Šta će biti ako pregovori s MOL-om propadnu pred novi “dan D”? Rusi ne daju NIS, a da li ima spasa za Rafineriju Pančevo? (VIDEO)

Sutra ističe rok predviđen za postizanje dogovora između Srbije i mađarskog MOL-a o potencijalnom preuzimanju ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, u okviru licence koju je izdala američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAK). Reč je o licenci koja se odnosi na pregovore i eventualni dogovor o vlasničkim promenama, dok druga, operativna licenca, koja omogućava nesmetano poslovanje NIS-a uprkos američkim sankcijama prema ruskom kapitalu, važi do 16. juna.

Ipak, kako sada stvari stoje, konačni dogovor ni ovoga puta nije na vidiku. Pojedine ključne tačke pregovora ostale su otvorene, a u javnosti nema mnogo informacija o tome šta je trenutno najveći kamen spoticanja između svih uključenih strana. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je juče da pregovori “ne idu dobro”, što dodatno pojačava neizvesnost oko budućnosti kompanije.

O tome su ovog jutra u “Jutru na Blic” diskutovali stručnjaci za energetiku Velimir Gavrilović i Dušan Vasiljević, analizirajući moguće scenarije i posledice po domaće tržište energenata.

Rusima prodaja NIS-a trenutno ne donosi konkretnu korist

Komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da pregovori o NIS-u “ne idu dobro” i da se u pozadini vode ozbiljne političke i poslovne igre, stručnjak za energetiku Dušan Vasiljević ocenio je da je situacija praktično ista kao i prethodnih meseci – pre svega zato što ruska strana nema interes da proda svoj udeo u kompaniji.

Kako je objasnio, Rusima prodaja NIS-a trenutno ne donosi konkretnu korist: novac od eventualne transakcije bio bi blokiran zbog sankcija, dok bi istovremeno izgubili važnu kompaniju i politički uticaj u regionu. Zbog toga, smatra Vasiljević, Moskvi najviše odgovara održavanje postojećeg stanja, odnosno status quo.

Iako ruski Gazpromnjeft zvanično saopštava da pregovara sa MOL-om, Vasiljević ističe da treba posmatrati konkretne poteze, a ne izjave. Prema njegovim rečima, upravo činjenica da ruska strana ne pokazuje stvarnu spremnost za prodaju predstavlja glavni razlog zbog kojeg su pregovori trenutno u zastoju.

– A naši pregovori sa MOL-om su više jedna vežba jer to ništa ne određuje. Šta ćemo se mi dogovarati sa MOL-om koji nije kupac, koji nije kupio, koji nije vlasnik? Znači, mi možemo samo da pričamo šta bi bilo kad bi bilo, ako jednoga dana oni postanu vlasnik. I da li se onda oni sa time slažu – ono što mi želimo, a ne što možemo da im zahtevamo. To jeste jako ružno, neugodna situacija, ali je takva. Mi nismo od primarnog interesa ni Americi ni Rusiji. Rusiji jesmo više nego Americi jer je Rusija tu na ovom kontinentu, pa je prisutna i njima je bitno da budu, da ostanu prisutni i u regionu i na Balkanu i u Srbiji, u Bosni, u Crnoj Gori, gde god. I oni će učiniti sve da ova situacija ostane takva kakva jeste, odnosno da se eventualno vrati na početne pozicije, nadajući se da će se sukob u Ukrajini nekako raspetljati, smiriti, sankcije malo povući, jer ona njihova pozicija sada je mnogo bolja i jača nego ranije. Rusi sada isporučuju naftu. Sad su Evropljani ponovo dali nekakav oprost da može i dalje da se kupuje. I oni mogu da postavljaju uslove kakve ranije nisu mogli na način kako ranije nije moglo – rekao je Vasiljević.

Velimir Gavrilović ocenio je takođe da je ruska strana “nevoljni prodavac”, odnosno da na prodaju udela u NIS-u pristaje pod pritiskom sankcija, zbog čega joj odgovara prolongiranje čitavog procesa.

On smatra da je trenutno najrealniji scenario novo odlaganje primene američkih sankcija kroz produženje OFAK licenci, kako za operativni rad NIS-a i pančevačke rafinerije, tako i za završetak same transakcije.

Pitanje nacionalizacije se opet pominje

Sa druge strane, Dušan Vasiljević upozorava da se ponovo otvara mogućnost nacionalizacije NIS-a, odnosno preuzimanja kompanije od strane države Srbije. Prema njegovim rečima, “to rešenje se polako penje na agendu Vlade“. Kako govori – ta opcija je ranije bila potisnuta, ali sada deluje kao scenario koji se sve češće pominje kako pregovori ulaze u ćorsokak. Ipak, ističe da bi takav potez imao ozbiljne političke posledice i da Srbija za njega ne bi mogla da se odluči bez snažne podrške i Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.

– Srbija sama sebi priprema teren da ukoliko dođe do toga da to bude iznuđeni korak koji nikako drugačije nije mogao. Međutim, nama je svima jasno, naravno, da su političke posledice takvog jednog poteza nepredvidive ili dosta teške ili velike svakako, jer to Rusi svakako ne bi dobrovoljno prihvatili. Naljutili bi se, najblaže rečeno. I za takav potez bi Srbija morala da obezbedi vrlo jaku podršku političku i Evrope i Amerike, ali bi to istovremeno značilo da je Srbija spremna na jedan vrlo veliki politički zaokret. E sad, ustvari takav potez je u suštini upravljanje štetom ili rizikom u ovom trenutku – kaže Vasiljević.

Vasiljević je ocenio da bi eventualna nacionalizacija NIS-a bila potez kojim bi država pokušala da kontroliše štetu i zadrži upravljanje strateški važnim energetskim resursom. Kako je naveo, država bi na taj način mogla direktnije da planira razvoj energetskog sektora, imajući u vidu da je kontrola energetike od ključnog značaja za svaku državu.

Šta Srbija može da uradi da zaštiti Rafineriju?

Na pitanje da li je najveći problem trenutno neizvesnost oko budućeg rada Pančevačke rafinerije i njenog kapaciteta, sagovornici su ukazali da je upravo to jedna od ključnih tema o kojoj se poslednjih meseci sve više govori.

Posebno zbog činjenice da NIS i Rafinerija imaju značajan uticaj na punjenje državnog budžeta i stabilnost domaćeg energetskog tržišta. Kako je istaknuto u razgovoru, o toj temi se dugo spekulisalo u javnosti, a sada je i resorno ministarstvo počelo otvorenije da govori o mogućim posledicama i scenarijima.

– I država Srbija ima tu neke ingerencije i dalje. Preko energetske licence može da reaguje, može da izmeni energetsku licencu i da traži da nivo godišnje prerade Rafinerije bude na nekom nivou koji odgovara potrebama tržišta. Pogledajmo šta je bilo poslednjih šest, sedam, osam godina, koji je procentualni prerađen bio domaći konzum u Rafineriji nafte u Pančevu i tražimo da to bude minimum godišnje prerade i kod novog većinskog vlasnika. To je negde osamdeset pet procenata godišnjeg konzuma u Srbiji – kaže Gavrilović.