48 SATI PAKLA: Putin naredio brutalne napade – Zelenski sprema osvetu (FOTO/VIDEO)

KIJEV je u četvrtak uveče potresla snažna eksplozija u novom ruskom raketnom i dronskom napadu koji je delimično uništio veliku stambenu zgradu.

U napadu je poginulo najmanje 12 ljudi, a povređeno najmanje 44. Predsednik Volodimir Zelenski naredio je vojsci da pripremi “moguće formate odgovora” na smrtonosni napad.

Spasilački timovi i dalje pretražuju ruševine na istočnoj obali grada, gde je do sada spaseno 11 ljudi. Prema gradskim zvaničnicima, 12 smrtnih slučajeva je potvrđeno, uključujući dete od 13 godina, objavila je Ukrajinska pravda. U drugom izveštaju se navodi da je dete imalo 12 godina i da se 20 ljudi vodi kao nestalo.

Napad je počeo neposredno pre 1 sat ujutru, a prve eksplozije u Kijevu čule su se oko 3 sata ujutru. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko izvestio je da su se delovi stambene zgrade srušili u Darnickom okrugu.

“Osamnaest stanova je uništeno. U toku je operacija potrage i spasavanja. Prema preliminarnim informacijama, 11 ljudi je spašeno iz zgrade”, rekao je Kličko. Kijev je proglasio petak, 15. maj, danom žalosti kao odgovor na napad, sa zastavama spuštenim na pola koplja i zabranjenim svim zabavnim događajima.

Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo je saopštilo da je u noćnom napadu Rusija lansirala 56 raketa različitih tipova, uključujući balističke rakete Iskander i aerobalističke rakete Kinžal, kao i 675 dronova. Protivvazdušna odbrana je uspela da obori ili ometa 29 krstarećih raketa, 12 raketa Iskander ili S-400 i 652 drona.

Otpad je izazvao požare i oštećenja stambenih i poslovnih zgrada u nekoliko gradskih okruga, a napadnuta je i energetska infrastruktura, što je dovelo do prekida vodosnabdevanja na levoj obali Kijeva, izveštava Kijev independent.

Svedočanstva užasa

Stanovnici pogođenog područja opisali su trenutke užasa. IT stručnjaci Tivan Hačatrjan i Karolina Košlecka su u početku pomislili da je njihova zgrada pogođena.

“Nakon eksplozije, ljudi su počeli da viču, vrište”, prisetio se Hačatrjan. “Ne osećate se srećno što to nije bila vaša zgrada, samo osećate šok. Uopšte se ne osećate bolje, samo osećate isto, prazninu u sebi.”

Penzioner Serhij Jacura, već raseljen zbog rata, bio je na prozoru kada je projektil pogodio zgradu preko puta.

“Video sam kako projektil leti, pogodio je oko trećeg sprata. Bio sam bačen, sve je bilo razbijeno. Sve je bilo u plamenu, ljudi su vrištali dole”, rekao je.

Zelenski: Namerna teroristička taktika

Nakon sastanka štaba Vrhovnog komandanta, Zelenski je izjavio da je Rusija za samo dva dana, 13. i 14. maja, lansirala 1.567 dronova i 56 projektila na Ukrajinu.

“Održao sam sastanak Štaba. Prva tačka dnevnog reda bio je detaljan izveštaj naše vojske o odbrambenoj operaciji sprovedenoj ovih dana protiv masovnog i praktično neprekidnog ruskog napada koji je trajao skoro 48 sati.

Ovo je namerna teroristička taktika Rusa, koji su tokom određenog vremenskog perioda gomilali dronove i rakete i namerno izračunali udar tako da njegov obim bude značajan, stvarajući najveće moguće teškoće za našu protivvazdušnu odbranu”, rekao je Zelenski, a prenosi Ukrajinska pravda.

Prema njegovim rečima, ukrajinska protivvazdušna odbrana presrela je 94% dronova, ali samo 7% raketa. Ponovio je da balističke rakete ostaju ključni izazov.

“Naložio sam Ukrajinskim odbrambenim snagama i specijalnim službama da predlože moguće formate za naš odgovor na ovaj ruski napad”, dodao je predsednik.

Putinova iznenađujuća poruka mira

Smrtonosni napadi dogodili su se samo nekoliko dana nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin, nakon najskromnije parade povodom Dana pobede u svojoj vladavini, promenio ton o ratu u Ukrajini.

“Mislim da se rat u Ukrajini bliži kraju”, rekao je Putin novinarima 9. maja, izjava koja je privukla veliku pažnju jer je bila prva te vrste u poslednje četiri godine, objavio je Kijev independent.

Putin je takođe izbegao trijumfalizam i, možda prvi put posle nekoliko godina, nazvao je ukrajinskog predsednika “gospodinom Zelenskim”, odstupajući od uobičajenog opisa “neonacističkog narkomana”.

“Ovo je donekle nov jezik od Putina”, rekao je Džon Lof, viši saradnik Centra za nove evroazijske strategije. Analitičari kažu da se Putinova izjava može protumačiti kao taktički populizam. “Rusima govori da je kraj na vidiku, dok Ukrajini i Zapadu govori da je cena tog kraja politička predaja”, rekao je Gregoar Rus iz Čatam Hausa.

Sistem koji zavisi od jednog čoveka

Da bi se razumeo značaj Putinovih komentara, neophodno je razumeti kako moć funkcioniše u Rusiji, koja je opisana kao personalistička autokratija – sistem u kome je moć koncentrisana u rukama jedne osobe.

U praksi, to znači da se rat nastavlja zato što Putin lično želi da se nastavi. To je realnost, prema analitičarima, i razlog zašto američki predsednik Donald Tramp nije uspeo da postigne napredak u mirovnim pregovorima, jer Putin je odbacio svaki predlog koji bi zahtevao značajan kompromis.

Promene na bojnom polju i ukrajinski udari

Realnost na bojnom polju danas se značajno razlikuje od ambicija koje je Moskva imala na početku invazije. Umesto brze pobede, Rusija je zaglavljena u iscrpljujućem ratu bez značajnih teritorijalnih dobitaka uprkos ogromnim gubicima.

Istovremeno, Ukrajina je proširila svoju kampanju dugoročnih napada na rusku infrastrukturu, gotovo svake noći ciljajući rafinerije, vojne aerodrome i skladišta duboko u Rusiji.

“Ukrajinski dronovi redovno napadaju ruske rafinerije nafte, što je daleko efikasnije u usporavanju njene ekonomije od sankcija”, rekao je Dejvid Marpls, profesor na Univerzitetu u Alberti.

Rastući strahovi u Kremlju

Jedan od najočiglednijih znakova zabrinutosti u Kremlju su povećana ograničenja pristupa internetu širom Rusije. Federalna služba bezbednosti (FSB) preuzela je kontrolu nad internet infrastrukturom, a vlasti su počele da isključuju mobilni internet i javni Wi-Fi, čak i u Moskvi.

Taj strah je postao posebno vidljiv pred paradu povodom Dana pobede, kada su usluge mobilnog interneta isključene u Moskvi i Sankt Peterburgu zbog straha od ukrajinskih dronova. Da bi se osigurala mirna parada, Moskva je postigla dogovor sa Ukrajinom: “Zamenili su odsustvo dronova u Moskvi (9. maja) za 1.000 zatvorenika”, rekao je visoki ukrajinski zvaničnik.

Šta Putinove reči zapravo znače?

Analitičari upozoravaju da Putinove komentare ne treba tumačiti kao odustajanje od njegovih ratnih ciljeva. Ključni zahtevi Moskve za pregovore ostaju nepromenjeni: teritorijalni ustupci i priznavanje okupiranih teritorija.

Međutim, stručnjaci veruju da Kremlj sve više prepoznaje rizike.

“Putinu je sve manje udobno da vodi rat”, rekao je Lof, dodajući da postoje izveštaji da ruska predsednička administracija već priprema poruke kako bi predstavila svaki budući dogovor kao uspeh.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov kasnije je ublažio očekivanja, rekavši da je Moskva videla znake da se rat bliži kraju, ali je odbio da razgovara o vremenskim rokovima. Analitičari zaključuju da Putin ne signalizira predaju, već pokušava da politički upravlja rastućim zamorom javnosti.

(Index.hr)