Jutros su se deca u Australiji probudila bez pristupa društvenim mrežama: Da li i Srbija treba da povuče radikalan potez? Stručnjak objašnjava da će svi imati APSTINENTSKU KRIZU

Deca u Australiji jutros su se probudila bez pristupa nalozima na društvenim mrežama zbog prve svetske zabrane osmišljene da zaštiti osobe mlađe od 16 godina od zavisnosti i digitalnih nasilnika. Naš stručnjak, gostujući na Blic TV-u, objašnjava da će ova deca imati sve simptome apstinentske krize – nervozu, frustracije, osećanje praznine, do straha da propuštaju život. Takođe, još neke zemlje najavile su slične mere, a pravo pitanje je – da li će i Srbija povući ovaj radikalan potez?

Prema novom australijskom zakonu, koji je stupio na snagu 10. decembra, platforme društvenih mreža moraju da pokažu da su preduzele razumne korake da deaktiviraju naloge koje koriste lica mlađa od 16 godina i da spreče otvaranje novih naloga, kako bi izbegle kazne do 49,5 miliona australijskih dolara (32 miliona dolara). Premijer Entoni Albaneze rekao je da je to „dan ponosa“ za Australiju, piše RTS.

Naime, za mlađe od 16 godina zabranjeni su:

•  Instagram
• Fejsbuk
• Treds
• Snepčet
• Jutjub
• TikTok
• Kik
• Redit
• Tvič
•  Iks

Kad je reč o tome koliko je tehnologija zapravo korisna, a koliko štetna za decu i mlade, u “Jutru na Blic” otvorena je jedna od najosetljivijih tema savremenog roditeljstva, razvoj mladih u digitalnom dobu.

Kako mobilni telefoni i društvene mreže oblikuju njihove navike, pažnju i osnovne životne veštine govorili su bračni par Katarina i Milan Gromilić, roditelji troje dece, kao i psiholog i defektolog Milica Jeremić.

Malezija najavljuje slične mere

Dok je Australija uvela zabranu, a Malezija najavljuje slične mere, postavlja se pitanje da li bi takva pravila jednog dana mogla stići i u Evropu. Tu se otvara i ključna dilema, da li su generacije koje su odrasle na društvenim mrežama već donekle potrošene tim tempom digitalnog života, a roditelji tek sada, sa zakašnjenjem, uviđaju koliko je konstantno korišćenje mobilnih telefona i društvenih mreža, ostavilo traga na razvoju dece i mladih.

– Vrlo često se javlja anksioznost, depresivni poremećaj pažnje, nisko samopouzdanje, nisko samovrednovanje, potpuno iskrivljena slika o sebi. Znači, to je čitav spektar simptoma koje su sve više prisutni. Od toga da u trenutku tog skrolovanja, dolazi do naglog zasićenja mozga i mozak navikne da brzo dobija dopamin. Onda taj isti mozak postane neaktivan za neke obične stvari. Deca više ne uživaju u prirodi. Čitanje knjige je izuzetno dosadno, teško, ne mogu da se skoncentrišu – rekla je Milica Jeremić.

Katarina i Milan ističu da deca danas gotovo u pravilu imaju više Instagram profila, jedan “za roditelje” i nekoliko pravih, preko kojih prate vršnjake i trendove. Objašnjavaju da je to postalo način da deca zaobiđu ograničenja i provode više vremena online nego što roditelji mogu da prate.

Deci su Instagram dozvolili tek u osmom razredu, uz dvostruko ograničenje vremena, ali su ubrzo shvatili da deca nalaze načine da zaobiđu pravila. Uprkos tome, veruju da primer roditelja ima najveću težinu, iako priznaju da deci nije lako objasniti da digitalni svet nije isto što i realnost.

Kako bi izgledalo ukidanje društvenih mreža

Ono što je posebno bitno u ovoj temi jeste očekivanje da će mladi prolaziti kroz “apstinentske krize”. Psiholog Milica Jeremić objašnjava da su mogući svi klasični simptomi, od nervoze, frustracije i osećaja praznine, do straha da propuštaju život. Kako kaže, deca mogu reagovati i manipulacijom kako bi došla do telefona, pa čak i pokušavati da potajno uzmu uređaje od roditelja, samo da bi “zavirili” u svet društvenih mreža.

Skidanje sa mreža opisuje ovako: “Apsolutno da bi to bio bunt na sav glas. Njima društvene mreže služe za interakciju, što je u redu, ali onda ta interakcija se zapravo svodi samo na društvene mreže. Oni budu prilično otuđeni u direktnom kontaktu, u spoljnom svetu, u spoljnom kontaktu i služe za deljenje sadržaja”.

Građani Srbije složni u jednom

Stavovi građana Srbije o ovoj temi podeljeni su, ali većina ispitanih saglasna je da telefoni sve više potiskuju osnovnu komunikaciju među decom. Mnogi smatraju da su društvene mreže prerano ušle u njihov život i da im “ubijaju” interesovanja za bilo šta van ekrana, što ocenjuju kao zabrinjavajući trend.

S druge strane, pojedini ispitanici kažu da telefoni mogu imati i edukativnu ulogu i da sve zavisi od deteta.

Roditelji prvo da pogledaju sebe

Jedan od najglasnijih stavova u anketi jeste da odgovornost ne leži samo na deci. Deca preuzimaju obrasce ponašanja koje vide kod odraslih i teško ih je ograničiti kada i sami roditelji provode sate uz telefon. Sa time se slaže i Jeremić.

– Prvo da menjamo svest nas, odraslih i roditelja, uzimajući u obzir da oni uče po modelu, kako izgleda jedan porodični ručak koji je zapravo osnova i baza zdravog porodičnog funkcionisanja. A to je da svi zajedno imaju jedan obrok dnevno, gde se ne koriste nikakve mreže, gde se međusobno gledaju, komentarišu stvari – kaže Jeremić.

A i po pitanju promena je jasna:

– Možda bih prvo krenula od licemerja roditelja, koji koriste telefon za svaku moguću aktivnost od prvog dana kada se dete rodi, da bi sprečili dosadu ili da bi sebi kupili vreme – zaključila je psiholog i defektolog Milica Jeremić.