ČAK I AKO VAS VIDI NA VREME, GOTOVO JE NEMOGUĆE DA SE ZAUSTAVI! Milekić otkrio zašto opasnost vreba na svakom pružnom prelazu: “Zaustavni put voza je i do 1.500 metara”

Putno-pružni prelazi u Srbiji predstavljaju ozbiljan bezbednosni rizik, posebno kada vozači pokušavaju da zaobiđu spuštenе rampe. Poslednjih dana pažnju je privuklo učestalo nepropisno prelaženje preko pružnog prelaza u beogradskom naselju Železnik, čime se direktno ugrožavaju životi učesnika u saobraćaju.

O opasnostima i najčešćim greškama vozača na ovim prelazima za Euronews Srbija govorio je Miloš Milekić iz Agencije za bezbednost saobraćaja.

“Pre svega, jako je opasno zbog same saobraćajne nezgode koja se može dogoditi između automobila i voza. , kako vozača, tako i putnika u samom automobilu“, kaže on.

Voz ne može brzo da se zaustavi

Poseban problem predstavlja činjenica da voz, čak i kada mašinovođa na vreme uoči prepreku, ne može brzo da se zaustavi.

“U zavisnosti od toga da li pričamo o putničkom ili teretnom vozu, sam zaustavni put voza je negde između 700 i 1.000 metara, ukoliko pričamo o nekim većim brzinama, zaustavni put voza je 1.500 metara. S tim u vezi, čak i ukoliko nas mašinovođa vidi na vreme, jako je mala, gotovo nemoguća verovatnoća da se on na vreme zaustavi”, objašnjava Milekić za Euronews Srbija.

Nikad ne zaobilaziti spuštenu rampu

Milekić podseća da pravila moraju da se poštuju na svim putno-pružnim prelazima, bez obzira na to da li postoje rampe ili samo saobraćajna signalizacija.

“Bilo da pričamo o aktivnim putno-pružnim prelazima koji mogu imati branike, odnosno polubranike, ili o pasivnim gde postoji samo saobraćajna signalizacija, potrebno je da se zaustavimo, pa makar i ti branici, odnosno polubranici, bili podignuti. Jednostavno, vidimo znak STOP, zaustavimo se, vizuelno proverimo da li možda voz nailazi“, naglašava on.

Posebno apeluje na vozače da nikada ne pokušavaju da zaobiđu spuštene rampe ili ignorišu svetlosnu signalizaciju.

“Ni u kom slučaju ne treba ni razmišljati, a kamoli polemisati o tome da ukoliko su, na primer, branik ili polubranik ili saobraćajna signalizacija svetlosno govori da voz nailazi, da se provlačimo, da prelazimo putno-pružni prelaz. Jako je velika verovatnoća nastanka same saobraćajne nezgode, s obzirom na velike brzine voza i lošu procenu opasnosti saobraćajne situacije u tom momentu od strane vozača”, apeluje Milekić.

Svaki prelaz je potencijalno kritična tačka

Kako kaže, svaki putno-pružni prelaz predstavlja potencijalno rizičnu tačku ukoliko se saobraćajna pravila ne poštuju: “Svaki putno-pružni prelaz gde se nalazi ukrštanje putničkog saobraćaja sa vozom potencijalno je rizična tačka ukoliko se ne poštuju saobraćajni propisi“.

Milekić ukazuje i na brojne snimke koji se pojavljuju na društvenim mrežama, a na kojima se vidi kako vozači prolaze uprkos signalizaciji i spuštenim rampama.

“Nažalost, možemo videti na internetu brojne primere gde ljudi i pored svetlosne saobraćajne signalizacije i pored spuštenih polubranika, odnosno branika, krše saobraćajne propise i na taj način ne poštuju, pre svega, sebe i svoj život, a zatim i živote drugih, kako putnika u automobilu, pa potencijalno i život mašinovođe“, ističe Milekić.

Surova statistika nesreća na prelazima

Kako dodaje, posledice ovakvih nezgoda mogu biti teške i po mašinovođe, čak i kada one fizički prođu bez povreda: “Sama saobraćajna nezgoda, iako mašinovođa prođe bez ikakvih telesnih povreda, dovodi do jedne traume za njega koja može biti, u krajnjem slučaju, i fatalna“.

Podaci Agencije za bezbednost saobraćaja pokazuju da na putno-pružnim prelazima u Srbiji svake godine strada više ljudi, dok je broj povređenih znatno veći.

“Sama statistika nam kaže da na godišnjem nivou izgubimo šest do sedam ljudi u saobraćajnim nezgodama upravo na putno-pružnim prelazima, dok preko 60 njih biva povređeno u istim ovim nezgodama“, naveo je Milekić.

(Euronews Srbija)