EMOCIJE NA OTVARANJU 53. FEST-a Potresna premijera Zafranovićevog filma “Djeca Kozare” i poruke Nikite Mihalkova i Emira Kusturice

Projekcijom filma “Zlatni rez ’42: Djeca Kozare“ Lordana Zafranovića večeras je u Sava centru svečano otvoren 53. FEST.

Na početku ceremonije prisutna publika podsetila se umetničkih stvaralaca koji su nas napustili između dva filmska festivala, a potom se publici obratio umetnički direktor FEST-a Dragan Jelčić.

Govoreći o ovogodišnjem izdanju festivala, Jelčić je istakao da će publika tokom narednih devet dana moći da pogleda 114 filmova raspoređenih u deset programskih celina, među kojima su tri takmičarske – evropska, svetska i regionalna.

– Drago mi je da ste svi tu. Očekuje nas zaista nešto izuzetno. To je, mogu slobodno da kažem, filmski ep Lordana Zafranovića, nešto što se ne viđa svaki dan na ovim prostorima i što će, nadam se, za ovu sredinu značiti ono što je Bertoluči u XX veku značio za Italiju pre 50 godina – rekao je Jelčić.

On je predstavio i programske novine ovogodišnjeg FEST-a, među kojima su selekcija „Zbogom XX vek“, programi posvećeni američkom nezavisnom filmu i britanskom filmu, kao i selekcije koje podsećaju na zlatno doba festivala.

Posebnu pažnju privlači program „FEST u sitne sate“, kao i „FEST kao telo“, posvećen autorima koji su svojim opusom zadužili svetsku kinematografiju i sam FEST. Najmlađoj publici namenjena je „Dečija parada“, program sa četiri animirana filma koji će biti prikazan tokom festivala.

– To bi otprilike bilo sve što se selekcija tiče – 114 filmova u deset selekcija i u deset beogradskih bioskopa – rekao je Jelčić.

O najboljim filmovima i autorima odlučivaće festivalski žiriji. Evropski takmičarski program ocenjivaće Jani Bojandži, Boris Trbić i predsednik žirija Jasmin Duraković. O svetskom takmičarskom programu odlučivaće članovi žirija Salija Salinija i Martina Milinkovića na čelu sa Sašom Radojevićem, dok će regionalni takmičarski program ocenjivati predsednik žirija Đan Luka Kurti, Slavica Bogdanov i Džulijan Ričards.

Biće dodeljene i nagrade „Milutin Čolić za najbolji srpski film“, koju dodeljuje „Politika“, „Nebojša Đukelić za najbolji regionalni film u takmičarskom programu“, koju dodeljuje Fondacija Nebojša Đukelić, kao i nagrada „Slobodan Novaković za najbolji debitantski film“, koju dodeljuje Društvo filmskih kritičara Beograda.

Ipak, najvažniji trenutak večeri bio je posvećen filmu „Zlatni rez ’42: Djeca Kozare“, ostvarenju koje je pred publiku stiglo ne samo kao filmsko delo već i kao svedočanstvo o jednom od najtežih poglavlja istorije.

– Festivali se otvaraju filmovima koji oslikavaju njihov pravac. Postoje i oni filmovi koji pred publiku ne izlaze samo kao umetnička dela. Oni dolaze kao svedočanstvo, kao dug prema onima čiji glas nije sačuvan i kao pitanje koje se ne završava odjavnim špicom. Takav film večeras otvara 53. FEST – istaknuto je na otvaranju.

O značaju Zafranovićevog filma govorilo se i kroz poruke dvojice velikih reditelja – Nikite Mihalkova i Emira Kusturice.

U pismu koje je pročitala voditeljka ceremonije, Nikita Mihalkov je istakao da je pogledao film „Zlatni rez ’42: Djeca Kozare“ i ocenio ga kao „vanredno važno istorijsko i umetničko delo“.

– Možemo samo zamisliti koliko je teško ovakvom ostvarenju da se probija u svet današnje kinematografije i koliko će takvo delo izazvati suprotstavljanje onih koji su činili ovakva zlodela. Tim pre, nužno je da ovaj film pogledamo i da ga doživimo – navodi se u Mihalkovoj poruci.

On je dodao da takvo ostvarenje za srpski narod, ali i za čitav slovenski svet, predstavlja „svetionik prema kome bismo trebali da se upravljamo“, ocenivši da samo postojanje filma predstavlja „istinski umetnički i građanski podvig reditelja“.

– Čestitam Lordanu Zafranoviću i svima vama na ovom izuzetnom ostvarenju – poručio je Mihalkov.

Potom je pročitana i poruka Emira Kusturice, koji je, nakon što je pogledao film i susreo se sa Zafranovićem, govorio o njegovoj snazi i autorskoj posebnosti.

– Lordan je napravio film kao da ima 23 godine. Rodio ga je iz sebe kao krik. Ovo je izrazito autorski film i sublimacija je Lordanovog celokupnog opusa, od amaterskih dana nadalje – naveo je Kusturica.

Prema njegovim rečima, Zafranović je ovim ostvarenjem pokazao „povratak autorstvu i pravom filmu“, a posebno je istakao njegov način rada sa mizanscenom i mitologijom.

– Po načinu na koji je Lordan protkao mitologiju kroz film, ovaj film je mitologija – navedeno je u Kusturičinom pismu.

Nakon pročitanih poruka, na binu je izašao Lordan Zafranović, a publika ga je pozdravila višeminutnim, gromoglasnim aplauzom.

Vidno emotivan, reditelj je najpre upozorio publiku da je pred njima težak film.

– Svima želim da se nekako pripremite za film koji je dosta težak. Traje onoliko koliko je trebalo da traje – rekao je Zafranović.

Zahvalio je kolegama rediteljima na rečima podrške, ali i FEST-u što je njegovo ostvarenje uvršteno u program i odabrano za svečano otvaranje.

– Za mene je FEST jedna veličanstvena svečanost filma. Ja sam već ’71. godine, još nisam bio ni završio Akademiju, bio na FEST-u. To je zaista za mene bila svečanost, videti velike autore poput Felinija. Tu ih je bilo jednostavno mnogo. A sada je umrla čitava jedna kinematografija – rekao je Zafranović.

Govoreći o svom stvaralaštvu i budućnosti, reditelj je istakao da se nalazi na prelazu između jedne epohe koja odlazi i nove kojoj još pripada.

– Ja sam na prelazu tog živog i mrtvog i želim da sada još dovoljno snage da napravim još bar jedan ili dva filma. To mi je velika želja – rekao je.

Posebno emotivno govorio je o temi filma, posvećenog žrtvama stradanja u Kozari.

– Mislim da ćete se zanimati za jednu istoriju koju smo posvetili svima onima koji su na zverski način ubijeni i koji negde leže po nekim jamama ili pod nekom zemljom. Ovaj film leti između tih dole, koji su mrtvi i kojih se, naravno, sećamo i poštujemo, i tražimo, u ime njih, oprost svima onima koji su to napravili – rekao je Zafranović.

Za njega je film istovremeno i priča o mrtvima i pogled ka nebu, odnosno kosmosu, koji je, kako kaže, predstavljao posebnu inspiraciju tokom stvaranja.

– Nebo gore, koje je, naravno, iznad nas, kosmos koji je misteriozan i koji nam daje određenu snagu. Meni je taj kosmos dao snagu, kao da je neke stvari pisao, a ja sam bio samo instrument – rekao je reditelj.

Zafranović je otkrio i da je film na FEST stigao nakon što ga je selektor pogledao nekoliko meseci ranije i pozvao ga da ostvarenju omogući festivalsku premijeru.

– Selektor je gledao film pre sedam-osam meseci i odmah me zamolio da li bih bio za to da se film prikaže na FEST-u. Ja sam rekao da mi je to posebna čast – kazao je Zafranović.

Na kraju je poželeo publici da film doživi na pravi način, a potom je svečano proglasio 53. FEST otvorenim.

– Sa čašću ovog festivala, velikog, najvećeg u regionu, mogu vam kazati, evo, sa srećom otvaramo ovaj FEST.

Nakon njegovih reči, svetla u sali su se ugasila, a publika je započela gledanje „Zlatnog reza ’42: Djeca Kozare“, filma koji je, simbolično, otvorio ovogodišnji FEST pričom o sećanju, stradanju i umetnosti koja pokušava da sačuva glasove onih koji više ne mogu da govore.