Džiboni je pesmu napisao na balkonu pored kante za smeće, a Oliver Dragojević je lično došao da moli za nju: Danas je jedan od najvećih hitova

Jedna od najlepših i najprepoznatljivijih pesama domaće muzike, čuvena „Cesarica“, nastala je u okolnostima koje su bile potpuno daleke od glamura i svetla pozornice. Iako danas važi za vanvremenski hit koji je obeležio generacije, kantautor Zlatan Stipišić Džiboni napisao ju je u periodu kada je bio u teškoj finansijskoj situaciji, odnosno, kako sam kaže, „egzistencijalno raskliman“.

Džiboni se prisetio tačne lokacije u Splitu gde je stvorio ovaj muzički klasik, ističući da su se na tom mestu preplele neverovatne porodične koincidencije.

„Tu je bio balkon i zelena kanta od škovaca. Ja sam tu napisao pesmu ‘Cesarica’“.

Interesantno je da je na istoj toj lokaciji, tačno dvadeset godina ranije (1972. godine), njegov otac, legendarni Šjor Ljubo Stipišić, napisao svoju kultnu numeru „Dalmatino, povišću pritrujena“.

„A ’72., 20 godina pre, stari Šjor Ljubo Stipišić napisao je pesmu ‘Dalmatino, povišću pritrujena’ na istoj lokaciji“.

Pismo umesto poklona i tajna koju je Oliver otkrio

Pesma zapravo nije bila planirana za javnost, već je imala potpuno ličnu i intimnu namenu. Kako u tom trenutku velike nemaštine nije imao novca za materijalne poklone, Džiboni je odlučio da svojoj devojci pokloni stihove.

„Kako sam bio egzistencijalno raskliman, kako bi se drukčije izrazio. Ništa svojoj curi nisam mogao kupiti, nego joj napisati pismo“

Pesma nije bila na prodaju

Upravo zbog toga, ova pesma u početku nije bila namenjena ni prodaji, ni davanju drugima.

„Ta pesma nije bila ni za prodaju ni za darivanje, jer ona je već darovana bila“.

Ipak, tajna nije mogla dugo da se skriva, a „krivac“ za to bio je sam autor koji se pesmom pohvalio pogrešnoj osobi.

„A ja kakav sam takav, ja sam malo egomanijak. Morao sam njemu da se pohvalim, pohvalio mu se s jednom pesmom kojom se nisam smeo pohvaliti, a u koju se on smrtno zaljubio“, prisetio se Džiboni trenutka kada je Oliveru Dragojeviću prvi put predstavio numeru.

Kada je čuo „Cesaricu“, Oliver Dragojević je bio toliko očaran da je preduzeo nesvakidašnji korak kako bi pesma zvanično postala njegova. Došao je lično kod Džibonijevog oca da zatraži dozvolu.

„I jedan dan ovde uplovljava crna Toyota Celica, ode među ovim fićama, škoda… Barba Oliver Dragojević dolazi gore i penje se i pita Šjor Ljubu da mu da dozvolu da ta pesma, u koju se zaljubio, bude njegova. Morao je to da peva, jer je to najbolje što je on u životu čuo“.

Iako su pokušavali da objasne Oliveru koliko je pesma intimna i da nije pisana za tržište, legendarni pevač je kao nepopravljivi romantičar uspeo da oseti njenu pravu suštinu.

„Mi to mu ne možemo objasniti, jer to je deo romansa, ti si romantičan čovek, ti to moraš razumeti. I na kraju je razumeo“.

Pesma postala veliki hit

Zahvaljujući Oliverovoj neponovljivoj interpretaciji, „Cesarica“ je postala istorijski hit. Međutim, Džiboniju danas nimalo lako ne pada kada čuje brojne druge verzije koje su, prema njegovom mišljenju, uništile prvobitnu emociju pesme.

„Moje kolege špijuni, koji su čuli tu pesmu i to totalno iskasapili. Oni su od te krave napravili toliko šnicela i to toliko toga možete čuti na radiju da je meni za poludit“, zaključio je kantautor kroz šalu, ali i sa dozom realne frustracije.

Tekst pesme “Cesarica”

Zlatni konci litnje zore

Dosli su u njene dvore

Da bi moju jubav budili

Svitlo nek joj ljubi lice

Lipo ka u cesarice

Kad je ja ne mogu jubiti

Zlatna mriza njenog tila

Dusu mi je uvatila

Da je baci nazad u more

Svake noci prije zore

Dolazin u njene dvore

Bile dvore moje pokore

Cilega zivota ja san tija samo nju

Da do njenog srca nadjem put

Cilega zivota moje tilo je bez nje

Ka cvice bez vode

Zlatna mriza njenog tila…

Cilega zivota ja san tija samo nju…

(Mondo)