- Ivana Mikić Novinar rubrike zabava
Prvi simptomi bolesti pogrešno su dijagnostikovani, a prava dijagnoza – zloćudni tumor – otkrivena je tek tokom operacije.
Suočena sa smrću, pokazala je izuzetnu hrabrost, misleći najviše na svoju porodicu i ćerke.
Iako joj je karijera bila kratka, glumica Zorica Šumadinac ostavila je značajan trag u domaćoj kinematografiji. Njen život, obeležen zdravstvenim problemima još od ranog detinjstva, ugašen je kada je imala samo 34 godine.
Detalji njenih poslednjih dana, pogrešne dijagnoze i neverovatna hrabrost sa kojom je dočekala smrt, zvuče kao najtužniji filmski scenario.
Od neostvarene balerine do zvezde
Zorica Šumadinac rođena je 1946. godine u Beogradu. Pre nego što je zakoračila u svet glume, njene najveće ljubavi bile su balet i muzika. Balet je godinama uspešno trenirala, ali je zbog problema sa plućima i slabog imuniteta morala da odustane, dok se od muzike oprostila jer njena porodica nije imala gde da smesti klavir.
Nakon gimnazije odlučila je da upiše Filološki fakultet, ali ju je drugarica ubedila da se ipak posveti glumi, te je 1966. godine upisala FDU u klasi sa Petrom Božovićem i Dobrilom Stojnić. Njena prva filmska uloga bila je u kultnom ostvarenju “Kad budem mrtav i beo”, nakon čega su usledile uloge u “Građani sela Luga”, “Mister dolar” i drugim projektima.
U jeku popularnosti započela je romansu sa prijateljem Zoranom, za koga se udala i sa kojim je dobila dve ćerke, Mariju i Isidoru.
Jezivo predskazanje i suze za decom
Iako su analize sa sistematskog pregleda na koji je otišla krajem juna 1981. godine pokazale da je potpuno zdrava, njeno raspoloženje je naglo opalo. Nedugo potom, jednog julskog dana, Zorica je mirno pogledala svog oca i izgovorila reči koje su zaledile krv u žilama: “Tata, ja ću umreti”.
Samo nekoliko dana kasnije, primila je strašnu vest o smrti njene prijateljice i koleginice Nede Spasojević. Zorica se tada izbezumila od plača, a majci koja je pokušavala da je uteši izgovorila je najbolniju rečenicu: “Plačem ja što me moja deca neće zapamtiti!”.
Pogrešne dijagnoze i stravično otkriće
Ubrzo nakon toga, osetila je jak bol u donjem delu kičme. Lekari su njeno stanje prvo tretirali kao zapaljenje nerava, a potom su doneli konstataciju da je u pitanju reuma.
Kako su bolovi postajali neizdrživi, pozvala je porodičnog prijatelja dr Mirka Carana, koji je tokom pregleda napipao izbočinu za koju se činilo da je ukleštena kila. Zorica je insistirala na hitnoj operaciji zbog početka pozorišne sezone, ne sluteći šta je čeka.
Kada je 25. avgusta doktor napravio rez, umesto kile, ugledao je vrh stravičnog tumora.
Nije se plašila smrti
Kada se probudila, Zorica kao da je znala istinu. Gledajući u lekara, hrabro mu je poručila: “Ako smatraš da nema svrhe, ja te molim, uzimam ti reč – da me dokrajčiš!”.
Svoj poslednji period života provela je u šok-sobi, svesna da joj se bliži kraj. Nije se plašila smrti, već je suprugu Zoranu svakodnevno davala uputstva kako da podiže devojčice – da ih nauči da budu vredne, poštene i iskrene.
“Mili moj, ja umirem srećna, jer je moj život bio ispunjen. Zadovoljna sam,” govorila mu je.
Kraj u 34. godini
Dan uoči smrti prebačena je na drugu kliniku radi transfuzije, ali se ispostavilo da u bolnici nemaju njenu krvnu grupu. Njen suprug Zoran je panično odjurio u Zemunsku bolnicu po krv, a ona ga je ispratila rečima koje će mu zauvek ostati urezane u sećanje: “Idi, mili moj, i požuri… Pazi kako voziš.”.
To su bile njene poslednje reči. Kada se Zoran vratio sa krvlju vozeći “kao sumanut”, više ga nisu pustili u njenu sobu.
Preminula je 3. septembra, u 34. godini života, nepuna dva meseca od trenutka kada je osetila prve bolove.
Zorica Šumadinac (Foto: RTS / screenshot)