“REKLI SU NAM DA JE PREVIŠE OPASNO” NASA zna kako da skrene asteroid, ali može li japanska sonda to da izvede?

Proletanje japanske svemirske sonde” Hajabusa 2” pored asteroida Torifune veliki je iskorak u oblasti planetarne odbrane, koji takođe pokazuje rastuće sposobnosti Japana u istraživanju svemira i zaštiti Zemlje od kosmičkih pretnji.

“Hajabusa2” uspešno je proletela na udaljenosti od svega 800 metara od asteroida, saopštila je 5. jula Japanska agencija za istraživanje svemira (JAXA).

Agencija je navela da je sonda izvršila sve planirane manevre i da je besprekorno odgovorila na sve komande iz kontrolnog centra na Zemlji, udaljenog oko 100 miliona kilometara. Šef misije Juja Mimasa rekao je da je prelet pored asteroida bio “tako težak, kao da iz Okinave pogodite novčić od jednog jena postavljen na ostrvo Hokaida”. Masaki Fudžimoto, direktor Instituta za svemirske i astronomske nauke pri JAXA, ocenio je misiju kao veliki uspeh.

– Uspeli smo da svetu pokažemo da posedujemo tehnologiju kojom možemo da promenimo putanju asteroida koji se kreće ka Zemlji – rekao je on ranije ovog meseca.

“Hajabusa” je nakon preleta vratila na Zemlju spektakularne slike asteroida.

Dva iznenađenja za naučnike

Kad su snimci Torifuna stigli ujutro 6. jula po japanskom vremenu, Makoto Jošikava, bivši šef misije “Hajabusa 2”, i njegov tim u JAXA doživeli su dva iznenađenja, piše Space.com.

Ispostavilo se da je Torifune kontaktni binarni asteroid, odnosno telo nastalo spajanjem dva kamena bloka pod dejstvom gravitacije, a pristigle slike bile su znatno detaljnije i veće nego što se očekivalo.

“Hajabusa 2” je lansirana u decembru 2014, a četiri godine kasnije stigla je do asteroida Rjugu. Sonda je prikupila uzorke sa njegove površine i dopremila ih na Zemlju 2020, a nakon toga je JAXA isplanirala produženu misiju koja podrazumeva prelet pored jednog asteroida i susret sa malim asteroidom 1998 KY26 u 2031.

“Rekli su nam da je to previše opasno”

Kod ovakvih preleta sonde se obično približavaju asteroidima na udaljenosti od oko 100 km. Međutim, u slučaju “Hajabuse 2” takva udaljenost ne bi omogućila dobijanje dovoljno kvalitetnih fotografija – jedva bi mogao da se vidi osnovni oblik asteroida sa kamera sonde.

Naučnici iz tima su se “pobunili”, nakon čega su inženjeri prvo predložili da se sonda približi na 10 km, a potom su na njihovo dalje insistiranje potvrdili da može bezbedno da priđe na svega 1 kilometar od centra asteroida.

Ali, samo mesec dana pre planiranog preleta, Mimasu, šef produžene misije, predložio je da se sonda približi još više – na svega 800 metara.

– Neki članovi naučnog tima odmah su rekli: “Ne, to je previše opasno’” nakon čega je usledila veoma žustra rasprava – ispričao je Jošikava.

Planetarna odbrana

“Hajabusa 2” je prvi put registrovala asteroid Torifune 19. juna. Jošikava je istakao da prelet pored asteroida nije bio samo prilika za dobre snimke.

– Ova misija može se posmatrati kao demonstracija koncepta brzog izviđanja u okviru planetarne odbrane – rekao je Jošikava, objašnjavajući da je njome potvrđena sposobnost brzog prikupljanja podataka o do tada nepoznatom asteroidu – sposobnost koja bi u budućnosti mogla da bude od presudnog značaja za planiranje misija čiji je cilj skretanje putanje asteroida koji preti Zemlji.

“Nismo NASA”

Kazuto Suzuki, profesor Univerziteta u Tokiju, ocenio je da je Japan “jedna od najsposobnijih zemalja” kad je reč o planetarnoj odbrani od asteroida.

– Japan predvodi misije čiji je cilj priprema odgovora u slučaju da bude otkriven asteroid koji se kreće putanjom sudara sa Zemljom – rekao je on.

Ipak, Suzuki je priznao da Japan još nije dostigao nivo američke svemirske agencije NASA (koja je 2022. letelicom udarila u asteroid Dimorfos da skrene njegovu orbitu), Evropske svemirske agencije (ESA) i kineskog svemirskog programa, piše “Saut Čajna morning post” (SCMP). Sve ove organizacije, svaka u okviru svojih programa, rade na razvoju tehnologija za suprotstavljanje pretnji udara asteroida koji bi mogao da izazove masovno izumiranje, slično događaju Čikšulub, kada je pre 66 miliona godina asteroid pogodio poluostrvo Jukatan u Meksiku i doveo do nestanka oko 75% svih tadašnjih vrsta.

A ta pretnja je stvarna, piše SCMP.

Od oko 1,2 miliona do sada identifikovanih asteroida u Sunčevom sistemu, više od 36.000 svrstano je u objekte bliske Zemlji, dok se oko 1.700 nalazi na listi ESA zavedeno kao tela koja zahtevaju redovno praćenje.

Prema NASA-i, najveća potencijalna opasnost je asteroid 101955 Benu, čija se masa procenjuje na oko 74 miliona tona. Verovatnoća da će ovo nebesko telo, široko oko 500 metara, da udari u Zemlju kad se ponovo približi našoj planeti u septembru 2182. iznosi 1:2.700.

“Scenario Brusa Vilisa”

Prema Suzukiju, među mogućim strategijama planetarne odbrane nalaze se:

• korišćenje robota za iskopavanje površine asteroida,
• postavljanje eksploziva radi njegovog uništenja ili promene putanje, kao i
• namerno usmeravanje svemirske letelice u sudar sa nebeskim telom.

Još jedna mogućnost bila bi slanje tima astronauta na površinu asteroida kako bi ga razneli eksplozivom, što je Suzuki nazvao “scenarijem Brusa Vilisa”, aludirajući na radnju filma Armagedon iz 1998.

– Sve opcije su na stolu za razmatranje – rekao je Suzuki.

Ovo je krajnja destinacija “Hajabuse”

Preletom pored asteroida nije okončana misija japanske sonde. Konačno odredište produžene misije je mali asteroid 1998 KY26, stenovito telo prečnika oko 11m koje se veoma brzo okreće oko svoje ose, sa kojim bi “Hajabusa” trebala da se susretne 2031.

– Ovaj poduhvat je veoma važan, jer postoji stvarna zabrinutost da će Zemlju pre ili kasnije da pogodi neki džinovski asteroid – rekao je za SCMP Lens Getling, predsednik istraživačke kompanije “Neksijal riserč” iz Tokija.