“STUDENTSKOG POKRETA VIŠE NEĆE BITI” Čedomir Antić gost emisije “Nije srpski ćutati”: “Podela u društvu će biti i posle izbora, neki ljudi su spremni da sve bace u korpu za đubre da bi došli na vlast”

Istoričar Čedomir Antić, profesor Filozofskog fakulteta, bio je gost emisije “Nije srpski ćutati” na “Blic televiziji”.

Antić je govorio o političkoj situaciji u zemlji, političkim podelama u društvu i budućim izborima.

– Ta kriza koja je započela sa padom nastrešnice je prošla. Međutim, podela koja postoji ostaje i mislim da dok god ne bude bilo izbora koji će prihvatiti sve strane, mi ćemo imati tu vrstu podele i ona će kasnije biti nastavljena. Mi smo 90-ih godina bili, kako je to naš poznati antropolog, profesor doktor Vladimir Ribić, rekao, podeljena nacija. Tokom tranzicije ta podela se nametala na razne načine ponovo, ali mi smo videli pred početak rata u Ukrajini i na početku ovog otvorenog rata u Ukrajini, dakle kriza u Ukrajini traje od 2014. i rat nekog nižeg intenziteta, da u suštini velika većina građana Srbije deli iste stavove o spoljnoj i unutrašnjoj politici, o vrednostima. Međutim, ta podela koja je postojala ranije, ona je malo pod uticajem sa zapada, malo pod uticajem krize koja je zahvatila čitavu Evropu, ona je došla i kod nas – rekao je Antić, pa dodao:

– I jedan narod koji je uvek bio egalitaran, danas je klasno podeljen. I to su teške podele, zato što to su podele ne samo u vrednostima, to su podele i u samoj suštini onoga što čine ljudi koji se prepoznaju kao delovi te dve suprotstavljene klase, ili onih koje obeležavamo kao njihovim delovima. Moje je uverenje da na sve takve izazove odgovor mora da bude potvrda demokratije, potvrda Ustava. Nažalost, mi danas imamo jednu neobičnu situaciju, a to je vlast koja je sastavljena od stranaka koje su bile takozvane stranke starog režima, ona se pokazala kao otpornija. Vlast je radila nesmetano, studentski pokret nije ni postojao, opozicija je bila slaba, oni su obavljali svoju funkciju. I činilo se da je do tog momenta neokrnjena.

Na pitanje šta je vlast za ovih godinu i po dana razumela, da li opozicija razume, i šta su građani videli iz svega toga, Antić, navodi da je godina promena bila 2017.

– Tada je postalo jasno da SNS nije incident, da će ona dugoročno biti na vlasti, i tada je postalo jasno da njen drugi čovek do tada je uspeo da ostvari takvu stranku, takvu vlast i takvu popularnost da može da pobedi u prvom krugu. Do tada, nekadašnje demokratske stranke su se temeljno raspale. Dakle, neke od njih su do 2016. držale velike sisteme kao što je AP Vojvodina, kao što je Beograd. Oni nisu znali ništa osim da ponavljaju neke floskule iz prošlosti i da pokušavaju da sprovedu neke programe koji nisu uspeli odavno. 2017. je za mene prekretnica zato što tada su organizovane velike demonstracije sa idejom “to nije moj predsednik”. Izvinite, izbori su bili, niko ih nije osporio. Da li sam ja zadovoljan rezultatima? Nisam. Da li sam zadovoljan Drugom republikom kao takvom? Nisam, ali ja mnogo čime u životu nisam zadovoljan, pa menjam ono što mogu, ono što ne mogu, sa tim živim.

– Međutim, od tada to ide tako,a radikalizacija dolazi nevezano za politiku. Dakle, ono što je bila Srpska napredna stranka na izborima 2014, 2016 i 2020, 2022, to je razlika. Ne kažem da je ona postala demokratska u međuvremenu, ali ta oštrica koja je postojala u vreme kad je bila jako popularna, kad su se dodvoravali ljudi iz Demokratskog bloka, ona je malo otupela.

Šta je donelo radikalizaciju?

– Pa prvo, radikalizacija na zapadu, pre svega u Americi, koja ima podelu koju mi nismo imali nikada. Druga stvar koja je bila bitna, to su neobični događaji. Dakle, jedan od njih je korona, koja je promenila svetsku politiku, koja je promenila odnose rada i kapitala u svetu. Mi ćemo tek računati šta se zaista dogodilo. A drugo su te dve velike nesreće. Masovna ubistva dvojice ubica 2023. godine i pad nastrešnice. One su politički upotrebljene. Stvar sa nastrešnicom ne bi išla tako radikalno da neko to, naravno, nije spremao četiri ili pet godina. Tu postoji neka simbioza jednog našeg prepovlašćenog NVO sveta, univerzitetskog sveta, sveta kome Srbija nije otadžbina većinom. Moram to da kažem. Žao mi je što to kažem.

Neki ljudi su spremni da sve bace u korpu za đubre da bi došli na vlast

– Nekropolitika nije dobra politika. Ako vi zasnujete buduću politiku na Jasenovcu ili na Srebrenici, vi spremate zločin. Ako zasnujete tu politiku na 16 žrtava ispod nastrešnice ili jednoj žrtvi na Filozofskom fakultetu, vi ste takođe prebacili se iz sveta politike u svet pravosuđa. Pravosuđe ne može da reši pitanje krađe bez tri godine suđenja. Zašto mislite da bi moglo da dosudi nekome 40 godina i dovede nekog ko nikad nije hteo da izađe na izbore, jer ne voli da ga razvlače po medijima, za mesec dana ili dva meseca? Tako da, nažalost, neki ljudi za koje ja mislim da su želeli da budu u politici da bi zaokružili svoje karijere, za koje mislim da nisu loše ovako bez politike, da su bili spremni da sve bace u korpu za đubre, sve spale, da bi sami došli na vlast. Moje uverenje je da je ta njihova vlast u tom slučaju preskupa. Dakle, kad se desi da nešto ide loše, najgore je da to rešavate dinamitom i, i pištoljem.

O budućim izborima

Da li će izbori da reše političku situaciju ili će napetost i dalje da ostane da živi u ovoj državi, Antić objašnjava da dolazi “nova generacija, a da studentskog pokreta više neće biti”.

– Verovatno više neće biti studentskog blokaderskog pokreta. Njega neće biti i ako dođe na vlast studentski blokaderski pokret, neće više biti potrebe za njim. Doći će nova generacija u krajnjoj liniji. Mi možemo da kažemo da je to osobenost naše demokratije koja nama ne mora da se sviđa, uvek je nastajala iz prethodne vlasti nova vlast. Podela će ostati i podela će biti dugoročna i teško ćemo mi nju zalečiti, sve i da hoćemo.

Antić objašnjava da je došlo neko novo vreme, na koje je neophodno da se naviknemo.

– Mi živimo u vreme kada svako može da napravi svoj medijski program, kanal, studio. Znate, mi moramo da se naviknemo na to vreme. To je jako teško. Dakle, mi smo, bar moja generacija je rođena u vreme kad su bila dva programa na televiziji, kad je telefon stajao u jednom ćošku stana, zna se ko se javljao na telefon. Sad više nije tako.Tako da, hoću da kažem, ovo je jedno novo vreme, mi na njega moramo da se naviknemo. Mi inače jesmo takva kultura da kod nas je uvek ta atmosfera revolucionarna.

– Tako da hajde da ne mešamo našu političku kulturu, koja, koliko god je mi ne voleli, je naša i vrlo se teško menja, sa sadašnjom situacijom. Dakle, opozicija ima priliku da se izgradi kao moćna i oni su mogli da čak i iz ovog lošeg vremena sa blokadama da izađu kao jedinstvena opozicija. Ili barem u dve kolone. Drugo, kad je reč o studentskoj listi, ja sam potpuno protiv toga da se zloupotrebljava bilo ko, a posebno naše stare ustanove koje su ranije arbitrirale u politici. Kad bi se stavili na stranu nekoga, mi bismo izašli sa univerziteta pod imenom i prezimenom i stavili se na stranu, ako je bilo potrebe, ako su smatrali da postoji potreba. Mogli su da kandiduju samo studenti. To bi bila onda priča: “Evo, to su mladi ljudi” i tako dalje. Tu listu ćemo sačekati očigledno do raspisivanja izbora. Ali znamo iz svih izvora da neće biti studenti, biće samo disidenti. Oni su sami rekli da uopšte neće biti studenti, nego neki drugi.

On je dodao da “politika mora da ima lice”, i da je stvaranjem studentskog pokreta, došlo do zloupotrebe studenata.

– Mislim da je velika greška načinjena sa stvaranjem tog blokaderskog pokreta i sa zloupotrebom studenata kad je o tome reč. Zato što politika mora da ima lice, mora da ima ime, mora da ima prezime, ona mora da bude zajednica vrednosti. Dakle, ja se sećam kako je bilo u vreme studentskog protesta koji je bio bojkot nastave. To nije vrednost za koju bih ja glasao. Tako da, ja mislim da je to bio neki eskapizam. Dakle, evo, sakrićemo se iza mladih, mladi će doći kad-tad do zrelih godina, pa će doći na vlast i mi ćemo doći na vlast. Moje uverenje je da je to pogrešan put. Opozicija ima određene mogućnosti da se organizuje, ona ima danas finansiranje koje je doneseno 2005. godine, koje omogućava ogroman prihod opoziciji.

Da li smo posle svih dešavanja postali umorna zemlja?

– Mi smo zemlja koja na 10 godina gubi 600.000 stanovnika. Mi nismo više zemlja iz koje odlaze ljudi, nema više ko da ode. Relativno je dobar život u zemlji i to nije zasluga sadašnje vlasti samo, nego i prethodne. Dakle, otkako su nam ukinute sankcije, otkako je prestao otvoreni rat protiv naše zemlje, mi smo uspeli da se obnovimo. I to je uspeh svih naših građana, a ne može da se ospori da su veliki uspeh imale vlade oko SNS. To što se sada živi bolje nego ranije ne znači da ta vlada treba da ostane. Dakle, postoji mnoštvo razloga zbog kojih bi nekog trebalo da oborimo. Ono što ja ne volim to je da kad sam protiv nekoga da onda kažem da je on odmah i glup, i ružan, i kriminalac.

– Novom vremenu naša vlast nije bez grešaka, ali nije ni bez vrlina. Meni smeta isključivost. Mislim da bi trebalo da i jedni i drugi počnu da ozbiljno razgovaraju u Skupštini, da treba ozbiljno javno da se razgovara. Mislim da bi vlast u budućnosti neke neke odluke morala da donosi pomoću referenduma. Ne mora referendum da bude na nivou cele Srbije, može da bude tamo gde se nekoga tiče to. Da narod shvati da i u ova nova vremena sa spinovima, sa kampanjama, sa internetom, ipak imaju neki uticaj na vlast.