Mirno spavaš, a onda odjednom VIŠE NE DIŠEŠ!? Novosađanka upitala za neobično stanje, ispostavilo se da je MASOVNO I OPASNO

Ono što je delovalo kao bezazleno pitanje na društvenoj mreži, zapravo je okrilo zabrinjavajuću statistiku već na mikro-nivou. Naime, jedna Novosađanka je upitala sugrađane da li znaju šta je opstruktivna slip apneja, a čak 98 odsto njih odgovorilo je da oni ili njihovi najbliži imaju ovu bolest. Reč je o ozbiljnom medicinskom stanju u kojem disajni putevi kolabiraju, ostavljajući mozak i srce bez kiseonika i sve to u snu.

Zvanična statistika takođe nije nimalo ohrabrujuća – gotovo milijardu ljudi u svetu pati od slip apneje, a Srbija zauzima visoku poziciju sa oko 1,4 miliona odraslih osoba koje imaju neki od oblika ovog poremećaja sna.

Iako se godinama smatralo da je reč o običnom, bezopasnom hrkanju, novi podaci pokazuju da opstruktivna slip apneja u Srbiji poprima razmere epidemije.

Opstruktivna sleep apneja (OSA) nije samo estetski problem koji nervira partnere zbog buke uzrokovane hrkanjem (koje kao simptom može i izostati).

Realnost u Srbiji: Milion bolesnih, a samo šačica lečenih

Najnovije procene lekara somnologa u Srbiji su zastrašujuće: smatra se da svaki peti čovek pati od nekog oblika ovog poremećaja.

Kako je u medijima govorio specijalista medicine rada i somnolog, doc. dr Martin Popević, oko 1,4 miliona odraslih osoba u Srbiji ima problem sa apnejom, dok između 500.000 i 700.000 njih zahteva hitnu medicinsku intervenciju.

Ipak, tragedija leži u činjenici da se u našoj zemlji aktivno leči tek simboličan broj pacijenata, dok ostali hodaju (i spavaju) kao “tempirane bombe”.

Koliko je problem rasprostranjen među običnim narodom, najbolje pokazuje nedavna objava na Fejsbuk grupi, gde je čak 98.7 odsto ljudi potvrdilo da ima OSA ili znaju nekoga ko svake noći vodi bitku za vazduh.

Grupe ljudi koje su u riziku da obole od slip apneje

Slip apneja (Sleep Apnea) je prestanak disanja i/ili izrazito smanjenje protoka vazduha kroz disajne puteve u toku spavanja, koji traju duže od deset sekundi, objasnila je ranije za “Blic zdravlje” specijalista pneumoftiziologije Tatjana Radosavljević, pulmolog.

Prema njenim rečima, čak 70 odsto hrkača u toku života razvije slip apneju, a jedna od najčešćih zabluda je da od nje boluju uglavnom stariji, gojazni muškarci. Mogu i drugi.

– Ovaj stereotip je pogrešan. Svako može da ima slip apneju, nevezano za pol, godine ili konstituciju. Istina, rizik od pojave slip apneje raste sa porastom telesne težine. Veliki obim vrata obično je povezan sa viškom masnog tkiva koje spolja može da blokira disajni put.

Pacijenti koji hrču, u određenim intervalima prestaju da dišu (“zaboravljaju da dišu”), da bi posle izvesnog vremena uz jako glasno hrkanje, pokrete, pa čak i napor čitavog tela prodisali. O ovim događajima obično svedoče partneri pacijenata, jer sam pacijent se toga ne seća.

– Zbog svega ovoga, smanjuje se i dotok kiseonika, što može izazvati brojne tegobe, a u najgorem slučaju i naprasnu smrt bolesnika – rekla je svojevremeno dr Tatjana Radosavljević za “Blic zdravlje”.

Zamka hroničnog umora: “Kod nas se to doživljava kao normalno”

– Kod nas se svakodnevni umor doživljava kao normalan, a to je najveća greška – upozoravaju oni koji se svakodnevno bore sa posledicama.

Simptomi koje pacijenti često ignorišu uključuju:

• Jutarnje glavobolje i teško razbuđivanje
• Hronični manjak koncentracije i “maglu” u glavi
• Usporen metabolizam i gojaznost koju je nemoguće skinuti dijetom

Put ka šlogu, dijabetesu i demenciji

Ukoliko se ne tretira, apneja prestaje da bude samo problem “lošeg sna” i postaje direktan uzročnik najtežih oboljenja. Statistika pokazuje da osobe sa nelečenom apnejom imaju:

1. 50 odsto veći rizik od visokog pritiska koji ne reaguje na lekove.
2. Dramatično veće šanse za srčani udar i šlog.
3. Povećan rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i demencije.

Opstruktivna apneja u snu (OSA) je ranije bila povezana sa povećanim rizikom od određenih vrsta raka. Sada je, u prvoj studiji ovog tipa na svetu, pronađena značajna veza između ovog stanja i raka pluća.

Američki istraživači, koji su analizirali zdravstvene podatke više od 2,4 miliona odraslih osoba, kažu da nisu potpuno sigurni zašto ovo stanje povećava rizik. Veruju da bi to moglo da bude zbog nedostatka kiseonika, sa kojim se osobe u ovom stanju suočavaju tokom noći – ili zbog faktora životnog stila, kao što su pušenje i gojaznost.

Utvrđeno je da osobe sa OSA imaju 1,21 put veću verovatnoću da razviju rak pluća u poređenju sa osobama koje nemaju ovaj poremećaj spavanja.

Test od 30 sekundi: Da li ste u riziku?

Odgovorite sa DA ili NE na sledeća pitanja (STOP-BANG upitnik):

1. Snoring (Hrkanje): Da li hrčete glasno?
2. Tired (Umor): Da li se osećate umorno ili pospano tokom dana?
3. Observed (Primećeno): Da li je neko primetio da prestajete da dišete u snu?
4. Pressure (Pritisak): Da li imate visok krvni pritisak?
5. Body Mass Index: Da li vam je BMI iznad 35?
6. Age (Godine): Da li ste stariji od 50 godina?
7. Neck (Vrat): Da li vam je obim vrata veći od 40 cm?
8. Gender (Pol): Da li ste muškog pola?

Ako imate 3 ili više potvrdnih odgovora, spadate u grupu umerenog do visokog rizika i trebalo bi da posetite lekara.