Kada skrolovanje u krevetu pređe u dijagnozu: Psihološki okidači koji odlažu spavanje

Sigurno vam se nemali broj puta dogodilo da nakon napornog i iscrpljujućeg dana, umesto odlaska na spavanje, nastavite da skrolujete po telefonu, gledate seriju ili obavljate nevažne kućne poslove. Iako svesni da ćete se ujutru probuditi slomljeni, odlaganje odlaska u krevet postaje navika kojoj je teško odoleti. Reč je o fenomenu poznatom kao noćna prokrastinacija, a stručnjaci upozoravaju da ova prividno bezazlena navika krije dublje psihološke okidače i ozbiljne rizik po zdravlje.

Noćno odlaganje sna sve je učestaliji problem savremenog doba, a dr Helen Slavik iz Centra za medicinu spavanja pri Univerzitetskoj bolnici u Bazelu upozorava da su njime posebno pogođene žene.

Iza ove potrebe da “ukrademo” još malo vremena za sebe krije se nekoliko ključnih psiholoških okidača koji direktno narušavaju kvalitet sna i opšte zdravlje.

– Postoje jasne indicije da su žene ovim problemom pogođene u znatno većoj meri nego muškarci – ističe dr Slavik.

Četiri glavna uzroka večernjeg odlaganja sna

1. Uveče imate osećaj da niste doživeli dovoljno

Unos brojeva u Eksel tabelu, slaganje veša, konstantni susreti sa istim ljudima iz dana u dan… Neki dani su jednostavno monotonija u svom najčistijem obliku. Sasvim je razumljivo što nakon toga želite kompenzaciju – bilo da se prepuštate omiljenoj seriji ili na društvenim mrežama pratite tuđe avanture.

• Lek protiv ovoga: Pokušajte da razbijete svakodnevnu rutinu tako što ćete se, na primer, još tokom dana sresti sa inspirativnim ljudima. Ili jednostavno podsetite sebe koliko je odlaganje spavanja kontraproduktivno za vašu želju za uzbuđenjem. Kada ste hronično preumorni, svet deluje još dosadnije.

– Na taj način direktno zanemarujete higijenu spavanja, što izuzetno negativno utiče na sam kvalitet vašeg sna – objašnjava Slavik.

2. Imate problem sa organizacijom i strukturom

Dok sprovodite svoj večernji plan da obrišete prašinu u stanu, usput primećujete toliko drugih stvari koje bi trebalo srediti, da dva sata kasnije imate završeno sve – osim onoga što ste prvobitno planirali. Osećajući blagi stid, prašinu na kraju obrišete još temeljnije. I tako postaje isuviše kasno za san.

• Lek protiv ovoga: Pokušajte još tokom dana da prepoznate trenutak kada planirate da pokleknete pred iskušenjem. Ostanite nepokolebljivi i izdržite tu kratkotrajnu frustraciju. Na taj način ćete napraviti odličnu “vežbu” za veče.

– Što ste umorniji, to ovakva vrsta samokontrole postaje znatno teža – upozorava dr Slavik.

3. Preplavljeni ste izazovima koje je doneo dan

Na kraju dana završili ste sve obaveze, ali ih niste mentalno obradili. Stvari su vas izbacile iz koloseka, nezadovoljni ste ili povređeni. U tim trenucima spas tražite u starim filmovima, ćaskanju na mrežama ili čitanju fantastike – u svetu u kom se osećate sigurno i prijatno. Narednog dana ste potpuno iscrpljeni, što vam paradoksalno pomaže, jer u tom stanju dan prolazi “u magli”.

• Lek protiv ovoga: Obratite pažnju na svoje psihičko stanje tokom dana i nemojte dozvoliti da se negativne emocije nagomilavaju. Budite svesni svojih kapaciteta na vreme, bilo da je reč o poslu, slobodnom vremenu ili emotivnom stanju. Ukoliko se problem ne popravlja, potražite lekarski savet. U pojedinim slučajevima psihoterapija može biti od velike pomoći, jer je ovo ponašanje često povezano sa depresijom.

4. Bunt protiv “okolnosti” i sputavanja

Osećate se kao da ceo dan samo izvršavate naređenja šefa ili se borite sa izazovima roditeljstva. Onog trenutka kada dođete kući ili deca konačno zaspu, vi uzimate natrag ono što vam je tokom dana oduzeto: vreme za sebe. Narednog dana ste potpuno neodmoreni, sve traje znatno duže nego što bi trebalo, a vaše “vreme za mene” smanjuje se još više.

• Lek protiv ovoga: Ako odlazite kasno na spavanje u znak protesta, time štetite isključivo sebi, upozorava dr Slavik. Nedostatak sna izaziva kardiovaskularne probleme, gojaznost, poremećaje spavanja i depresiju.

Nije precizno utvrđeno koliko je ovo ponašanje učestalo u našem društvu. U Kini, gde mnogi zaposleni rade i po 72 sata nedeljno, za ovaj fenomen postoji i zvaničan naziv: “osvetnička prokrastinacija odlaska na spavanje” – što predstavlja odlazak u krevet u kasne sate iz čiste osvete poslodavcu.

(blick.ch)