. Branka Latinović, bivša diplomatkinja, za Blic kaže da će ishod referenduma na Islandu verovatno biti takav da će Vlada u kratkom roku doneti odluku o nastavku suspendovanih pregovora, završiti te pregovore u što kraćem roku i zajedno sa Crnom Gorom postati nova članica.

– EU očito želi brža postupanja, uspešne pregovore i otvaranje svog geostrateškog cilja – zaokruženje svog geostrateškog prostora u Evropi. S obzirom na istoriju odnosa koji Island ima sa EU, njegov primer je dovoljno inspirativan, podsticajan i poučan da i druge države kandidati slede njegov primer i ne posustaju na evropskom putu – kaže Latinović.

Ona dodaje da je primer Islanda potvrda da je EU najbolja perspektiva za svaku od država kandidata, da ga treba slediti i u što kraćem roku ispuniti taj cilj.

– Island i Crna Gora su članice NATO, koji pokriva samo jedan segment državnih potreba i interesa, onaj bezbedonosni, ali ne dovoljan za ukupan napredak, razvoj, prosperitet jedne države – smatra Latinović.

“Dinamika će se bitno promeniti”

Igor Novaković, viši saradnik ISAC fonda, rekao je za Blic da je prvi izazov unutrašnji, odnosno da li će Crna Gora uspeti da usvoji sve reforme do kraja godine (pre svega promena Ustava).

– Ali, pitanje ratifikacije svakako ostaje uslovljeno dinamikom u Francuskoj. Međutim, ukoliko bi referendum na Islandu bio uspešan, verujem da će se dinamika bitno promeniti – napominje Novaković.

Ukoliko referendum na Islandu prođe, dodaje on, to bi značilo da Podgorica i Island verovatno idu u paketu, i dodaje da je “to najbolja vest za Podgoricu, pošto će se Island lako uklopiti”.

– Pritom, osnovno pitanje zbog kog je Island prošli put odustao, a to je ribarstvo, sad nije relevantno, pošto je u međuvremenu Velika Britanija izašla iz Unije – napominje Novaković.

Zašto Island pa ostali?

Ideja da Crna Gora i Island uđu u EU u tandemu ima snažno političko utemeljenje. Dok proširenje na Zapadni Balkan često izaziva oprez i strah od uvoza regionalnih problema među glasačima u zapadnoj Evropi, na Island se gleda kao na bogatu, stabilnu i uređenu država. Njegov ulazak bi zapadnim liderima bio “lak plen” za opravdanje pred domaćom javnošću.

Takvu teoriju potkrepljuje i izjava evropske komesarke za proširenje Marta Kos.

– To govori o sve većoj privlačnosti EU u svetu koji se brzo menja – rekla je Kos, upitana o značaju islandskog referenduma i dodala:

– Vidimo da praktično sve evropske zemlje žele da pristupe EU ili da uspostave bliže veze sa Unijom. To bi nesumnjivo dodatno podstaklo zamah za prijem novih članica u EU.

Ukoliko bi Brisel spojio ove dve države, Crna Gora bi mogla da iskoristi pozitivan imidž Islanda kao svojevrsni štit pred onim članicama EU koje bi inače bile rezervisane prema samostalnom ulasku još jedne balkanske države.

Sve to bi moglo da bude uvod u sprovođenje predloga o proširenju EU o kojem se već dugo priča. Evropska komisija će ga, kako se očekuje, obelodaniti 15. oktobra, a Kos je već je dala neke naznake kako EK vidi ovaj zahtevan proces.

Ona je u Zagrebu podsetila na 1999. godinu kada su se evropski lideri okupili u Helsinkiju kako bi utvrdili šta je potrebno učiniti da bi se EU pripremila za najveće proširenje u istoriji i istakla da je sličan proces već započeo.

Četiri pitanja za rešavanje

Prema njenim rečima EU mora da se pozabavi sa četiri pitanja kako bi se došlo do konsenzusa na najvišem nivou i kako bi se “poželela dobrodošlica” novim državama članicama.

1. Uticaj koju nove zemlje članice mogu da imaju na Uniju
2. Unutrašnje reforme potrebne da bi veća Unija ostala sposobna za delovanje i da bi bila agilna za brzo prilagođavanje u svetlu kriza
3.  Svaka nova članica mora da ojača Evropu – politički, ekonomski i u pogledu bezbednosti, što, smatra ona, počinje vladavinom prava
4.  Proširenje EU mora da se razvija kako bi odgovorilo na današnju realnost

Govoreći o ovoj ideji, politikolog Miloš Pavković je za Blic rekao da se radi na jačem političkom upravljanju procesom kroz:

• Smanjenje mogućnosti veta
• Intenzivniju ranu integraciju i pristup institucijama i programima EU u toku samog procesa

– Potencijalno bi za Srbiju bilo pozitivno ukoliko bi se smanjile mogućnosti vetiranja na svakom koraku. Međutim, isti predlog ističe u prvi plan još veći fokus na vladavini prava i demokratiji, kroz zaštitne klauzule. To su upravo oblasti gde Srbija najlošije stoji i što zapravo i sada blokira pristupni proces – istakao je Pavković.

Srbija i EU

• Status kandidata od 2012. godine
• Do sada je otvoreno 22 od 35 poglavlja (odnosno dva klastera po novoj metodologiji), a privremeno su zatvorena dva
• Sada se čeka na otvaranje Klastera 3, a vodeće EU institucije nedavno su istakle da su ostvareni uslovi za otvaranje ovog klastera
• Brisel naglašava potrebu za reformama u oblasti vladavine prava, slobode medija, kao i usklađivanje spoljne politike Srbije sa EU (pre svega kada je reč o sankcijama Rusiji)

EU uvodi radikalne promene: Ovo je kraj za zanovetanje Hrvatske i Bugarske

Crna Gora na političkom raskršću zbog Kosova, iz EU stižu packe

Da li se sprema novi veliki prasak u EU: Jedna stvar plaši, Crna Gora će biti test

Na pomolu tektonski poremećaj u EU: Unija pred trenutkom istine, pominje se Zapadni Balkan