“Ono kada više ne ide da se ponašaš kao KRELE, ali ne možeš ni da budeš OZBILJAN MUŠKARAC”: Srbi 30+ iskreno o krizi identiteta – da li imate osećaj da niste pronašli svoju svrhu?

U vremenu Instagrama, gde luksuz izgleda kao minimum, a uspeh kao obaveza, običan život lako počne da liči na neuspeh. Upravo tu, na početku 30-tih godina, mnogi muškarci prvi put ozbiljno preispituju – ko su, gde su i da li su “zakasnili”.

U psihološkom smislu, 30-te godine života su period druge separacije. Prva se dešava u adolescenciji i podrazumeva odvajanje od roditelja, dok, kako tumače psiholozi, separacija na početku četvrte decenije predstavlja odvajanje od “fantazije o sebi”.

To, međutim, za jedan broj muškaraca predstavlja nemali problem, a o tome govori i svedočenje jednog korisnika Reddit-a.

“Ne znam da li sam pošao ili došao”

– Imam 30+ godina i poslednjih meseci me lomi čudan osećaj. Kao da sve što sam do sada radio više nema smisla, a nemam pojma šta je sledeći korak. Čitao sam da je ovo zapravo prelaz identiteta, momenat kada dečak u tebi mora da nestane da bi postao stabilan muškarac. Da li prolazite kroz ovo? Kako se borite sa tim osećajem da “morate nešto”, a ne znate šta? Da li vas mori osećaj da niste pronašli svoju svrhu – upitao je korisnik ove mreže.

U raspravi, pišu se dvojaka iskustva. Dok neki njegovi vršnjaci ističu da su zasnovali porodicu i “skrasili se”, drugi potvrđuju sličan osećaj da su ih stigle godine “kada više ne ide da se ponašaš kao krele, ali ne možeš ni da budeš ozbiljan muškarac što se uveliko očekuje od tebe”.

– Ove godine punim 30 i ne znam da li sam pošao ili došao – ilustruje se u ovoj raspravi na Reddit-u o krizi svrhe na početku četvrte decenije života.

Običan život izgleda kao neuspeh zbog nametnutog standarda luksuza

U razgovoru za “Blic”, psihijatar Aleksandra Aničić se slaže da zbog suočavanja sa odgovornošću, izborima i posledicama donetih odluka, vreme u 30-tim godinama “dobija na težini”.

– Veliki teret predstavlja stalno poređenje sa drugima. “Osećam se kao da kasnim za drugima” je breme opterećeno uticajem društvenih mreža i nametanjem slike muškarca koji ženi treba da obezbedi luksuzan život, koji treba da bude uspešan u poslu kojim se bavi, nežan otac, posvećen prijatelj, muž pun romantičnih iznenađenja – kaže ona.

Ali, napominje, ono što se pokazuje na Instagramu jeste samo “prezentacija bez realne selekcije”:

– Onda počinjemo da svoju vrednost verifikujemo kroz tu nepostojeću skalu vrednosti koja je nametnuta. Ali, naša psiha reaguje kao da je to norma. Kada stalno gledate luksuz kao standard, običan život počinje da vam izgleda kao neuspeh – ističe naša sagovornica.

Šta kompromituje osećaj vrednosti muškarca u 30-tim

Psihološki lomovi kroz koje prolaze muškarci na pragu četvrte decenije, objašnjava, često počinju u detinjstvu. Jer, kako kaže, ako je dete stalno zaštićeno od frustracije, onda prvi ozbiljan sudar sa odgovornošću u 30-tim može izgledati katastrofično.

– Postavlja se pitanje da li su zahtevi prema muškarcu danas viši nego ikada? Ranija uloga je bila jednostavnija, iako rigidnija. Danas je šira, ali i konfuznija. Društvene mreže dodatno nameću model “muškarca koji obezbeđuje luksuz”. Poruka je implicitna – “ako ne možeš da pružiš spektakl, nisi dovoljan”. To direktno kompromituje osećaj vrednosti. Kada vrednost postane jednaka zaradi i spoljnim simbolima, svaki prosečan dan izgleda kao dokaz neuspeha, a to je psihološki veoma opasno – upozorava Aleksandra Aničić.

“Muškarac se rađa kada prihvati ograničenja”

Konačno, postavlja se pitanje kako se onda boriti sa krizom svrhe u ovom dobu života? Tako što, kaže psihijatar, treba prihvatiti da je kriza znak razvoja, a ne propasti.

– Smanjite poređenje. U realnosti, većina ljudi živi mirno i prosečno i to je normalno. Naučite toleranciju na dosadu, jer život odraslog čoveka nije luna park. Definisati sopstvenu, a ne Instagram ili roditeljsku meru uspeha. Prihvatiti da “veliko” ne mora biti spektakularno. Veliko može biti stabilan brak, emocionalna zrelost, doslednost, pouzdanost – savetuje Aleksandra Aničić.

Osećaj korisnika Reddit-a koji je podelio svoja razmišljanja i dileme opisan konstatacijom da “dečak odlazi, a muškarac se još nije rodio”, po njenim rečima, zapravo predstavlja žal za beskonačnim mogućnostima koje, na primer, daju 20-te godine.

– Muškarac se rađa onda kada prihvati ograničenja i uprkos njima deluje. Tridesete nisu kraj potencijala. One su kraj iluzije da potencijal sam po sebi nešto znači – zaključuje ona.