ĆERKA NAŠE LEGENDARNE PEVAČICE UMRLA U 27. GODINI Borila se sa ovom neizlečivom bolešću: I ona se od tuge razbolela

Narodna pevačica Vera Ivković ostala je upamćena po uspešnoj muzičkoj karijeri i neodoljivom osmehu, ali i po neviđenoj tragediji koja je duboko obeležila njen život. Nakon smrti supruga i tragičnog gubitka ćerke Maje, koja je preminula u 27. godini, pevačica je napustila karijeru, suočila se sa teškim zdravstvenim problemima i svoje poslednje dane, ispunjene tugom za detetom, provela u staračkom domu.

Vera Ivković je svoju muzičku karijeru započela nastupajući sa suprugom Danilom Živkovićem, a ubrzo se otisnula u samostalne vode gde je osvojila brojne nagrade i priznanja. Međutim, sjajnu karijeru prekinula je strašna porodična tragedija, zbog koje se Vera u potpunosti povukla sa scene kako bi se posvetila porodici. Naime, njena ćerka Maja obolela je od neizlečive bolesti – lupusa, od koje je na kraju i preminula u svojoj 27. godini života. Ovoj stravičnoj nesreći prethodio je još jedan udarac, s obzirom na to da je Verin suprug preminuo svega četiri godine pre ćerkine smrti.

Bolest i poslednji dani u Rumi

Pevačicin neodoljivi osmeh, po kom su je pamtili svi koji su je poznavali, zauvek je nestao onog trenutka kada je saznala da joj je ćerka Maja teško obolela. Nakon ćerkine smrti, tuga i stres uzeli su danak, pa ni sama Vera nije uspela da izbegne ozbiljne zdravstvene probleme, pretrpevši dva moždana udara. Posle ovih teških životnih iskušenja, Vera je smeštena u Centar za stara lica u Rumi. Tamo je provela poslednje dane svog života, gde je i preminula 2012. godine. Uprkos teškoj sudbini, pevačica je i u domu bila omiljena među osobljem i ostalim stanarima.

Sećanja kolega i dirljive izjave

Verina prijateljica i koleginica Anđelka prisetila se pevačicinog vedrog duha iz dana pre nego što ih je tragedija zadesila, ali i teških pokušaja da u staračkom domu pevačici vrati osmeh na lice. O njenoj neutešnoj boli za izgubljenom ćerkom, Anđelka je dala sledeću izjavu:

– Ona je ranije imala taj divni osmeh, toliko je volela da se smeje. Stalno smo jedna drugu zasmejavale. Jednom smo se i pred Titom usred pesme tako zasmejale. I sada pokušavam da iz nje izvučem osmeh. Uspem, nakratko, ali onda se ponovo povuče u sebe, krenu joj suze i samo doziva Maju”.