PUTIN PRIMENJUJE IRANSKI “RECEPT” Građani besni, čak mu i VOJSKA OKREĆE LEĐA, a on se ne oglašava: Zemljom se širi strah i haos

Višednevni prekidi interneta, posebno oni u najvažnijem delu Moskve nedaleko od Kremlja, dodatno su učvrstili strahove da će ruski predsednik Vladimir Putin otići dalje nego što su Rusi mogli da zamisle kako bi ih odsekao od sveta i poremetio im svakodnevni život, dok nastoji da internet u potpunosti stavi pod kontrolu Kremlja, piše “Njujork post”.

Rusi su poslednjih nedelja istovremeno suočeni sa dva problema:

• Vlasti, naoružane novim tehničkim mogućnostima i ratnim izgovorima, povremeno isključuju mobilni internet na pojedinim mestima
• Istovremeno blokiraju sve veći broj stranih aplikacija koje koriste milioni ljudi

Vlada prekide interneta pravda bezbednosnim razlozima, navodeći da je reč o merama zaštite od ukrajinskih dronova koji koriste ruske mobilne mreže za navođenje. Međutim, stručnjaci smatraju da vlast istovremeno sprovodi ciljane prekide interneta koje bi uvela u slučaju nemira, poput masovnih protesta koji su početkom ove godine zahvatili Iran.

Za mnoge Ruse još je značajniji napad na Telegram. Nakon što su blokirani “Fejsbuk”, “Instagram”, “Vocap” i “Jutjub”, Putin sada pokušava da ograniči aplikaciju koju mesečno koristi više od 100 miliona ljudi za komunikaciju i informisanje, uključujući i sadržaje medija u egzilu zabranjenih u Rusiji.

Moskva pritom podstiče građane da koriste novu “super aplikaciju” odobrenu od Kremlja, poznatu kao “Maks”. Ruski mediji navode da vlast planira potpuno blokiranje Telegrama, ali postoje naznake da bi odluka mogla biti odložena zbog negativne reakcije javnosti.

Od brojnih primera sve jače represije u Rusiji tokom četiri godine rata u Ukrajini, malo šta je pogodilo toliko ljudi kao ograničenja na internetu, piše “Njujork post”. Povremeni prekidi i blokade izazvali su haos, jer su digitalne usluge od kojih zavisi svakodnevni život prestajale da rade, primoravajući ljude da traže alternativna rešenja:

• Kada je mobilni internet nestao u delovima Moskve, ljudi su počeli da plaćaju gotovinom
• Pošto aplikacije za taksi nisu radile, neki su se vozili sa nepoznatim vozačima
• Porasla je prodaja toki-vokija, analognih telefonska, papirnih karte i starih MP3 plejera
• Čak su se i u Kremlju zvaničnici vratili fiksnim telefonima

Posledice su ponekad bile i opasne. Tokom prekida interneta, uređaji za praćenje glukoze kod dece sa dijabetesom nisu mogli da šalju podatke u realnom vremenu, što je roditeljima otežavalo kontrolu terapije insulinom.

Uprkos svemu, raste i nezadovoljstvo javnosti. U nekim gradovima bilo je pokušaja organizovanja protesta zbog ograničenja interneta, ali su ih vlasti sprečile. Da bi koristili aplikacije poput Telegrama, milioni Rusa pribegavaju VPN mrežama kako bi zaobišli blokade.

Sergej Titov, urednik kanala “Ostorožno novosti”, naglašava da Telegram nije samo društvena mreža, već temelj onoga što je ostalo od neograničenog interneta u Rusiji.

– Telegram za Ruse, bar za moju generaciju koja je počela da ga koristi sa 20 godina, predstavlja njihov kompletan “internet život”. U tom smislu, korišćenje interneta na način na koji su ljudi navikli, trenutno se uništava – objasnio je on.

Sloboda koja nestaje

Decenijama su Rusi uživali u uglavnom slobodnom i decentralizovanom internetu. Digitalna kultura se ukorenila, ona u kojoj su Rusi otvoreno izražavali stavove, politički se organizovali i koristili zapadne tehnološke platforme.

Nakon masovnih protesta 2011. i 2012, Kremlj je počeo da internet vidi kao ozbiljnu pretnju. Putin je zato krenuo u izgradnju “suverenog interneta” – zatvorenog digitalnog prostora pod državnom kontrolom.

Jedan od simbola te pretnje bio je Aleksej Navaljni, borac protiv korupcije koji je putem interneta mobilisao milione ljudi. On je stekao popularnost kao bloger na “LiveJournal-u” gde je razotkrivao korupciju. Njegovi viralni video-snimci pokazali su kako internet može da pokrene stvarne proteste. Vlasti su blokirale njegove platforme i vršile pritisak na zapadne tehnološke kompanije da uklone njegove sadržaje.

Po početku invazije na Ukrajinu 2022, Kremlj je dodatno pooštrio kontrolu nad internetom kroz radikalnije mere.

Moskva je brzo zabranila “Tviter” (sada “Iks”), “Instagram” i “Fejsbuk”, a zatim se usmerila i na “Jutjub” i “Vocap”. Korišćenje VPN-a naglo je poraslo.

Uprkos svemu, Telegram je dugo ostao relativno slobodan prostor. Kremlj ga je koristio za propagandu, vojnici za komunikaciju, a građani za pristup necenzurisanim informacijama.

Među njima bio je i Jevgenij Prigožin, oligarh i osnivač plaćeničke grupe “Vagner”, koji je svojim objavama stekao veliku popularnost među nezadovoljnim vojnicima, što je kulminiralo neuspelom pobunom 2023. godine.

“Neprijateljski oblik komunikacije”

Više od dve godine kasnije, ruski regulator “Roskomnadzor” saopštio je da ograničava Telegram zbog kršenja zakona. Uvedene su povremene blokade, a testiranja su pokazala da aplikacija često ne funkcioniše.

Analitičari smatraju da Rusija ide ka modelu sličnom onom u Iranu:

• sa listama dozvoljenih sajtovima
• selektivnim prekidima
• internom mrežom pod kontrolom države

Mnogi Rusi, uključujući i pristalice Putina, smatraju da je blokiranje Telegrama preterano. Guverner Belgorodske oblasti Vjačeslav Gladkov upozorio je da je aplikacija ključna za obaveštavanje građana, pa i za uzbune, te da prekidi mogu imati smrtonosne posledice. Čak su i vojnici u anonimnim video-porukama apelovali da se Telegram ne blokira, jer im je neophodan za komunikaciju na frontu.

I u ruskom parlamentu došlo je do retkih neslaganja. Sergej Mironov nazvao je Telegram “jedinim pouzdanim sredstvom komunikacije” za vojsku i oštro kritikovao odluku vlasti. Ipak, pokušaj da se od vlasti zatraži objašnjenje nije prošao.

Putin, koji često govori o potrebi “gušenja” stranih tehnoloških kompanija, uglavnom ćuti o ovom pitanju.

Gušenje nezadovoljstva

Telegram je osnovao ruski preduzetnik Pavel Durov, koji danas živi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. On je poteze Moskve ocenio kao napad na slobodu govora.

Pokušaji organizovanja protesta nisu uspeli – svi zahtevi za dozvole su odbijeni u desetinama gradova, a pojedini ljudi su privedeni zbog kršenja zabrane okupljanja.

Kako milioni Rusa pronalaze načine da zaobiđu zabrane, Kremlj bi mogao da pribegne i strožim merama – poput proglašavanja Telegrama “ekstremističkom platformom”, što bi značilo krivičnu odgovornost za korisnike.

Uprkos nezadovoljstvu, mnogi se mire sa budućnošću pod jačom državnom kontrolom.

– Nezadovoljstvo se jasno vidi na internetu. Ali ne vodi nigde. Ljudi su naučili da tu ništa ne mogu da promene – zaključio je Titov.

(New York Times)