- Promo
Put jednog dinara kroz ekonomiju predstavlja važan deo privrednog krvotoka: dinar se raspodeljuje između potrošnje i štednje
Većina štednje građana Srbije završava u bankama, što omogućava dalje kreditiranje i rast ekonomije kroz nove investicije
Svakog meseca primimo platu, platimo račune, kupimo namirnice, a deo možda ostavimo sa strane. Ali da li ste se ikada zapitali šta se zapravo dešava sa tim jednim dinarom nakon što legne na vaš račun? Njegov put kroz ekonomski sistem predstavlja svojevrsni krvotok privrede.
Odnos potrošnje i štednje u okviru raspoloživog dohotka direktno ukazuje na nivo ekonomske razvijenosti jedne zemlje. Tekući dohodak raspodeljuje se na potrošnju i štednju, pri čemu štednja nije trajno odricanje od potrošnje, već njeno odlaganje u korist veće potrošnje u budućnosti.
Stanica 1: Banka i privreda
Kada građani odluče da štede, taj novac se sliva u banke. Zvanični podaci pokazuju da dinarska štednja građana u Srbiji konstantno raste i dostiže rekordne nivoe sa više od 208 milijardi dinara.
Vaš dinar u banci ne stoji u sefu. Kroz kreditnu aktivnost banaka on se usmerava ka privredi i stanovništvu, finansirajući likvidnost, obrtna sredstva i nove investicije kompanija. Na taj način štednja postaje investicija koja omogućava ekonomiji da raste.
Stanica 2: Tržište kapitala i alternativno finansiranje
Iako banke imaju ključnu ulogu u finansijskom sistemu, stručnjaci upozoravaju da se srpsko tržište kapitala i dalje nalazi na početku razvoja.
Trenutno je čak 95 odsto finansijskih sredstava koncentrisano u bankama, dok su privredi potrebni i alternativni izvori finansiranja kako bi nastavila da raste i razvija se.
Sa druge strane, investitori i građani traže načine da njihov novac ostvari veći prinos. Tu na scenu stupaju tržište kapitala i investicioni fondovi.
Stanica 3: Investicioni fondovi kao „šlag na tortu“
Investicioni fondovi prikupljaju sredstva ulagača i investiraju ih u akcije, obveznice, depozite i druge hartije od vrednosti, sa ciljem ostvarivanja stabilnog i konkurentnog prinosa uz adekvatno upravljanje rizikom.
Primer kako novac može aktivno da radi na tržištu kapitala predstavlja Vista Rica Invest, otvoreni alternativni investicioni fond.
Tokom 2025. godine fond je zabeležio snažan rast na domaćem tržištu. Neto imovina fonda dostigla je 57,5 miliona evra na kraju 2025. godine.
Sredstva fonda diversifikovana su kroz ulaganja u državne i korporativne obveznice, kao i akcije kompanija u Evropi, Sjedinjenim Američkim Državama i Srbiji.
Zahvaljujući profesionalnom upravljanju portfoliom, rast vrednosti investicione jedinice fonda Vista Rica Invest od osnivanja dostigla je čak 23,68% (EUR).
Pored potencijalno atraktivnog prinosa, ulaganje u alternativne investicione fondove donosi i određene poreske pogodnosti.
Zakon o porezu na dohodak građana predviđa da obveznik koji investira u alternativni investicioni fond može ostvariti pravo na poreski kredit, odnosno umanjenje godišnjeg poreza na dohodak građana do 50 odsto iznosa izvršenog ulaganja.
Država ovim mehanizmom podstiče razvoj tržišta kapitala i smanjuje zavisnost privrede od bankarskog finansiranja.
Put vašeg dinara kroz ekonomiju ne mora da bude pasivan. Odlukom da investirate putem fondova poput Vista Rica Investa ne samo da možete sačuvati vrednost svog novca i ostvariti potencijalnu zaradu, već i aktivno doprineti razvoju domaćeg tržišta kapitala i ekonomskom rastu zemlje.
Investicioni fond (Foto: VRVIRUS / shutterstock)
