Nevidljivi podstanari kože: Grinje sa 8 nogu žive na koži svih nas, a dr Kozarev otkriva kada postaju opasne i kako se leče

Na ljudskoj koži se svakodnevno odvija nevidljivi životni ciklus mikroorganizama koji imaju osam nogu, spadaju u grinje, a hrane se mrtvim ćelijama i sebumom. Iako sama pomisao na mikroskopske stanovnike koji šetaju po koži i kapcima zvuči zastrašujuće i izaziva momentalni nagon za umivanjem, reč je o prirodnom ekosistemu.

U pitanju je mikroskopska grinja demodeks (demodex). Ona ima svoju prirodnu ulogu u ljudskom mikrobiomu, ali ako se previše razmnoži, postaje uzročnik velikih, upornih i neprijatnih problema – od crvenila i iritacija, pa sve do stanja koja izgledaju kao tvrdoglave akne.

Gostujući u emisiji “Jutro na Blic“, renomirani dermatolog dr Jasmina Kozarev otkrila je sve detalje o ovom nevidljivom podstanaru: kako dolazi do njegovog prekomernog razmnožavanja, kako utiče na kožu i kapke, na koji način se dijagnostikuje i, što je najvažnije, koje metode donose najbrže rezultate u lečenju.

Da li je normalno da demodeks šeta po koži

Mnogi ljudi se šokiraju i osete nelagodu kada na internetu pretraže kako demodeks izgleda. Međutim, dr Jasmina Kozarev umiruje javnost i objašnjava da je njihovo prisustvo potpuno prirodna pojava.

– Demodeks je jedan od parazita koji se nalazi u našem spoljašnjem omotaču i čini ono što mi zovemo mikrobiom, zajedno sa različitim bakterijama i gljivicama koje nisu patogene (komensali). Znači, to su mikroorganizmi koji bitišu na našoj koži i neophodni su za njen zaštitni sloj – objašnjava dr Kozarev.

Ovaj parazit je defakto stalno prisutan na površini kože. Problemi nastaju tek kada se ispune određeni uslovi za njegov prodor dublje u kožu ili kada organizam promeni odgovor na njegovo prisustvo.

Sa godinama prisustvo demodeksa raste do 100 odsto

Prekomerno razmnožavanje demodeksa direktno zavisi od godina starosti, ali i od samog kvaliteta kože.

– Osoba koja ima oko 60 godina starosti, u 85 odsto populacije ima demodeks, dok osobe starije od 70 godina u 100 odsto slučajeva imaju ovog parazita na površini kože. I to samo po sebi nije strašno. Strašno je kada demodeks pokaže aktivnost unutar dubljih slojeva kože, odnosno unutar lojne žlezde i samog folikula dlake – ističe dermatolog.

Dve vrste demodeksa: Jedan na dlaci, drugi u žlezdama

U zavisnosti od toga gde se tačno nalaze i kako se ponašaju, razlikuju se dve ključne vrste ove mikroskopske grinje:

• Folikulorum: Živi na vlasima i površinskim delovima.
• Brevis: Kratki demodeks koji se nalazi znatno dublje, unutar samih lojnih žlezda.

Kako imunitet pokreće odbrambenu reakciju

Dok je demodeks na površini, problema nema. Ključni momenat nastaje kada oslabi imunološki sistem ili kada parazit prodre dublje.

– Mi nemamo nikakav problem ako on ne ode u dublje slojeve kože ili ako mi imunološki počnemo da ga tolerišemo kao stranca. To je jedna stvar.

– Druga situacija je kada smo imunološki toliko slabi da antigene, odnosno proteine koje on oslobađa u toku svog životnog procesa (a to su različiti proteolitički enzimi koje on luči), počinjemo da prepoznajemo kao strane antigene. Tada kreće jedna ozbiljna imunološka reakcija gde telo počinje da se brani od demodeksa – kaže dr Kozarev.

Pogrešne navike u nezi kože i mit o stresu

Iako se mnogi problemi sa kožom pripisuju stresu, hormonskom disbalansu ili lošoj higijeni, dermatolog upozorava da je stvarni krivac često neadekvatna nega i agresivno čišćenje lica.

– Većina ljudi, kad ne zna odgovor, kaže – stres! Budući da mnoge procedure koje koristimo u toku dana za razmašćivanje i čišćenje kože, u stvari, radimo na potpuno pogrešan način. Time potpuno oštećujemo prirodnu barijeru kože i omogućavamo mikroorganizmima, koji su prirodno bili komensali (dobri stanovnici), da počnu da nam prave problem – jasna je dr Kozarev.

Izvor zaraze: Od profesionalne šminke do novčanica

Pored neadekvatne nege, demodeks se lako prenosi direktnim i indirektnim kontaktom.

– Kozmetika koja se koristi u nezi kože može biti kontaminirana, naročito tamo gde se rade profesionalna šminkanja, pa se parazit prenosi između ljudi. Takođe, nalazi se i kod ljudi koji imaju promene u vlasištu. Zbog toga i neadekvatna higijena u kozmetičkim i frizerskim salonima omogućava da se on nesmetano razmnožava – upozorava dr Kozarev i dodaje:

– Demodeks se, inače, nalazi i na novčanicama, tako da je sasvim moguće da se prenese i direktnim kontaktom prstiju sa novčanice na lice.

Trendovi sa društvenih mreža: Agresivne kiseline i pomama za retinolom

U današnje vreme, svedoci smo prave ekspanzije saveta na društvenim mrežama gde se tinejdžerima i odraslima preporučuje agresivno “guljenje” kože, korišćenje visokih procenata salicilne i glikolne kiseline, kao i svakodnevni pilinzi. Poseban problem, prema rečima doktorke, pravi ekscesivna upotreba retinola.

– Retinol pravi takozvanu mucinozu epiderma, odnosno navlači ogromnu količinu tečnosti u epidermu, zbog čega on gubi svoju prirodnu zaštitnu funkciju. Tako da, sve treba raditi sa merom. Današnji trendovi potvrđuju da je poluznanje gore od neznanja – naglašava dr Kozarev.

Koje bolesti kože zapravo kriju demodeks

Usled neselektivne primene svega pomenutog, patologije izazvane demodeksom najčešće se maskiraju kroz druga, poznatija stanja kože.

– Izuzetno često te patologije vidimo u kliničkoj praksi kod osoba koje dolaze zbog takozvane rozacee, kod nekih vrsta akni, kod određenih vrsta seboroičnog dermatitisa ili drugih imunoloških stanja. Recimo, kod autoimunih bolesti gde postoje promene na dekolteu, na koži, u kapilicijumu (kosmatom delu glave). Naročito su ugroženi rubovi kapaka – ta teška šminka, lepljenje veštačkih trepavica, sve to izuzetno šteti našoj koži – objašnjava doktorka.

Klinički simptomi na kapcima i vlasištu

Odvajanje demodeksa od klasičnog crvenila ili iritacije oka veoma je teško bez stručne dijagnostike.

– Kada je demodeks prisutan na kapcima, u korenu same trepavice, on pravi takozvanu šiljastu keratozu, odnosno šiljaste naslage. Takođe, može izazvati vrlo česte recidive čmička, kao i folikulitis – upalu folikula dlake u vlasištu. Pošto je reč o mikroorganizmu veličine svega 0,14 milimetara, on je potpuno nevidljiv golim okom – ističe dr Kozarev.

Tri metode u dijagnostici

Standardni bris kože lepljivom trakom često nije dovoljan jer ne isključuje činjenicu da svi imaju određen broj ovih grinja na koži.

– Samo jedan parazit na pločici nama nije dijagnoza. Moramo ih imati najmanje pet do šest na kvadratnom centimetru da bi to bio patološki nalaz – objašnjava dr Kozarev.

Kako kaže, nikada se ne treba osloniti samo na jedan nalaz, zbog čega je ključna trostruka dijagnostika. Iz tog razloga, u praksi se koriste naprednije tehnike:

• Tehnika akrilatnog lepka: Nanosi se na površinu kože veličine 1×1 centimetar kako bi se iz dubine folikula izvukao keratin i dobila veća površina za preciznu analizu.
• Video mikroskopija: Pregled pod uvećanjem od 100 dioptrija koji omogućava da se ovi paraziti direktno i jasno vizuelizuju.

Pacijenti često dolaze sa izmenjenom kliničkom slikom

Najveći izazov u lečenju predstavlja činjenica da većina pacijenata dolazi kod dermatologa nakon što su već isprobali neadekvatne terapije.

– Tada se ulazi na prostor izmenjene kliničke slike i teško je dokazati prisustvo parazita. Često se suočavamo sa iritacijama na prethodno datu pogrešnu terapiju. Ljudi su nestrpljivi i žele rezultat za sedam dana, a lečenje traje tri do četiri meseca da bi se dobio neki rezultat – objašnjava dr Kozarev, te ističe:

– Oporavak kožne barijere je najvažniji korak u lečenju svake kožne bolesti, a pogotovo ove koja je prouzrokovana mikroorganizmima koji treba da čine prirodni zaštitni sloj.

Od lekova za šugu do najmodernijih lasera

Lečenje demodeksa zahteva vreme, a medicina je poslednjih godina napravila ogroman iskorak u terapiji.

– Više od 40 godina postojao je standard u terapiji, a to je primena lekova kao što su ivermektin, metronidazol, dovicin ili neke druge kombinacije za lokalnu terapiju. To su, zapravo, antiparazitarni lekovi koji se koriste i u terapiji šuge. Međutim, u poslednjih pet ili šest godina mi radimo nešto potpuno novo, a to su laserske procedure koje su izuzetno selektivne – objašnjava dr Kozarev i dodaje:

– Ne samo da radimo na tome da ubijemo parazita, nego ćemo laserom rešiti i problem koji postoji na malim krvnim sudovima u koži kod hroničnog zapaljenja prouzrokovanog demodeksom. Time uspešno rešavamo problem aktivacije takozvanih toll 2 receptora, koji su ključni za pojavu crvenila i nove kapilarne mreže na licu.

Uticaj leta i UV zračenja

Sa dolaskom visokih temperatura i letnjeg perioda, uslovi za razvoj parazita postaju povoljniji.

– Nemojte zaboraviti da UV zraci imaju imunosupresivno dejstvo na kožu. Preterano sunčanje i visoka temperatura prave ozbiljnu imunološku štetu našoj koži i na taj način direktno omogućavaju razvoj bakterijskih i parazitarnih infekcija. U medicini, kao i u celom životu, sve je u meri i umerenosti – jasna je doktorka.

Pravila preventive: Kako sprečiti razvoj demodeksa

Da bi se smanjila verovatnoća razvoja problema sa demodeksom, dr Kozarev savetuje:

• Ekstremna higijena pribora: Sunđeri i četkice za šminku ne smeju da se dele sa drugim osobama.
• Blaga sredstva: Koristiti isključivo nežne preparate za čišćenje i smanjiti količinu teške šminke.
• Oprez sa kozmetikom: Zimske kreme tokom leta mogu izazvati probleme zbog fotoosetljivosti.
• Pravilno doziranje: Ne ulaziti prstima direktno u posudu sa kremom, već koristiti špatulice ili pumpice.
• Često pranje ruku: Osnovna higijenska mera koja sprečava prenos sa novčanica i drugih površina.

Šta ako se problem vrati

Lečenje demodeksa je maraton, a ne sprint. Doktorka objašnjava da prosečno lečenje traje između tri i četiri meseca, ali i da kod određenih pacijenata postoji rizik od recidiva (povratka bolesti).

– Kod osoba koje imaju neki imunološki deficit može se očekivati recidiv posle 16 do 18 nedelja. Postoji akutna faza lečenja, naročito kada su u pitanju laseri. Kod osoba čiji je imunitet u redu, recidiv se ne očekuje. Međutim, kod onih pacijenata gde se on opravdano očekuje, nalažu se redovne mesečne laserske procedure. One u narednih šest meseci održavaju mikrobiom kože baš kako treba i problem se dugoročno rešava. Znači, ako se u roku od šest meseci ne vrati, to je to – zaključila je dr Jasmina Kozarev u emisiji “Jutro na Blic”.