Šest faza oporavka od potresa mozga: Saveti doktorke za siguran povratak u normalan život

Povratak u normalu nakon povrede glave zahteva vreme i strpljenje. Usled potresa mozga, ne treba razmišljati o oporavku kao o brzom prevazilaženju, jer je mozgu potrebno vreme da se odmori i oporavi a taj proces je postepeno putovanje, korak po korak, kaže doktorka Mari Šefer, specijalista sportske medicine.

Prema njenim rečima, ne postoji univerzalni vremenski okvir za oporavak od potresa mozga ali da praćenje strukturiranog plana vođenog simptomima pomaže ljudima da se bezbedno vrate svojim normalnim rutinama – i da se vrate igri ako su sportisti.

Faze oporavka od potresa mozga

Kako kaže doktorka Mari Šefer, oporavak od potresa mozga je obično podeljen u šest faza koje vode od stanja mirovanja do povratka punoj aktivnosti.

Koliko brzo se prolazite kroz svaki korak zavisi od simptoma i kako mozak reaguje na izazov.

Faza 1 – povratak redovnim aktivnostima

Ova početna faza oporavka fokusira se na relativni odmor.

– To znači da bi trebalo da se slobodno krećete malo i da se bavite ograničenim svakodnevnim aktivnostima, sve dok se osećate stabilno na nogama i udobno. Nije vam nužno potrebna potpuna izolacija u mračnoj sobi, odsečeni od sve tehnologije ili spoljnog kontakta – naglašava dr Šefer.

Uz to rečeno, važno je slušati svoje telo i mozak.

– Tokom ovih prvih nekoliko dana, trebalo bi da prestanete sa aktivnošću ako ona pogoršava simptome ili ih vraća. Napravite pauzu ako nešto pogoršava vašu glavobolju ili izaziva vrtoglavicu. Ne bi trebalo da pokušavate da progurate oporavak od potresa mozga – savetuje doktorka Šefer.

Ona preporučuje da se simptomi ocenjuju na skali od 1 do 10:

– Ako je vaš nivo nelagodnosti pri obavljanju aktivnosti 3 ili više, to je znak da ste uradili previše.

Tokom ove faze, treba pokušati:

• kratke šetnje ili neki drugi lagani pokret
• održavati hidrataciju i jesti redovno
• održavati konstantan unos kofeina ako je to deo uobičajene rutine
• spavati kratko tokom dana i voditi računa da se dan ne prespava da to ne poremeti redovan raspored spavanja
• nastaviti sa redovnim lekovima, osim ako lekari ne nalože drugačije.

Faza 2 – lagana aerobna aktivnost

Kada simptomi potresa mozga počnu da se smanjuju, polako ponovo treba uvesti vežbanje. Treba raditi lagane ili blage fizičke aktivnosti bez agresivnih pokreta gore-dole ili sa strane na stranu.

To znači – ništa što uključuje trčanje ili skakanje.

– Hodanje ili vožnja stacionarnog bicikla su odlični načini za početak. Izbegavajte sve što uključuje podskakivanje ili pokrete glave, jer to može pogoršati vaše simptome. Klonite se i prostorije sa tegovima u ovoj fazi. Dizanje tegova povećava vaš intrakranijalni pritisak i krvni pritisak, što može previše opteretiti mozak na početku oporavka – upozorava ona.

Mogu da se isprobaju neke vežbe laganog treninga otpora koristeći sopstvenu telesnu težinu, ali sa njima treba prestati ako se simptomi vrate ili pogoršaju.

U ovoj fazi treba provesti najmanje dva puna dana, pre sledećeg koraka.

Faza 3 – umerena aktivnost

U ovoj fazi sa hodanja može da se pređe na sporo trčanje.

– Sve se svodi na to da napravite mali korak napred u procesu oporavka – kaže dr Šefer:

– Ako se bavite nekim sportom, pokušajte da ponovo uvedete beskontaktne vežbe specifične za vašu aktivnost.

To bi moglo da uključuje stvari kao što su:

• Veštine rada nogu ili rukovanja loptom u fudbalu
• Vežbe šutiranja u košarci
• Bacanje i hvatanje u fudbalu ili bejzbolu.

Ove vežbe se obično izvode sa strane na timskom treningu.

– S tim u vezi, težite da budete dalje od glavnog područja aktivnosti, gde je veća verovatnoća da ćete slučajno dobiti nečim udarac u glavu – napominje dr Šefer iz klinike u Klivlendu.

Lagana sesija dizanja tegova je u redu u ovoj fazi, ali težina treba da bude niska, a broj ponavljanja minimalan kako bi se izbeglo naprezanje.

– Ove aktivnosti bi trebalo da vam budu lake. Ako se osećate gore nakon što nešto uradite, to je znak da pokušavate da uradite previše. Smanjite obim aktivnosti i pokušajte ponovo sledećeg dana – kaže doktorka Mari Šefer.

U ovoj fazi treba provesti barem jedan ceo dan pre nego što se pređe na sledeću.

Faza 4 – teška, beskontaktna aktivnost

Ova faza je vreme za povratak punom treningu, samo bez ikakvog kontakta kako bi se izbegla nova potencijalna povreda. Može da se vrati i rutina dizanja tegova na normalan nivo.

Sportisti se mogu ponovo pridružiti timskim vežbama, kondicionirati se sa saigračima i povećati nivo intenziteta, ali je i dalje najbolje propustiti mečeve ili treninge na kojima bi moglo d dođe do udarca u glavu,

– Fokusirajte se na to da ostanete oštri i bez simptoma. Ako se osećate dobro tokom celog dana ove faze, verovatno ste spremni za pun trening bez ograničenja – kaže dr Šefer.

Faza 5 – vežbanje i puni kontakt

Ovo je faza za pun trening, ali ne i dan za utakmicu.

– Znamo da je veća verovatnoća da će se sportisti ponovo povrediti na utakmici nego na treningu. Zato uvek proveravamo da li mogu da se nose sa kontaktom na treningu pre bilo kakve vrste takmičenja – kaže dr Šefer.

Faza 6 – povratak takmičenju

– Kada završite dan treninga sa punim kontaktom bez simptoma, spremni ste da se vratite takmičenju ili punoj aktivnosti. Ali, ključno je ne žuriti sa ovim. Vaš mozak je najranjiviji odmah nakon potresa mozga. Ako se vratite prerano i ponovo budete pogođeni, vaš oporavak bi mogao da traje mnogo duže ili bi simptomi mogli biti gori – naglašava dr Šefer.

Važno je slušati mozak

Prema njenim rečima, svaka ova faza daje mozgu priliku da se prilagodi, reaguje i potpuno oporavi.

– Radi se o procesu zarastanja. Faze vam pomažu da pratite kako vaš mozak funkcioniše. Ako pokušate nešto i osećate se gore, to nam govori da nešto nije u redu. Postoji izvesno vreme pokušaja i grešaka, i morate biti iskreni prema sebi tokom procesa u vezi sa tim kako se osećate. revazilaženje simptoma potresa mozga može vas vratiti unazad. Napredak se dešava kada slušate svoj mozak — i oporavljate se pažljivo korak po korak – objašnjava dr Mari Šefer.