- Blic
Najtraženiji su konobari, kuvari, pomoćni kuvari, barmeni, recepcioneri i sobarice
Glavni kuvar može da zaradi oko 3.000 evra, a pomoćni kuvari između 1.700 i 2.000 evra
Sve više građana Srbije odlazi na sezonski rad u Hrvatsku, privučeni platama koje su višestruko veće nego u domaćem ugostiteljstvu. Međutim, iza oglasa u kojima se nude zarade od 1.500 ili 2.000 evra krije se mnogo rada, odgovornosti i odricanja.
To iz ličnog iskustva potvrđuje Vesna Zec iz Sremske Mitrovice, koja već pet godina radi kao kuvarica na hrvatskom primorju.
“Glavni kuvar može da zaradi oko 3.000 evra”
Potražnja za radnicima u Hrvatskoj ni ove godine ne jenjava. Najtraženiji su konobari, kuvari, pomoćni kuvari, barmeni, recepcioneri i sobarice. Zarade su, posebno tokom juna i jula, veće nego na početku sezone, jer poslodavci pokušavaju da popune nedostatak radne snage. Iskusni kuvari mogu da zarade i više od 3.000 evra mesečno, dok pomoćni radnici i konobari ostvaruju znatno više prihode nego u Srbiji.
Vesna potvrđuje da su plate jedan od glavnih razloga zbog kojih ljudi odlaze.
– Glavni kuvar može da zaradi oko 3.000 evra, a pomoćni kuvari između 1.700 i 2.000 evra. Kada su obezbeđeni smeštaj i hrana, može dosta da se uštedi – kaže ona.
“Nisam otišla preko agencije, već po preporuci”
Najvažniji savet koji daje svima koji planiraju odlazak jeste da dobro provere poslodavca.
– Ja nisam otišla preko agencije, već po preporuci. To je velika razlika. Često čujem da ljudi dobiju jednu priču, a kada stignu, dočeka ih sasvim druga situacija. Zato je mnogo sigurnije pronaći posao direktno kod poslodavca ili preko nekoga kome verujete.
I stručnjaci za zapošljavanje savetuju radnicima da pre odlaska detaljno provere ugovor, da li su obezbeđeni smeštaj i obroci, koliko traje radni dan, kako se plaća prekovremeni rad i koliko imaju slobodnih dana.
Jedan telefonski poziv promenio je sve
Vesna se seća situacije koju nikada neće zaboraviti.
U autobusu za Hrvatsku putovala je sa mladom devojkom koja je već predala dokumentaciju za radnu dozvolu i bila uverena da je posao čeka.
– Dok smo čekale autobus u Rijeci, zazvonio joj je telefon. Poslodavac joj je rekao da se predomislio i da ipak ne dolazi. Devojka je počela da plače. Ostala je sama, u drugoj državi, bez posla. Tada sam shvatila koliko je važno imati sigurnog poslodavca pre nego što krenete na put.
“Poslodavci su me prihvatili kao svoju”
Za razliku od mnogih radnika koji imaju loša iskustva sa poslodavcima, Vesna kaže da je imala sreće.
– Promenila sam samo dva poslodavca. Kod prvog je bilo korektno, a kasnije sam prešla zbog bolje ponude. Kod sadašnjeg sam već četiri godine i nikada nisam imala problema.
Kaže da se u restoranu u kojem radi danas oseća gotovo kao kod kuće.
– Često kažem da se osećam kao da nisam ni otišla iz Srbije. Ljudi su srdačni, glasni, pričljivi, vole muziku sa prostora bivše Jugoslavije i jednostavno se čovek brzo uklopi. Nekada imam osećaj kao da sedim sa svojim društvom u Sremskoj Mitrovici.
Dodaje da među zaposlenima vlada dobra atmosfera, što joj je mnogo značilo kada je prvi put otišla u inostranstvo.
– Kada radite po 10 ili 12 sati dnevno, mnogo znači da vas ljudi prihvate. Lakše podnosite umor kada dolazite u kolektiv u kojem se osećate dobro.
“Najviše nedostaje porodica”
Iako je zadovoljna uslovima rada, Vesna priznaje da najveći problem nije fizički napor.
– Najviše nedostaje porodica. Kada završiš smenu, nema mnogo vremena za privatni život. Sve se svodi na posao, malo odmora i ponovo posao. Ako uhvatim slobodan sat, prošetam pored mora ili se okupam, ali to nije letovanje kako mnogi zamišljaju.
Zbog toga kaže da sezonski posao nije za svakoga.
– Ko ide da bi uživao na moru, bolje da ne ide. Ko ide da radi i zaradi, taj će biti zadovoljan.
“Ko ide zbog provoda, bolje da ne ide”
Iako radi na Jadranu, Vesna kaže da more retko stigne da vidi.
– Ljudi zamišljaju da je to sezona, sunce i plaža. U stvarnosti je to posao od jutra do večeri. Ako uhvatim sat vremena slobodno, prošetam ili se okupam i vraćam se nazad na posao.
Dodaje da je sezona posebno naporna.
– Ko ide zbog provoda, bolje da ne ide. Tamo se ide isključivo da se radi i zaradi.
“Nemački i engleski mnogo znače”
Prema njenim rečima, za konobare je mnogo važnije znanje stranih jezika nego poznavanje hrvatskog.
– Nemački i engleski mnogo znače. Ako neko zna oba jezika, mnogo lakše dolazi do boljeg radnog mesta i veće plate.
Kako kaže, u restoranima i hotelima danas radi sve manje domaćih radnika.
– Najviše je ljudi iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, a poslednjih godina sve češće dolaze radnici sa Filipina i iz Nepala.
“Može lepo da se zaradi, ali uz mnogo odricanja”
Vesna smatra da rad u Hrvatskoj može biti odlična prilika za one koji žele da zarade ili uštede novac, ali samo ako unapred znaju šta ih očekuje.
– Ako su vam obezbeđeni smeštaj i hrana, nemate velike troškove i možete dosta da uštedite. Ali treba biti svestan da je sezona izuzetno naporna i da nema mnogo vremena za privatni život.
Na kraju ponavlja savet koji bi dala svakome ko planira odlazak:
– Dobro proverite poslodavca, tražite ugovor pre polaska i ne verujte obećanjima koja nisu napisana na papiru. To može da vam uštedi mnogo problema.
(Ozon)
Hrvatska, ilustracija (Foto: darios, Panther Media Global / Alamy / Profimedia / Profimedia)
