Apel onkologa: Jednu stvar ne treba držati u frižideru

Hrana nije bezbedna samo zato što je u frižideru: materijal u kojem se čuva može da bude presudan faktor u razvoju opasnih bolesti kao što je rak.

Onkolozi širom sveta upozoravaju da značajan deo rizika od raka dolazi iz neposrednog okruženja – malih, ponovljenih izlaganja kancerogenim hemikalijama. Jedna od najopasnijih, a ujedno i najčešćih navika u domaćinstvima, jeste držanje hrane u plastičnim posudama u frižideru.

– Jedno od najčešćih pitanja koje čujem od pacijenata je: “Zašto se rak pojavio?”. Istina je da sada razumemo da značajan deo rizika dolazi iz našeg okruženja i svakodnevne izloženosti, a ne samo iz gena. To uključuje i način na koji skladištimo hranu – kaže dr Sunil Kamat, onkolog iz Klivlendske klinike.

Cilj stručnjaka nije širenje panike, već edukacija o tome kako mala, ali učestala izlaganja toksinima tokom vremena akumuliraju rizik od razvoja malignih bolesti.

Apel onkologa: Jednu stvar ne treba držati u frižideru

Rak se retko javlja kao rezultat jednog izolovanog incidenta. Ako izuzmemo nasledne faktore, maligna oboljenja su najčešće ishod decenijskog taloženja štetnih uticaja iz našeg okruženja.

– Način na koji skladištite hranu može delovati beznačajno, ali utiče na to koliko je telo izloženo hemikalijama koje utiču na hormone, upale i ćelijsko zdravlje. Sve to, u kombinaciji sa genetikom i načinom života može da igra ulogu u ukupnom riziku od raka kod osobe – objašnjava dr Tingting Tan, medicinski onkolog iz Čikaga.

Iako je plastika postala nezamenljiv deo moderne kuhinje zbog svoje praktičnosti, njena upotreba nosi skrivene rizike.

– Generalno, teško je nadmašiti pogodnost plastike, uključujući i za skladištenje hrane. Međutim, “hemijsko ispiranje” plastike u namirnice trebalo da bude crveni alarm za svakog pojedinca – upozorava dr Adil Kan, hemonkolog i epidemiolog iz Dalasa.

Upravo zbog toga, onkolozi apeluju na javnost da prestane da koristite plastične posude za čuvanje ostataka hrane.

– Nažalost, nauka još nema precizno definisan “bezbedan” nivo izloženosti ovim hemikalijama tokom vremena. Ali je istina sledeća: ne možete promeniti ono čemu ste već bili izloženi, ali apsolutno imate moć da promenite ono što će se dešavati od danas pa nadalje – napominje dr Kamat.

Četiri razloga zašto plastika povećava rizik od raka

Onkolozi upozoravaju da skladištenje hrane u plastičnim posudama direktno izlaže organizam ispuštenim hemikalijama i mikroplastici, faktorima koji dokazano doprinose razvoju malignih bolesti. Situacija postaje dodatno opasna kada se u jednačinu uključe faktori poput dotrajalosti materijala i visoke temperature namirnica.

Slede 4 ključne činjenice o vezi između plastične ambalaže i rizika od raka koje bi svako trebalo da zna.

1. Ispuštanje hormonskih ometača

Plastika je hemijska struktura koja se fizički razgrađuje. Mnoge vrste plastike sadrže štetne materije – kao što su BPA (bisfenol A), ftalati i stiren – koje vremenom dospevaju u hranu.

– BPA je poznat kao hormonski ometač (ksenoestrogen) koji deluje slično estrogenu, povećavajući rizik od nekoliko vrsta raka (uključujući rak dojke), srčanih oboljenja i problema sa plodnošću – ističe dr Kan.

Čak i proizvodi deklarisani kao “BPA-free” nisu bezbedni, jer mogu da ispuštaju mikroplastiku ili slična jedinjenja čiji uticaj na zdravlje još nije u potpunosti istražen.

– Slično tome, sve plastične posude imaju mogućnost oslobađanja mikroplastike u hranu, i dok se istraživanja mikroplastike i nanoplastike razvijaju, ne smatra se da su povoljne za zdravlje, uključujući rizik od raka – upozorava dr Kan.

2. Problem dotrajalosti i poroznosti

Stara, izgrebana plastika je opasnija od nove. Pranje u mašini za sudove, mehaničko opterećenje i toplota stvaraju sitne pukotine u strukturi materijala.

– Tanke posude za poneti i posude za jednokratnu upotrebu nisu napravljene da se peru i ponovo koriste 50 puta. Što je plastika manje izdržljiva, brže se razgrađuje i brže ispire hemikalije u hranu – kaže za portal “Parade” dr Kamat.

Ipak, čak ni trajnije plastične posude nisu imune ako su stalno izložene toploti ili kiseloj hrani.

– Ako je površina posude oštećena, to povećava šanse da hemikalije ili mikroplastika završe u hrani. Sa stanovišta prevencije raka, ta mutna, iskrivljena posuda nije vredna čuvanja – dodaje dr Tan

3. Opasnost od mikrotalasne

Zagrevanje hrane u plastici značajno ubrzava oslobađanje štetnih materija. Oznaka “bezbedno za mikrotalasnu” često samo znači da se posuda neće istopiti, ali ne garantuje odsustvo hemijskog ispiranja.

– Idealno bi bilo da ljudi u potpunosti izbegavaju mikrotalasnu dok je hrana u plastici. Prebacivanje obroka na stakleni ili keramički tanjir traje 30 sekundi, a drastično smanjuje izlaganje mikroplastici – naglašava dr Kamat.

4. Skladištenje vrele hrane

Mnogi greše stavljajući vrelu hranu direktno sa šporeta u plastične posude. Toplota izaziva termičko opterećenje plastike i stvara idealne uslove za hemijsku reakciju.

– Stavljanje obroka direktno sa šporeta u plastičnu posudu stvara idealne uslove za hemijsko ispiranje. Čak i bez mikrotalasne, vrela hrana termički opterećuje materijal od samog početka – kaže dr Kamat.

Preporuka je da se hrana uvek ohladi na sobnoj temperaturi pre prebacivanja, ili još bolje, da se odmah koristi staklo.

Praktična rešenja: Šta koristiti umesto plastike

Nema potrebe za bacanjem hrane koja je već u frižideru, ali bi buduće korake trebalo usmeriti ka sigurnijim materijalima. Onkolozi preporučuju sledeće alternative plastici:

• Staklene posude: Najsigurnija opcija. One su stabilne, netoksične i ne ispuštaju hemikalije čak ni kada se zagrevaju.
• Nerđajući čelik: Odličan za hladno čuvanje namirnica, osim za veoma kiselu ili slanu hranu koja može izazvati koroziju.
• Keramika: Stabilna opcija koja ne reaguje sa hranom.
• Visokokvalitetni silikon: “Platinasti silikon” je znatno bezbednija opcija od plastike za skladištenje i kuhinjski pribor.

Oprez sa poklopcima: I staklene posude često imaju plastične poklopce – važno je proveriti njihovo stanje i paziti da hrana ne dolazi u direktan kontakt sa njima.

– Ne morate sutra baciti svaki plastični predmet iz kuhinje. Dovoljno je da napravite dve promene: prestanite da koristite plastiku u mikrotalasnoj i zamenite dotrajale posude staklenim. Te male, praktične akcije mogu značajno promeniti dugoročne zdravstvene ishode – zaključuje dr Kamat.