(FOTO, VIDEO) Njene ruke dižu teški kamen, gore u krečani, cepaju drva i popravljaju traktor, ali imaju i nežnosti za sedmoro unučadi! Ovo je NADEŽDA, žena čiji bi tempo života slomio i najjače muškarce

Na obroncima ispod Suve planine u selu Mali Krčimir kod Gadžinog Hana, daleko od gradske vreve, živi Nadežda Nešić (48) — Nadica, žena čija životna priča podseća na filmski scenario. Nakon strašne tragedije u kojoj je izgubila supruga, ova hrabra majka nije ustuknula pred životom, već je preuzela u svoje ruke posao proizvodnje kreča koji bi slomio i najjače muškarce. Ona zna kako da teškim kamenjem napuni peć u koju staje 25 tona kamena, cepa drva, popravlja traktore i bdi i po 18 sati pred vatrom od 2.000 stepeni. Ovo je njena priča o borbi, preživljavanju i neizmernoj ljubavi prema deci.

Tragedija koja je promenila sve: “Otišao je za kamen i više se nije vratio”

Sve do 2021. godine, Nadežda i njen suprug bili su nerazdvojni tandem u teškom poslu pečenja kreča na tradicionalan način. Radili su i stvarali zajedno više od 20 godina, sve dok im jedan dan nije zauvek promenio živote.

„Otišao je za kamen i odozgo kad je pošao pukla mu je guma na prikolici traktora. Ostavio je prikolicu gore, sišao je sa praznim traktorom i tu na jednoj krivini, tu je stradao traktorom. Veliki gubitak za dobrog čoveka. On je bio dobar za sve… Sve to, sve je to otišlo. Nema njega više”, priseća se Nadežda sa tugom u glasu.

Bolno sećanje na mesto tragedije i dalje je snažno, te porodica više ne ide na Suvu planinu po krečni kamen istim putem:

„Mi većinom iz dovozimo kamen iz Ostrovice, ali ne idemo više za planinu pošto je put loš. Suprug mi je gore poginuo i ne želimo da se podsećamo tog mesta”.

Iako joj se svet srušio, Nadežda nije imala luksuz da odustane. Morala je da nastavi zbog dece koja su se u tom trenutku još uvek školovala.

„Ja sam morala da imam neki prihod da tu decu iškolujem i da ih izvedem na put,” objašnjava ova žena heroj svoje razloge za borbu.

„Klonula sam bila malo ali eto, uz pomoć dece vratili su me na noge da idem dalje. Ipak nije to mala stvar, ipak smo mi 20 godina bili u braku”.

Straža od 18 sati pred vatrom od 2.000 stepeni

Posao kojim se Nadežda danas bavi jedan je od najtežih a u zaplanjskom kraju ona je jedna od retkih žena koja ga obavlja na ovakav način. Zidanje svoda za krečanu, takozvanog “ćemera“, zahteva ogromnu veštinu, jer samo jedan svod drži čak 25 tona kamena.

„Ovo je glavni svod. To drži 25 tone kamena. Znači ovo je glavna majstorija za krečanu,” ponosno pokazuje Nadežda, napominjući da ukoliko jedan kamen padne, cela krečana propada i posao je uništen.

Kada se krečana napuni, počinje prava bitka sa vatrom koja traje tri dana i tri noći bez prestanka. U tim trenucima, san je luksuz.

„Vatra ne sme da se ugasi. Ne niti sme da se popusti. Znači non-stop se dodaje, non-stop da bi ona stekla tu temperaturu… Prošlu krečanu sam bila 18 sati bez prestanka,” opisuje Nadežda svoj radni ritam.

Koliko je ovaj posao zapravo surov, najbolje ilustruju njene reči: „Najblaže rečeno to je rudarski posao. Pa ako nije i teži. Rudar nisam bila, ali oko krečane nemam kose na glavi koliko smo ih popekli”.

Žena sa motornom testerom: Obara stabla i popravlja traktor

Kada je pitaju šta bi drugo mogla da radi, Nadežda iskreno odgovara: „U mojim godinama gde ću? Nema se gde. Ko će mene u firmu da primi sada”.

Ipak, njene veštine daleko prevazilaze zidanje krečane. Ova neverovatna žena radi poslove koje bi malo ko smeo da započne.

„Znam i da odem u šumu i da oborim, i da izvučem i da natovarim ono što mogu… Motorka u ruke i onda obaraš, priđeš traktorom, natovariš ili ako je nepristupačno, izvuče se na vitlo,” opisuje ona svoj odlazak u šumu po drva.

Ona zna da vozi traktor, kamion, frezu, motor, “kroserice”… A i od majstorisanja ne beži.

„Što se tiče traktora, znam svaki deo pošto smo ga suprug i ja više puta rasturali i pravili zajedno… Znači, znam šta je radilica, šta su klipovi, šta je klipnjača, šta su dizne – sve,” kaže Nadežda i objašnjava kako sama na njivi rešava kvarove kako bi posao mogao da se nastavi.

Pored svega ovoga, ona održava domaćinstvo, čuva stoku, sprema oko 1.000 bala sena godišnje za svoje krave, obrađuje zemlju i uzgaja povrće u plastenicima.

“I kad suze budu, ja mogu da se nasmejem”

Iako živi u zabačenom selu u opštini Gadžin Han do kog je put težak, a radni dan joj leti počinje i pre šest ujutru, Nadežda nikada ne bi menjala svoj život za gradski asfalt. Najveću radost pronalazi u svojoj porodici – ima četvoro dece i sedmoro unučadi, zbog kojih, kako kaže, vredi živeti.

„Sve ostalo je prolazno i para i bogatstvo i sve. Ali deca su najveće bogatstvo,” naglašava Nadežda.

Na njenom licu i u teškim radnim trenucima može se videti osmeh, onaj iskreni, široki, kojim prkosi svim životnim nedaćama.

„Ja sam po prirodi takva. Znači i kada mi je najteže ja se smejem… Može da misli ko šta hoće, ali i kad suze budu ja mogu da se i u suzama nasmejem. Znači takva mi je harizma,” kaže ona prkosno.

U njenim rečima leži snaga cele jedne planine. Na pitanje da li bi napustila svoje ognjište, Nadežda kroz osmeh, ali sasvim odlučno, daje odgovor koji sumira njen nesalomivi duh:

„Ne, nema sila koja bi me odvela negde dalje odatle gde jesam”.