Evropska aviokompanija na ivici bankrota: Nagomila ogromne dugove

Letonski avio-prevoznik ErBaltik podneo je zahtev za zaštitu od bankrota po poglavlju 11 u Njujorku, saopštila je kompanija, dok nastoji da restrukturira svoj dug i prebrodi krizu u sektoru izazvanu ratom u Iranu. Sukob je doveo do skoka cena mlaznog goriva, što je zaustavilo pregovore sa poveriocima, javio je Rojters.

Kompanija ErBaltik je u saopštenju navela da je obezbedila 350 miliona evra finansiranja od grupe zajmodavaca, uključujući Stratedžik Valu Partners, Barklis, Hejfin Kapital Menadžment, Morgan Stenli i Ouktri Kapital Menadžment. Ovaj novac bi trebalo da podrži poslovanje tokom procesa restrukturiranja. Generalni direktor kompanije, Erno Hilden, izjavio je na konferenciji za novinare da je kamatna stopa na to finansiranje oko 12 odsto i da se čeka odobrenje suda.

„U narednim mesecima razgovaraćemo sa svim zainteresovanim stranama kako bismo se dogovorili o održivim uslovima“, rekao je Hilden. Takođe je najavio da kompanija planira da poveća godišnji profit za 44 miliona evra.

Otkazivanje porudžbina aviona

Sudski podnesak otkriva da će erBaltik iskoristiti stečajni postupak da otkaže ili odloži isporuke porudžbine 40 dodatnih Erbasovih aviona u vrednosti od 3,5 milijardi dolara. Kompanija takođe planira da odloži isporuke motora Prat i Vitni u vrednosti od 106,7 miliona dolara. Već je kontaktirala Erbas u vezi sa odlaganjem isporuka zakazanih za kasnije ove godine. RTX, vlasnik Prat i Vitni, odbio je da komentariše situaciju.

Kompanija AirBaltic je potvrdila da će letovi biti nastavljeni po planu tokom sudskog postupka, koji se očekuje da će biti završen do juna sledeće godine.

Posledice rata u Iranu

Američki rat sa Iranom udvostručio je cenu mlaznog goriva i izazvao najgoru krizu u avio-industriji od pandemije koronavirusa. Investitori i rukovodioci upozoravaju da se ove prezadužene avio-kompanije suočavaju sa bankrotom. „ErBaltik doživljava ozbiljnu finansijsku krizu zbog kombinacije finansijskih i geopolitičkih faktora“, napisala je uprava kompanije u podnesku za stečajni sud.

Kompanija ima oko 583 miliona dolara duga i obaveza po osnovu finansijskog lizinga. Takođe duguje 106 miliona evra na ime poreza na zarade i raznih taksa za avijaciju. Njen prihod u 2025. godini iznosio je oko 779 miliona evra.

Prilagođavanje broja zaposlenih

U razgovoru za Rojters, Hilden je rekao da je erBaltik u pregovorima sa sindikatima o „prilagođavanju broja zaposlenih“. Rekao je da je to logičan nastavak postojećih planova za smanjenje kapaciteta. Kompanija, koja već deceniju povećava svoju radnu snagu, trenutno zapošljava više od 3.000 ljudi.

„Verujem da je osnovna delatnost kompanije airBaltic veoma zdrava. Kada implementiramo novi poslovni plan, vidim svetlu budućnost za kompaniju“, rekao je Hilden. Dodao je da će najveća promena u poslovanju tokom restrukturiranja biti smanjenje usluga iznajmljivanja aviona i posade drugim prevoznicima.

Alternativa likvidaciji

Većinski vlasnik kompanije airBaltic, koja ima flotu od oko 50 aviona Airbus A220-300, je letonska vlada, dok nemačka Lufthansa drži manjinski udeo od 10 odsto. Pre nego što su podneli zahtev za bankrot, vlasnici obveznica trebalo je da glasaju o planu prikupljanja 257 miliona evra uz kamatu od 25 odsto. Letonski premijer Andris Kulbergs rekao je da je postupak po Poglavlju 11 pokrenut jer vlasnici više od 70 odsto duga smatraju da je likvidacija kompanije bolja opcija.

„Smatram da je ovo rešenje jedna od najboljih opcija za osiguranje opstanka kompanije airBaltic, jer nam daje neophodne alate i vreme za sprovođenje plana restrukturiranja“, rekao je Kulbergs u saopštenju. Dodao je da vlada i dalje traži strateškog investitora dok kompanija smanjuje svoju flotu i reorganizuje svoje obaveze.

ErBaltik je druga avio-kompanija koju su pogodile posledice rata u Iranu, nakon što je američki niskotarifni prevoznik Spirit Erlajns propao u maju. Spirit je podneo zahtev za bankrot mesecima pre početka sukoba krajem februara, nakon što nije uspeo da obezbedi podršku kreditora za vladinu pomoć. Druge kompanije, poput ErAzije, takođe traže svež kapital.

Primena SAS modela

Hilden, koji je vodio skandinavski SAS kroz slične postupke bankrota od 2022. do 2024. godine, kaže da ErBaltik cilja na isti model. „To im daje tampon prostor da dovedu svoju kuću u red. Ne vidim razlog zašto ErBaltik ne može da uradi isto što i SAS“, rekao je analitičar Džon Striklend.

Iv Šviter, osnivač kompanije Vectus Intelligence, smatra da je put kroz Poglavlje 11 verovatno održivija struktura kapitala od one koja se nudila pre nedelju dana.

Planovi preveliki za stvarno tržište

Avio-kompanija je planirala da poveća svoju flotu na 100 aviona. Prema rečima analitičara avijacije Simonasa Bartkusa, očekivali su razvoj tranzitnog saobraćaja iz Rusije, Belorusije i Ukrajine preko Rige. „To više nije opcija, a kompanija je postala prevelika za svoje tržište. Skok cena goriva učinio je situaciju kritičnom i nisu imali vremena da pronađu drugo rešenje“, rekao je Bartkus.

Premijer Kulbergs je u videu na X mreži objavio da je erBaltik do aprila potrošio 380 miliona evra prikupljenih putem obveznica iz 2024. godine. Hitni državni zajam od 30 miliona evra potrošen je u junu, a kompanija je pokušala da izda u zakup višak aviona. „Za održavanje ruta u Baltiku i Letoniji potrebno je samo 30 aviona, a ne 100“, zaključio je premijer.

(Indeks)