OD “FLAMINGO REVOLUCIJE” DO BRUTALNIH NEMIRA I PREBIJANJA Talas pobune se prelio i u skupštinu, Rami klecaju kolena – VREĐA I NIPODAŠTAVA MLADE: Ključna pitanja o protestima u Albaniji

Ulice Tirane već danima su poprište antivladinih demonstracija u kojima demonstranti vode žestoke sukobe sa snagama bezbednosti, dok policija ispaljuje suzavac na hiljade mladih kako bi ih sprečila da probiju barikade.

U sredu su leteli Molotovljevi kokteli ka kabinetu albanskog premijera Edija Rame i policija koja ga je štitila, a u četvrtak je ispred zgrade albanskog parlamenta u Tirani, uoči najavljenog studentskog protesta, raspoređeno oko 1.000 pripadnika policije, dva vodena topa i nepoznat broj članova Snaga za brzu intervenciju (FNSH).

Tenzije su se prelile i u parlament gde je došlo do verbalnog sukoba poslanika, podizanja stolica na stolove, stalno prekidanje govornika i čupanje mikrofona, pa čak i fizičke obračune.

Pozivajući se na studentske proteste koji traju 10 dana, poslanik Demokratske partije Belind Keljiči je optužio vladu za policijsko nasilje nad mladima i vršenje pritiska na njihove porodice.

Protesti su eskalirali prošle nedelje kada su se demonstrantima masovno priključili srednjoškolci i studenti, navodeći kao razloge visoke školarine i urušenu infrastrukturu.

Ono što je u maju počelo kao lokalni ekološki protest poznat kao “Flamingo revolucija” ubrzo je preraslo u jedan od najozbiljnijih političkih izazova sa kojima se Rama suočio tokom više od decenije na vlasti. Koreni trenutnih nemira imaju više slojeva, spajajući lokalne probleme sa dubokim nezadovoljstvom stanjem u državi, ekonomskom stagnacijom i korupcijom.

Ekološki otpor nastao je zbog kontroverznog projekta izgradnje luksuznih kompleksa – pre svega u zaštićenom području Zvernec i na ostrvu Sazan – iza kojeg stoji kompanija Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa, i njegove ćerke Ivanke Tramp. Flamingo, ptica koja nastanjuje priobalne lagune, brzo je postala simbol otpora protiv rasprodaje javnih dobara.

Ipak, dok nemiri dostižu tačku ključanja, nameću se dva ključna pitanja:

• ko stoji iza ovog pokreta
• i može li on da dovede do sistemskih političkih promena?

Od “Flamingo revolucije” do opšteg nezadovoljstva i masovne pobune

Nasuprot tvrdnjama vladinih zvaničnika i samog Rame da nemire režiraju politički protivnici ili spoljni faktori poput Rusije, Irana i Antife, analitičari i novinari na terenu ističu da je pokret u velikoj meri decentralizovan i da iza protesta stoje isključivo mladi.

Fatos Hakorja, glavni i odgovorni urednik medijskih kuća “TV Klan” i “Klan njuz”, izjavio je za “Al Džaziru” da su se demonstracije razvile u široku koaliciju srednjoškolaca, studenata, ekologa i ogorčenih građana.

– Za sada se sa sigurnošću može reći da su proteste organizovali pre svega sami mladi ljudi. Ono što je počelo kao “Flamingo revolucija” postepeno se razvilo u širi studentski i omladinski bunt… Nema jasnih dokaza da iza protesta stoji bilo kakva jedinstvena struktura – naglasio je on, podsećajući na majski protest protiv luksuznog odmarališta koje ugrožava zaštićeni obalski pojas.

Hakorja napominje da se koordinacija odvija na digitalnim platformama kao što su Vocap, Telegram i Snepčet, a ne kroz formalne organizacione strukture.

– Mladi Albanci više se ne organizuju kroz tradicionalne strukture, poput političkih stranaka, udruženja ili javnih poziva na okupljanje. Oni se organizuju tamo gde provode vreme: na mobilnim telefonima – objasnio je stručnjak za sajber-bezbednost Besmir Semanaj za “Dojče vele” (DW).

Albanski politički analitičar i publicista Ben Andoni opisao je situaciju ne kao običan protest, već kao “pravu, horizontalnu pobunu”.

– Reč je o horizontalnom pokretu u kojem se ljudi mobilišu preko grupa na TikToku i društvenih mreža, a ne preko kulturnih i političkih organizacija. To je ujedno hendikep, ali i izvor pritiska na Raminu vladu, koja želi da pregovara, ali nema sa kim jer sa druge strane ne postoji jedinstven sagovornik – izjavio je on.

Međutim, ekološki zahtevi ubrzo su se stopili sa studentskim gnevom zbog visokih školarina, loših uslova u studentskim domovima i lošeg stanja u obrazovnom sistemu. Iza ovih neposrednih povoda stoji mnogo dublja kriza.

– Korupcija, nepotizam i beznađe glavni su razlozi koji su naterali ljude da izađu na ulice. Protest je sažeo kompletan niz problema koje Albanija ima i ispostavio račun vladi koja je prešla sve granice u pogledu korupcije, nejednakosti, a posebno nedostatka empatije prema narodu – objasnio je Andoni.

Prema rečima Hakorje, među pojedinim demonstrantima, naročito na društvenim mrežama, širi se narativ da Rama stavlja državne interese u službu privatnih lica, sopstvenog opstanka na vlasti ili stranih interesa, uključujući i izraelske, iako, dodaje, ove tvrdnje nisu dokazane.

S druge strane, Rama je oštro odbacio ove navode, nazivajući ih teorijama zavere i dezinformacijama, dok je za pobunu rekao da je “hibridni rat” i da mladi “ne umeju da izgovore ni sedam povezanih reči”.

Ni vlast ni opozicija

Glavno obeležje ove pobune jeste to što demonstranti otvoreno odbacuju i vladajuću Socijalističku partiju (PS) i tradicionalnu opoziciju, uključujući Demokratsku partiju (PD) Salija Beriše.

Iako je Rama optužio opoziciju da pokušava da preuzme pokret, a pristalice opozicije su se pridružile masi, stručnjaci naglašavaju da opozicioni lideri nemaju nikakvu kontrolu nad demonstrantima. Nekoliko opozicionih poslanika koji su pokušali da se obrate okupljenima dočekano je zvižducima i otvorenim negodovanjem, piše “Al Džazira”.

– Veliki broj ovih mladih ljudi oseća da ih niko na političkoj sceni ne zastupa. Oni vide politički sistem kao odsečen od njihove realnosti i kao mehanizam koji štiti interese manjine umesto da rešava probleme većine građana – objasnio je Hakorja.

Ovakav stav doveo je do beskompromisnih zahteva. Demonstranti, osim ekoloških zahteva, sada traže i:

• hitnu ostavku Rame
• formiranje tehničke vlade
• obezbeđivanje boljih uslova u studentskim domovima
• reformu obrazovnog sistema
• rešavanje problema visokih troškova života
• obračun sa korupcijom i nepotizmom u državnom vrhu
• Stvaranje prilika za zapošljavanje mladih i zaustavljanje tzv. “odliva mozgova”

Šta sledi?

Suočena sa pokretom bez vođe koji odbija pregovore, vlada se u velikoj meri oslanja na bezbednosne snage.

Policija se suočava sa optužbama za brutalnost zbog upotrebe suzavca, vodenih topova i gumenih metaka. Uhapšeno je stotine ljudi, među kojima ima i maloletnika.

Rama je najavio jednokratnu novčanu nagradu od 2.500 evra za policajce na prvoj liniji, uz značajno povećanje plata planirano za 2027. godinu.

Dok se obe strane pripremaju za dalju eskalaciju, ishod ostaje neizvestan. Bez vođstva koje bi pregovaralo i bez posredovanja Evropske unije i Sjedinjenih Država, ova pat-pozicija preti da produži političku nestabilnost.

Prema rečima Andonija, Ramina vlada koristi silu kao glavno sredstvo jer je izgubila moralni autoritet.

– Demonstranti su uporni i agresivni, dok Rama igra na kartu sile preko policije. Moguće je da će se mladi prvo taktički povući sa ulica usled iscrpljenosti, ostavljajući teret dokazivanja na Rami – stavljajući odgovornost na premijera da dokaže ima li njegova vlast legitimitet, sposobnost i iskrenu nameru da sprovede reforme i reši krizu koju je upotreba policijske sile samo dodatno produbila – zaključio je Andoni.

BONUS VIDEO: Nasilni protesti u Tirani