“OVE IZBORE POSMATRA KAO REFERENDUM” Putin zna kako će se završiti, ali jednu stvar NEĆE MOĆI DA SAKRIJE: Rusija bira, Kremlj pomno prati sve

Oko 111 miliona Rusa izlazi na glasanje na prvim regionalnim izborima otkako je počela invazija na Ukrajinu. Iako se očekuje da će vladajuća Jedinstvena Rusija zadržati dominaciju u parlamentu, ulozi za predsednika Vladimira Putina su visoki u trenutku kad rat u Ukrajini gazi svoju petu godinu. Izbori takođe dolaze u senci upozorenja iz Poljske da Rusija planira napade na NATO zemlje.

Glasanje na parlamentarnim izborima u Rusiji održava se tokom tri dana: počelo je u petak i trajaće sve do nedelje. Izbori će se takođe, po prvi put, održati i u četiri oblasti koje je Rusija anektirala od Ukrajine još prve godine rata – Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson.

Očekuje se da će Putinova Jedinstvena Rusija (ER) zadržati svoju “super većinu”, kako je to opisao “Skaj njuz”, u donjem domu parlamenta i glavnom zakonodavnom telu, Državnoj Dumi, gde se bira svih 450 poslanika. “Konkurencija” su joj stranke koje uglavnom podržavaju politiku Kremlja, dok je jedinoj antiratnoj partiji, Jabloko, ograničeno učešće. ER trenutno ima 310 poslaničkih mesta u Dumi, a potrebno joj je najmanje 300 kako bi zadržala dvotrećinsku većinu i mogućnost da progura ustavne promene bez podrške drugih stranaka.

Polovina od ukupno 450 mesta popunjava se na osnovu glasova koje stranke osvoje, dok drugu polovinu dobijaju kandidati koji pobede u pojedinačnim izbornim jedinicama po većinskom sistemu.

– Ishod je skoro potpuno izvestan, ali je glasanje ipak važno za Putina – rekao je dopisnik “Skaj njuza” iz Moskve Ajvor Benet.

“Sistemska opozicija”

Nominalno, Jedinstvena Rusija suočiće se na izborima sa još 10 stranaka. Ali, Putin je tokom svoje vladavine uklonio većinu stvarne opozicije, pa su preostale samo stranke “sistemske opozicije”, kako piše “Skaj njuz”, koje podržavaju većinu njegovih politika, uključujući podršku ratu u Ukrajini.

Na izborima učestvuju:

• Jedinstvena Rusija (ER), partija Vladimira Putina osnovana 2001. Očekuje se da će zadržati svoju dominaciju u parlamentu. Na listi su Sergej Lavrov i Sergej Sobjanin, kao i ratni dopisnik Jevgenij Podubni
• Ruska komunistička partija (CPRF), koju tri decenije predvodi Genadij Zjuganov
• Liberalno-demokratska partija (LDPR), druga glavna opoziciona stranka koju nakon smrti Vladimira Žirinovskog vodi Leonid Slucki. Na listi je i navodni trgovac oružjem Viktor But, poznat kao “trgovac smrću”
• Pravedna Rusija, socijaldemokratska partija koja računa na glasove starijih i sredovečnih glasača nostalgičnim za starim danima SSSR-a
• Novi ljudi, najmlađa frakcija u Dumi okrenuta mlađih glasačima
• Jabloko, jedina stranka koja se protivi ratu u Ukrajini. Njenim kandidatima je dozvoljeno da se takmiče samo za jednomandatne izborne jedinice

Šta se očekuje?

Očekuje se da će Jedinstvena Rusija zadržati svoju dominaciju u Dumi, a da će još četiri partije u parlamentu – koje uveliko podržavaju rat i glasaju isto kao ER o ključnim pitanjima – Komunisti, nacionalistički LDPR, Pravedna Rusija i Novi ljudi – ponovo osvojiti mandate.

Što se tiče Jabloka, malo je verovatno da će osvojiti mesto.

Analitičar Rusije Mark Galeoti rekao je da će Kremlj “osigurati da i dalje ima apsolutnu dominaciju u Dumi“, ali da bi ER moglo biti dozvoljeno da malo “sklizne” radi očuvanja kredibiliteta.

Istraživanje državnog instituta za ispitivanje javnog mnjenja iz avgusta pokazalo je da ER vodi sa 37% podrške, ispred CPRF sa 11,6%. Ali, Rusi su nezadovoljni nakon leta obeleženog ukrajinskim napadima velikog dometa i dugim kolonama na benzinskim stanicama. Sem toga, šira represija usmerena na gušenje neslaganja, uključujući prekide interneta, negativno utiče na raspoloženje javnosti. Prema podacima nezavisne agencije za ispitivanje javnog mnjenja, podrška Putinu pala je sa 87 odsto iz 2025. na 76% u avgustu.

Zašto su izbori važni Putinu?

Iako je malo verovatno da će ER pretrpeti poraz, postoje pokazatelji podrške javnosti Putinu i ratu. To uključuje javni narativ i izlaznost na izbore.

Prema “Skaj njuzu”, Putin je maltene proglasio glasanje za referendum o ratu kad je ove nedelje rekao da bi izlazak na izbore pomogao da se obezbedi “pobeda Rusije” i pokaže volja nacije. To ukazuje na to da on želi da iskoristi izbore za mobilizaciju podrške ratu i legitimizaciju svojih postupaka, dok Kremlj uoči glasanja guši čak i najmanje znakove neslaganja, navodi se.

Poznati portal Theconversation.com navodi da će “ER pobediti, ali da će broj glasova, izlaznost i nivo prinude ispričati pravu priču ruskih ratnih izbora”. “Manja izlaznost ili neubedljiva razlika u korist te stranke biće shvaćeni kao jasan signal o tome kolika je zapravo podrška ratu – kao i nezadovoljstvo vlašću”, navodi se.

Izbori u senci mračnog upozorenja

Prvi parlamentarni izbori u Rusiji od početka invazije na Ukrajinu održavaju se u trenutku kad poljski premijer Donald Tusk upozorava da Moskva planira napade na saveznike Kijeva.

– Postoji realan rizik da će dronovi ili druge vrste projektila ući na teritoriju jedne ili više zemalja na istočnom krilu i čak izazvati razaranja. Zvanično objašnjenje biće da je reč o nesrećnom slučaju i da nema razloga da NATO razmatra odgovor – rekao je Tusk u četvrtak u obraćanju parlamentu.

Tusk već mesecima upozorava da bi Rusija mogla da priprema ozbiljniji hibridni napad na neku od NATO zemalja. Kako je rekao, njegova upozorenja postajala su sve konkretnija nakon što je dobio obaveštajne podatke od NATO-a, te ukrajinskih i američkih službi, uključujući CIA. U međuvremenu je komandant litvanskog ratnog vazduhoplovstva Antanas Matutis upozorio da NATO zemlje “još nisu spremne” da se suoče sa masovnim napadima dronovima i raketama kakve Rusija izvodi na Ukrajinu.

– Informacione kampanje, propaganda i sabotaže, pojavljivanja dronova blizu kritične infrastrukture u Evropi, kao i upadi jurišnih dronova i krstarećih raketa u vazdušni prostor NATO dešavaju se svakog dana – rekao je on.

Matutis je rekao da se dronovi u Ukrajini koriste u velikom, jeftinom obimu u poređenju sa brojem projektila protivvazdušne odbrane, uz tradicionalnija lansiranja poput krstarećih i balističkih projektila.

– Čini se da proizvodni kapaciteti NATO zemalja još nisu spremni da odgovore na ovaj zahtev- rekao je on.