Suvo utapanje – tiha opasnost nakon kupanja: Kada je kašalj posle boravka u vodi znak za uzbunu

Suvo utapanje je uobičajen, ali nemedicinski naziv za situaciju u kojoj se problemi sa disanjem razvijaju polako, nekoliko sati nakon izlaska iz vode. Dok zvanična medicina svako oštećenje pluća izazvano vodom naziva utapanjem, ovaj izraz je postao popularan u javnosti kako bi se opisali retki i opasni slučajevi odloženih reakcija tela.

Do komplikacija dolazi kada organizam ostane bez kiseonika, što može da izazove teške posledice po zdravlje ako se ne reaguje na vreme. Zbog toga je od ključne važnosti da se nakon svakog incidenta u vodi, gde je osoba pokazala bilo kakve poteškoće, odmah potraži hitna medicinska pomoć kako bi se sprečilo dalje pogoršanje stanja u organizmu.

Šta je suvo utapanje

Suvo utapanje se ponekad koristi za opisivanje događaja u kojima je pojedinac bio u vodi, nije imao trenutne poteškoće sa disanjem, a zatim je doživeo zdravstvene posledice ili preminuo danima kasnije. Naziva se i sekundarno ili odloženo utapanje.

Suvo utapanje je senzacionalizovano 2017. godine kada je izašao novinski članak koji opisuje četvorogodišnjeg dečaka koji je preminuo nedelju dana nakon igranja u plitkoj vodi. Međutim, dalja istraga je otkrila da je dete preminulo zbog srčanog stanja, a ne zbog utapanja.

I kasniji slučajevi, u kojima deca nisu imala početne probleme sa disanjem, ali su doživeli neočekivane simptome danima kasnije, bili su uzrokovani osnovnim medicinskim stanjima.

Moguće je da se simptomi disanja pogoršaju 4 do 6 sati nakon potapanja u vodu. Međutim, ovi slučajevi su retki, i mnogo je češće da znaci utapanja postanu očigledni odmah.

Šta se dešava kod utapanja

Utapanje je medicinski ispravan termin za respiratorno oštećenje (poteškoće sa disanjem) koje se razvija kada je neko potopljen ili uronjen u tečnost. Utapanje može da se klasifikuje kao fatalno ili nefatalno. Nefatalni slučajevi su mnogo češći, sa pet nefatalnih utapanja na svako fatalno utapanje.

Kod utapanja, povreda nastaje usled lišavanja kiseonika. Pojedinci su obično lišeni kiseonika na jedan od tri načina:

• Značajne količine vode uđu u pluća. Obično telo reaguje kako bi pokušalo da to spreči. Kada male količine slatke vode uđu u pluća, telo to može ponovo da apsorbuje. Međutim, velike količine mogu da izazovu trenutno utapanje.
• Povreda pluća uzrokuje kontinuirano lišavanje kiseonika. Kontaminirana voda – na primer, voda koja sadrži bakterije, gljivice, prljavštinu/pesak, hemikalije ili druge zagađivače, može da izazove poteškoće sa disanjem satima nakon događaja.
• Grčevi glasnih žica uzrokuju lišavanje kiseonika. Kao odgovor na epizodu utapanja, glasne žice pojedinca mogu da upadnu u grč (laringospazam), sprečavajući disanje. Ovo takođe sprečava vodu da uđe u pluća. Grčevi glasnih žica se često nazivaju „suvo utapanje“ jer voda ne ulazi u pluća. Međutim, to je i dalje događaj potapanja i smatra se utapanjem.

Simptomi suvog utapanja

Znaci i simptomi svih vrsta utapanja obično se javljaju odmah, retko se dešava da simptomi počnu više od nekoliko minuta nakon događaja.

Simptomi zavise od ozbiljnosti događaja i od toga da li je pojedinac svestan. Događaji utapanja mogu da se dese brzo. Deca koja ne znaju da plivaju mogu postati potpuno potopljena za manje od minuta, dok odrasli ponekad mogu duže da ostanu iznad vode.

Pojedinci mogu da dožive:

• Anksioznost (usled nedostatka kiseonika ili poteškoća sa disanjem)
• Pospanost ili gubitak svesti
• Odsustvo disanja
• Hvatanje vazduha
• Kašljanje i pljuvanje
• Povraćanje
• Plavičastu nijansu kože (cijanoza) usled nedostatka kiseonika

Kada se jave odloženi simptomi, oni mogu da uključuju:

• Kašalj koji se pogoršava ili ne prolazi
• Brže disanje
• Povraćanje
• Promene mentalnog statusa (npr. konfuzija ili gubitak svesti)

Kada potražiti medicinsku pomoć

Svako ko ne diše normalno nakon boravka u vodi zahteva hitnu medicinsku pomoć. Simptomi na koje treba obratiti pažnju uključuju:

• Brzo ili ubrzano disanje
• Kontinuirani kašalj
• Nepravilno disanje
• Konfuzija
• Gubitak svesti.

Obično su pojedinci koji su odmah spaseni i ne pokazuju nikakav kašalj ili poteškoće sa disanjem uglavnom dobro i mogu da ostanu kod kuće. Međutim, ako se bilo koji od sledećih simptoma pojavi u satima nakon događaja utapanja, savetuje se traženje medicinske pomoći:

• Kašalj
• Poteškoće sa disanjem
• Pospanost
• Konfuzija.

Faktori rizika kod odraslih

Najčešća mesta na kojima se odrasli utapaju su reke, jezera ili okean.

Kod odraslih, rizik od utapanja se povećava sa:

• Panikom tokom plivanja
• Upotrebom alkohola ili droga pre ili tokom boravka u vodi
• Traumom glave, kao što je usled skakanja u plitku vodu
• Opasnim situacijama, poput plivanja daleko od obale ili u uzburkanoj vodi

Medicinski hitni slučajevi u vodi mogu da povećaju rizik od utapanja. Primeri uključuju:

• Napade (konvulzije)
• Srčane hitne slučajeve, kao što je srčani udar
• Hipoglikemiju (nizak nivo šećera u krvi, što može da izazove konfuziju ili gubitak svesti)
• Hipotermiju (niska telesna temperatura usled hladne vode)

Faktori rizika kod dece

Čest uzrok utapanja kod odojčadi je nedostatak nadzora tokom kupanja. Utapanje može da se dogodi u roku od nekoliko minuta.

Najčešći uzrok suvog utapanja kod starije dece je plivanje u bazenu. Deca mogu da uskoče kada bazen nije ograđen ili adekvatno zaštićen ogradom.

Utapanje je vodeći uzrok smrti kod dece uzrasta od 1 do 4 godine, odmah iza urođenih anomalija. To je jedan od prva tri uzroka nenamerne smrti kod ljudi mlađih od 30 godina.

Dijagnoza

Medicinski testovi se koriste da bi se razumela ozbiljnost događaja utapanja. Test saturacije kiseonikom može brzo da proceni nivoe zasićenosti kiseonikom kod pojedinca, što može da pomogne pružaocima nege da razumeju koliko dobro pacijent diše. Rendgenski snimak grudnog koša može da identifikuje vodu u plućima.

Rendgenski snimak takođe može da identifikuje plućni edem, što je višak tečnosti u plućima koji može da se razvije usled oštećenja pluća.

Lečenje

Lečenje svih vrsta utapanja obično uključuje pažljivo posmatranje tokom nekoliko sati ako je pojedinac bio potopljen ili uronjen u vodu i ima minimalne simptome, poput kašlja.

Ponekad je mala količina vode prisutna u plućima. Obično je u redu ako mala količina vode dospe u pluća, jer ona mogu da apsorbuju male količine vode bez daljih komplikacija – posebno ako se radi o čistoj vodi.

Nedostatak kiseonika može da dovede do zastoja srca i oštećenja organa. Hitno lečenje će uključivati započinjanje kardiopulmonalne reanimacije (CPR) ako je disanje oštećeno ili ako postoje znaci niskog nivoa kiseonika.

Dodatni tretmani mogu da uključuju antibiotike, lekove ili tretmane koji pomažu pojedincu da diše (npr. upotreba ventilatora i bronhodilatatora). Ako je pojedinac doživeo druge komplikacije, kao što su hipotermija ili povreda kičmene moždine, i one će biti lečene.

Prevencija suvog utapanja

Kada se razmatraju mere prevencije utapanja, od ključnog je značaja razumeti da može biti potreban samo minut ili dva da dođe do smrti ili dugotrajnog oštećenja. Za malu decu, stalan nadzor tokom kupanja, plivanja i aktivnosti u vodi je imperativ.

Preventivne mere za odrasle i decu uključuju:

• Nošenje prsluka za spasavanje svih osoba u čamcu predstavlja osnovnu meru bezbednosti.
• Upisivanje dece na časove plivanja kod obučenih profesionalaca doprinosi njihovoj sigurnosti u vodi.
• Osobama koje ne znaju da plivaju, a borave pored vode, preporučuje se pohađanje časova plivanja.
• Kada su deca u blizini bazena, neophodno je obezbediti da je prostor ograđen, a kapija uvek zatvorena.
• Boravak i igra dece u blizini plaže zahtevaju neprekidan nadzor odrasle osobe.
• Izbegavanje samostalnog plivanja smanjuje rizik od nesreća.
• Plivanje na plaži preporučljivo je isključivo u prisustvu spasilaca.
• Kretanje po zaleđenim površinama jezera predstavlja ozbiljnu opasnost i treba ga izbegavati.
• Konstantan nadzor male dece i prohodale dece neophodan je u blizini svih izvora vode, uključujući banje, đakuzije, kade, bazene, ribnjake i jezera, ali i priručne predmete poput kanti, dečijih bazenčića ili velikih ručnih frižidera sa poklopcem.
• Određivanje jedne odrasle osobe za nadzor dece u vodi i njihovo smenjivanje sprečava umor i pad koncentracije.
• Izbegavanje plivanja pod uticajem alkohola ili droga sprečava narušavanje rasuđivanja i usporavanje reakcija.
• Praćenje vremenskih prilika i kretanja vode, poput morskih struja, ključno je za bezbedan boravak u vodi.
• Obezbeđivanje odgovarajuće sigurnosne opreme u blizini, kao što su plutajući uređaji, spasilačke kuke i automatski eksterni defibrilatori, omogućava brzu reakciju u slučaju opasnosti.

Takođe je korisno ako su prisutne osobe koje znaju kako da bezbedno spasu osobu koja se utapa, izvrše CPR i pruže osnovnu prvu pomoć.

(Verywell Health)