DRAMA NE PRESTAJE, SVET NA IVICI AMBISA Tri scenarija za DAN POSLE kraja rata na Bliskom istoku: Teheran ima PAKLENI PLAN (FOTO)

Dan posle rata između SAD, Izraela i Irana neće predstavljati jasnu granicu između sukoba i mira, već početak nove faze u kojoj će se regionalna destabilizacija produbiti. Bliski istok se suočava sa novom “arhitekturom krize” u kojoj nijedna strana ne ulazi u naredni dan sa osiguranom strateškom pobedom.

Sukob između SAD-a, Izraela i Irana ne donosi klasičan kraj rata. Umesto toga, otvara novo poglavlje regionalne nestabilnosti. Direktne konfrontacije mogle bi se smanjiti, ali će tenzije i dalje oblikovati budućnost Bliskog istoka – i šire.

Iako SAD i Izrael imaju vojnu i tehnološku nadmoć kojom mogu da unište infrastrukturu, ne mogu lako da nametnu politički ishod u Teheranu bez znatno dužeg i skupljeg rata.

S druge strane, Iran ne može da pobedi u konvencionalnom ratu protiv SAD i Izraela, ali njegov cilj i jeste asimetrično ratovanje. Teheran želi da pretvori vojni pritisak u višestruke troškove za svoje protivnike tako što će krizu preneti na mora, energetska tržišta, američke baze, saveznike Vašingtona u Zalivu i na izraelsko društvo. Njegov cilj je da preživi politički i zadrži moć pritiska.

Tri moguća scenarija:

1. Nepotpuna deeskalacija: Podrazumeva manje masovnih i direktnih udara, ali mnogo više posredničkih napada, sajber ratovanja, uznemiravanja na moru i ciljanih napada na infrastrukturu. Ovo kupuje vreme Iranu i odgovara Vašingtonu koji želi da izbegne pretvaranje u okupacionu silu.
2. Kratka, ali nasilna eskalacija: SAD i Izrael naglo pojačavaju pritisak na iranska postrojenja da bi uspostavili odvraćanje. Iran ne odgovara simetrično, već širi krizu preko Jemena, iračkih milicija i napada na pomorski saobraćaj, dižući cenu za celokupnu svetsku ekonomiju.
3. Rat bez jasnog kraja (najgori scenario): Sukob prelazi u rat iscrpljivanja u kojem vojna nadmoć ne donosi političko rešenje. Ovo bi bio ogroman test za Izrael, koji bi morao mesecima da drži mobilisane rezerviste i trpi ekonomski i psihološki pritisak sa više frontova istovremeno.

Uloga Hezbolaha

Hezbolah u Libanu jeste pretrpeo udarce, ali više i ne mora da ostvari istorijsku pobedu. Njegova nova svrha je da drži Izrael “prikovanim”, da mu odvlači pažnju na sever i crpi zalihe PVO sistema. Scenariji za ovaj front idu od kontrolisanog iscrpljivanja, do potpunog razaranja slabašnog Libana ukoliko Izrael odluči da nastavi rat sa Hezbolahom nezavisno od Irana, pa sve do masovnog i sinhronizovanog napada na Izrael kako bi se preopteretila njegova odbrana.

Zaliv i Ormuski moreuz

Ovo je tačka gde Iran svoju slabost može da pretvori u globalnu krizu. Kroz “kontrolisano gušenje”, Teheran može koristiti dronove i mine da učini plovidbu preopasnom, bez zvaničnog zatvaranja moreuza. Takođe, preti se napadima na energetsku infrastrukturu zalivskih zemalja koje ustupaju baze američkoj vojsci. Čak i ako bi SAD organizovale međunarodnu pratnju za brodove, problem ne bi bio rešen, jer bi cene osiguranja i strah ostali visoki. Najveći ceh ovoga bi platila Evropa, kroz skuplju energiju i novi talas inflacije.

Problem izlazne strategije

Glavni problem je što niko nema lak izlaz, Donald Tramp želi da izgleda snažno, ali ne želi da se zaglavi u još jednom beskrajnom američkom ratu. Izrael želi mirne granice, a Iran da opstane i ostane opasan. Rat neće doneti rešenje, već prelazak u “sivu među-zonu”, u fragmentisan, nejasan i iscrpljujuć sukob, koji ostavlja duboke i opasne posledice.

Tako da Dan nakon okončanja sukoba neće doneti rešenje, već novu fazu pozicioniranja. Sukob će se nastaviti u obliku iscrpljivanja, sa manje direktnih udara, ali većim troškovima za sve strane. Ovo je rat bez jasnog kraja – i upravo zato najopasniji.

(Prototema)