“Obezbeđenje je stajalo oko bazena sa puškama, a ja sam DRŽAO GADAFIJA ZA RUKE I UČIO GA DA PLIVA”: Profa sada ima 84 godine i dalje osvaja medalje u najtežim plivačkim kategorijama

Ištvan Priboj, poznatiji kao Profa, napunio je 84 godine, ali za njega starosne granice ne postoje. Ovaj neumorni profesor fizičkog vaspitanja u penziji, nekadašnji svestrani sportista, državni prvak i sportski entuzijasta, nedavno se vratio sa Evropskog prvenstva u masters kategorijama sa čak tri osvojene medalje. Dok većina njegovih vršnjaka mirno provodi penzionerske dane, čuveni Subotičanin i dalje trenira, samostalno finansira odlaske na velika takmičenja i svojim neuništivim duhom služi kao čista inspiracija svima koji ga upoznaju.

Njegov život obeležile su brojne anegdote, olimpijska svedočenja, ali i jedna potpuno neverovatna epizoda iz Afrike, gde je lično učio libijskog vođu Muamera Gadafija da pliva.

Sa 84 godine osvaja evropske medalje i pliva najtežu disciplinu

Nakon što je na nedavnom Evropskom prvenstvu za masters plivače u slovačkom mestu Šamorin kod Bratislave odmerio snage sa vršnjacima iz cele Evrope, Ištvan se u Suboticu vratio sa srebrom na 100 metara prsnim stilom, kao i dve bronzane medalje u trkama prsno i delfin stilom. Porediti se sa mlađima nema smisla, ali u svojoj kategoriji Profa vlada bazenom, savladavajući bez problema i delfin — disciplinu koja se među plivačima smatra najtežom i najzahtevnijom.

– Prvog dana takmičenja u Slovačkoj uspeo sam da osvojim srebrnu medalju na 100 metara prsnim stilom, a zatim su usledile i dve bronzane medalje, od kojih je jedna u delfin stilu. I oni koji se bave plivanjem ili znaju šta je delfin stil, sa čuđenjem me pitaju kako u 84. godini uopšte mogu da isplivam tu deonicu, jer je to fizički najteža disciplina. U mojoj kategoriji imamo izuzetne rivale širom Evrope, ali sam izuzetno zadovoljan kako je sve prošlo i kako sam isplivao svoje trke. Iako sam ušao u devetu deceniju života, dok god me zdravlje služi, ja ne nameravam da stajem niti da odustajem od plivanja – kaže Priboj za “Blic”.

Kako je profesor iz Subotice držao Gadafija za ruke i učio ga da pliva

Među brojnim životnim avanturama Ištvana Priboja posebno mesto zauzima period iz 1979. i 1980. godine, kada ga je profesorski poziv odveo u Afriku, tačnije u Libiju. Radeći kao civilno lice u službi armije u gradu Bengaziju, bio je angažovan u sportsko-rekreativnom centru gde je držao kondicione treninge oficirima i podučavao njihovu decu plivanju. Libija u to vreme nije imala visokoobrazovani kadar za fizičku kulturu, pa je stručnost profesora iz Jugoslavije bila izuzetno cenjena.

Upravo tamo dogodio se i nesvakidašnji susret sa predsednikom Libije, Muamerom el Gadafijem, koga je Subotičanin lično obučavao tehnikama plivanja dok su na ivici bazena stajali naoružani čuvari.

– Preko jednog civilnog angažmana pri armiji otisnuo sam se za Libiju i tamo proveo godinu i po dana, gde sam trenirao oficire i njihovu decu. Predsednik Muamer Gadafi je povremeno dolazio u Bengazi i u dva navrata sam imao priliku da se lično sretnem i rukujem sa njim. Pošto je to bila vojno-policijska država, pre njegovog ulaska na bazen svi ostali su morali da nestanu i na objektu smo ostajali samo njegovo obezbeđenje i ja. Obezbeđenje je stajalo oko bazena sa automatima u rukama, dok sam ja držao Gadafija za ruke i noge u vodi i pokazivao mu pravilnu tehniku plivanja. Bilo je to zaista jedno nesvakidašnje iskustvo, a kasnije sam nastavio da plivanju učim i njegovu decu – kaže Ištvan Priboj.

Trpezarija pretvorena u muzej, a takmičenja plaća sam iz svoje penzije

Kada se uđe u dom Ištvana Priboja, prvo što upada u oči jeste trpezarija koja je već sedam godina, otkad je ostao udovac, pretvorena u pravi izložbeni prostor prepun medalja, pehara i diploma. Pošto više nije bilo mesta, medalje je najpre kačio na cevi za grejanje, da bi kasnije morao da montira i posebne metalne šipke.

Iza njega su učešća na svetskim i evropskim prvenstvima u Rimu, Japanu, Beogradu i Slovačkoj, a naredni cilj mu je Svetsko prvenstvo u Budimpešti. Njegov sportski put je u potpunosti samostalan — sam sebi je trener, sam procenjuje svoje mogućnosti, a takmičarska putovanja uglavnom finansira samostalno, skromno iz svoje penzije.

– Nas veterane, ili “masterse” kako nas zovu, država više ne finansira kao vrhunske reprezentativce, pa sve troškove puta i smeštaja uglavnom moram da pokrivam iz svoje penzije. Sam sam svoj trener jer kao profesor fizičkog vaspitanja najbolje znam koliko moje telo može i šta mi odgovara. Cilj mi je da dogodine odem na Svetsko prvenstvo u Budimpešti i ponovo dostojno predstavljam svoj grad i zemlju – priča Priboj.

“Zdravlje se ne dobija samo od sebe, u njega mora da se ulaže”

Pored bogate plivačke i profesorske karijere, Ištvan je bio i svestran sportista — bavio se gimnastikom, atletikom, jedrenjem, bio je hokejaš, skijaš na snegu i vodi, osnovao je prvi ronilački klub u Subotici, pa čak i sudio na Zimskim olimpijskim igrama u Sarajevu 1984. godine. Danas, u 85. godini života, Ištvan vozi bicikl, pliva gde god vidi vodu i neumorno šalje poruku svim ljudima da voditi računa o telu i duhu nije stvar izbora, već preduslov za dug i srećan život. Njegov savet je da se u starijim godinama svi okrenu plivanju jer voda rasterećuje zglobove i aktivira celo telo.

– Uvek sam propagirao i kod svojih đaka u školi i kod studenata na fakultetu da čovek mora da se bavi sobom i svojim zdravljem. Zdravlje ne dolazi samo od sebe, u zdravlje mora da se ulaže kroz umereno bavljenje sportom kako bi se i u poznim godinama sačuvala i psihička i fizička kondicija. Voda je idealna jer telo u njoj gubi svoju težinu, zglobovi i mišići se opuštaju, a svako kretanje u bazenu prija i srcu i plućima i nervima. Svakodnevno vozim bicikl, plivam kad god mi se ukaže prilika i radujem se svakom novom danu bez obzira na godine koje imam – zaključuje Priboj.