“SVET JE BLIZU TAČKE BEZ POVRATKA” Alarmantno upozorenje naučnika: “Ekonomija i društvo prestaće da funkcionišu onako kako ih poznajemo”

Svet je bliži nego što se mislilo “tački bez povratka”, nakon koje se nekontrolisano globalno zagrevanje ne može zaustaviti, rekli su naučnici.

Kontinuirano globalno zagrevanje moglo bi da pokrene klimatske prekretnice, što bi dovelo do niza daljih prekretnica i povratnih sprega, rekli su oni. To bi zaključalo svet u novu, paklenu klimu “staklene bašte”, daleko goru od porasta temperature od 2 – 3 stepena Celzijusa, koji je svet na putu da dostigne. Klima bi se takođe znatno razlikovala od povoljnih uslova u proteklih 11.000 godina, tokom kojih se razvila čitava ljudska civilizacija.

“Ekonomija i društvo prestaće da funkcionišu onako kako ih poznajemo”

Sa samo 1,3 stepena Celzijusa globalnog zagrevanja poslednjih godina, ekstremni vremenski uslovi već odnose živote i uništavaju izvore prihoda širom sveta. Sa 3 – 4 stepena Celzijusa, “ekonomija i društvo prestaće da funkcionišu onako kako ih poznajemo”, rekli su naučnici prošle nedelje, ali bi Zemlja u režimu staklene bašte bila još užarenija.

Javnost i političari uglavnom nisu svesni rizika prelaska tačke bez povratka, rekli su istraživači. Grupa je saopštila da izdaje upozorenje jer, iako je brzo i hitno smanjenje sagorevanja fosilnih goriva izazovno, promena kursa verovatno bi bila nemoguća kada se jednom krene ka Zemlji u režimu staklene bašte, čak i ako se emisije na kraju smanje.

– Teško je predvideti kada će se pojaviti klimatske prekretnice, što predostrožnost čini neophodnom – rekao je dr Kristofer Volf, naučnik u organizaciji Terrestrial Ecosystems Research Associates u SAD. Volf je član istraživačkog tima u kojem su prof. Johan Rokstrem iz Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja na klimu u Nemačkoj i prof. Hans Joakim Šelnuber iz Međunarodnog instituta za primenjenu sistemsku analizu u Austriji.

“Klimatske promene napreduju brže nego što su mnogi naučnici predviđali”

– Prelazak čak i nekih pragova mogao bi planetu usmeriti ka putanji staklene bašte – rekao je Volf. – Donosioci odluka i javnost uglavnom nisu svesni rizika koje predstavlja ono što bi u suštini bio prelaz bez povratka.

– Verovatno je da su globalne temperature već jednako visoke ili više nego u bilo kom trenutku u poslednjih 125.000 godina i da klimatske promene napreduju brže nego što su mnogi naučnici predviđali.

Takođe je verovatno da su nivoi ugljen-dioksida najviši u najmanje poslednja dva miliona godina.

Profesor Tim Lenton, stručnjak za prekretnice na Univerzitetu u Ekseteru u Velikoj Britaniji, rekao je: – Znamo da se suočavamo sa ozbiljnim rizicima na trenutnoj klimatskoj putanji, za koju ne možemo isključiti mogućnost da bi mogla prerasti u stanje klime koje je za nas mnogo manje pogodno. Međutim, ne moramo ići ka Zemlji u režimu staklene bašte da bi postojali ozbiljni rizici za čovečanstvo i naša društva – oni će već biti pred nama ako nastavimo sa globalnim zagrevanjem od 3 stepena Celzijusa.

Procena, objavljena u časopisu “One Earth”, sintetizovala je nedavna naučna otkrića o klimatskim povratnim spregama i 16 prelomnih elemenata. Ti elementi uključuju ledene ploče Grenlanda i Antarktika, planinske glečere, polarni morski led, subarktičke šume i permafrost, amazonsku prašumu i Atlantsku meridionalnu obrtnu cirkulaciju, sistem okeanskih struja koji snažno utiče na globalnu klimu.

“Trenutne obaveze u vezi sa klimatskim akcijama nisu dovoljne”

Naučnici su rekli da se prelomne promene možda već dešavaju na Grenlandu i u zapadnom Antarktiku, dok se čini da su permafrost, planinski glečeri i amazonska prašuma na ivici nestanka.

– Istraživanja pokazuju da bi nekoliko komponenti Zemljinog sistema moglo biti bliže destabilizaciji nego što se ranije verovalo – zaključili su. – Iako je tačan rizik neizvestan, jasno je da trenutne obaveze u vezi sa klimatskim akcijama nisu dovoljne.

Profesor Vilijam Ripl sa Državnog univerziteta Oregon u SAD, koji je vodio analizu, rekao je: – AMOC već pokazuje znake slabljenja, a to bi moglo povećati rizik od propadanja Amazona.

Ugljenik oslobođen propadanjem Amazona dodatno bi pojačao globalno zagrevanje i uticao na druge povratne sprege. Moramo brzo delovati u okviru naših sve manjih mogućnosti kako bismo sprečili opasne i neukrotive klimatske posledice.

Naučnici su 2018. godine upozorili na mogućnost prelaska Zemlje u režim staklene bašte. U tom scenariju globalna temperatura ostaje znatno iznad porasta od 4 stepena Celzijusa u odnosu na sadašnje najgore klimatske scenarije hiljadama godina, što dovodi do ogromnog porasta nivoa mora koji potapa obalne gradove. Naučnici su tada rekli da bi “uticaji prelaska Zemlje u režim staklene bašte na ljudska društva verovatno bili ogromni, ponekad nagli i nesumnjivo razorni”.

(Gardijan)